Istorija naseg sveta moze se podeliti u dva velika perioda: prepotopni i poslepotopni period. Gotovo sve je razlicito u prepotopnoj zemlji u odnosu na poslepotopnu zemlju: geografija, zivotni vek, kvantitet organizama, kvantitet vodenih povrsina, kopnenih povrsina, visina brda.

Najvaznija stvar, kada se razmatra prepotopni svet, jeste cinjenica da je Zemlja iznad svoje atmosfere imala vodeni omotac. Ovaj vodeni omotac je stitio planetu Zemlju od svih stetnih uticaja iz kosmosa.

Vidimo kako je Bog stvarao. Prvo je stvorena sirova materija, pa je onda stvoren taj divni zastitni omotac, pa onda kopno, pa bilje, pa sunce. (Vidi 1. Knjigu Mojsijevu, 1. poglavlje.)

Ako je Zemlja imala vodeni omotac, onda je to moralo da ostavlja odredjene reperkusije na klimu na Zemlji. Koje? Pa recimo, nije mogla da pada kisa. I sada kad otvorimo 2.glavu 1.Knjige Mojsijeve vidimo da stvarno postoje stihovi koji govore o tome. I govori se o tome kako je Bog stvorio svet, i onda se kaze: "I svaku biljku poljsku dokle jos ne bese na zemlji, i svaku travku poljsku, itd, jer Gospod Bog jos ne pusti dazda na zemlju, ali se podizase para sa zemlje da natapa svu zemlju."

Dakle, u 1.Knjizi Mojsijevoj, u 2.glavi, 5. i 6. stih govori o tome da u pocetku nije padala kisa, nego da se samo dizala para sa zemlje, koja se najverovatnije zbog dnevno-nocnih promena temperature kondenzovala i stvarala rosu. (Rosa nastaje tako sto imamo isparenja. Leti kad je noc tiha i mirna, ujutru kad ustanemo vidimo da se na zemlji pojavila obimna rosa. Ali kad ima vetrova onda nema rose, zato sto iako je zemlja hladna, zbog cirkulacije vazduha nema tolike razlike izmedju tla i atmosfere koja je zahvacena vodenom parom, i ne dolazi do kondenzacije.)

Postoji jos jedan argument u prilog toga, da zaista pre Potopa kisa nije padala. Posle Potopa, kada Bog daje obecanje ljudima da vise nikada na ovoj Zemlji nece biti Potopa, da civilizacija vise nece biti unistena Potopom, On daje odredjene znake da ce to zaista biti tako. I kao znak toga On kaze (u 9.glavi): "Evo znak zaveta koji postavljam izmedju sebe i vas, i svake zive tvari koja je s vama doveka. Metnuo sam dugu svoju u oblake da bude znak zaveta izmedju mene i zemlje."

Prvi put, kao znak, kao nesto posebno sto niko do tada nije video, pojavila se duga. Zasto? Zar je to mogao da bude znak? Mogao je da bude znak zato sto pre Potopa, zaista, kisa nikada nije padala. A znamo da duga nastaje samo kad kisa pada, i zato ju je Bog uzeo kao znak da On vise nikada nece unistiti civilizaciju na planeti Zemlji Potopom.

Zasto nije mogla da pada kisa na pretpotopnoj zemlji? Nije mogla da pada kisa, iz prostog razloga, zato sto je vodeni omotac stvarao efekat staklene baste. Kako nastaje efekat staklene baste? Efekat staklene baste na ovoj planeti Zemlji nastaje zbog toga sto uglavnom dolazi do zracenja sunca. Jedina energija koja zaista dolazi na nasu planetu jeste energija sunca. Sve ove energije koje mi koristimo, osim atomske energije, jesu energija Sunca. I ugalj je energija Sunca, i nafta je energija Sunca.

Povrsina nase Zemlje se zagreva u toku dana. Ne dolazi celokupna kolicina energije od Sunca do zemljine povrsine, vec negde oko 50% (aproksimativno). Inace, da nije tako, sve bi bilo na ovoj nasoj planeti sprzeno. Ali, u toku noci dolazi do izracivanja iz tla, i mi da nemamo atmosferu, celokupna energija bi se izracila u vasionski prostor. Da nemamo atmosferu, izracunali su naucnici, prosecna temperatura tla na planeti Zemlji bi bila -18oC. Znaci, ne bi mogao da opstane zivot. Ali, zahvaljujuci atmosferi, sada je prosecna godisnja temperatura na planeti Zemlji +15oC. 33 stepena je, dakle, razlika zahvaljujuci atmosferi.

Atmosfera nije apsolutno cista. U njoj ima oblaka, vodene pare, ugljen-dioksida itd. Ugljen-dioksid sada prilicno komplikuje stvari i on ponovno ozivljava taj efekat staklene baste. Zasto? Zato sto on ne dozvoljava u toku noci da se emituje energija, toplota u vasionski prostor, i ponovo mi imamo sve veci i veci efekat staklene baste na ovoj nasoj planeti.

Ako je bilo tako, onda je klima na planeti Zemlji bila ujednacena. Dakle, nije bilo razlika izmedju polova, i nije bilo dramaticnih razlika izmedju dnevno - nocnih temperatura. Svi mi poznajemo efekat staklene baste. Znamo ako je zimi bio topao dan, i ako se predvece navuku oblaci, kako mozemo da setamo napolju? Ako brze hodamo, mozda bi mogli i u jednoj debljoj kosulji.

Ali, ako je celi dan bilo toplo, a uvece je vedro, onda je obicno strasan mraz, tako da cak i drvece puca (u njemu se ledi voda). Takav slican efekat imamo u pustinjama. U pustinjama su varijacije najvece zato sto u toku dana temperatura moze dostici i preko 40 stepeni, a u toku noci moze da se voda ledi.

Znamo kad je Bog vodio Izraelce iz Egipta u Hanan, On ih nije stitio samo danju (znamo da u Bibliji pise da ih je stitio oblakom danju). Oni koji su putovali avionom mogli su da vide odozgo kako oblak pravi na zemlji senku od suncevih zraka. Tako je i Bog stitio Izraelce. Oni su putovali u hladovini. Ali Bog ne stiti ljude samo danju (oni koji hoce da On njih stiti), nego On njih stiti i nocu. Kako ih je On stitio nocu? Stubom od ognja. Dakle, morao je i nocu da ih greje, zato sto i voda moze da se ledi u pustinji.

Ali, vratimo se temi. Zbog prisustva vodenog omotaca nije bilo, dakle, velikih temperaturnih razlika. Ako nema velikih globalnih razlika u temperaturi, nije moglo da bude vetrova. (Vetrovi nastaju zbog tih velikih razlika u temperaturi, i onda imamo te globalne cirkulacije vazduha.) Bez vetrova atmosfera je bila prilicno sterilna i prilicno cista, nije bilo toliko prasine u atmosferi. Vodeni omotac je stvarao mnogo veci vazdusni pritisak, tako da je cak i Noje neposredno posle potopa, iako se voda povukla, morao jos uvek da ostane u barci. Morali su jos dugo, dugo da se aklimatizuju na nove uslove, jer posle Potopa je bio drugaciji vazdusni pritisak. Znamo, kad se malo navuku oblaci da se odmah poveca atmosferski pritisak, i srcani bolesnici odmah imaju probleme.

Koliko je bilo vode niko ne zna. Danas se zna, da bi otprilike, ako bi se celokupna vodena para koja postoji u atmosferi kondenzovala, kisa padala samo jedan sat na celoj zemljinoj povrsini, a za vreme potopa je kisa padala najmanje 40 dana. (Ali doduse, mozda je bilo i ponovnih isparavanja i kondenzacije.) Niko ne zna koliko je ustvari bilo vode, ali je vazdusni pritisak sigurno bio veci.

Ako je bio veci atmosferski pritisak, verovatno su isparavanja bila manja, sigurno su bila manja, a cak i da su bila podjednaka isparavanja ne bi mogla da se kondenzuje vodena para, jer u cistom vazduhu, koji moze da bude saturisan vodom, ne dolazi do kondenzacije. Moraju da postoje takozvane "klice kondenzacije", dakle da postoji prasina, da bi doslo do kondenzacije. Pre Potopa zaista nije bilo sanse da pada kisa. (Potop nije nastao tako sto je samo kisa padala, nego su proradili i gejzeri (6. i 7.glava 1.Knjige Mojsijeve). Znaci, proradili su i gejzeri, ali je i pao, obrusio se taj vodeni omotac.)

Pored toga, godisnja doba, studen, vrucina, leto, zetve itd. se pominju tek nakon Potopa, sto isto tako asocira da je klima na planeti Zemlji bila zaista ujednacena. To je zapisano u 1.Mojsijevoj 8,22. Kada je sve zavrseno Bog kaze: "Od sada dokle bude zemlje, nece nestajati setve ni zetve, studeni ni vrucine", prvi put se spominje "studen" i "vrucina", "leta ni zime, dana ni noci".

Znaci, posle Potopa, kad je pao vodeni omotac, mi prvi put srecemo godisnja doba (leto, zima) i izrazene temperaturne razlike na Zemlji (studen, vrucina), sto vrlo snazno ukazuje na to, da je novonastalo stanje zaista bilo nepoznato pre Potopa. Zaista informativni stihovi, koji ukazuju na to kako je bilo pre Potopa i kakva promena nastaje. Uspostavlja se, dakle, neki novi ciklus, i on ce biti uniforman sve do kraja ovakvog sveta.

Kao neosporne vanbiblijske argumente da je klima zaista bila ujednacena, mozemo navesti sledece cinjenice:

1. Rasprostranjenost fosila koji imaju savremene predstavnike samo u tropskim i suptropskim predelima. Danas imamo zarki pojas, suptropski, ... polarni. U ovim polarnim predelima, kada se kopa, nalaze se mamuti. Mamuti su ogromne zivotinje, one ne mogu da odrastu u tundri. U tundri je vrlo oskudna vegetacija. Tamo su nadjeni ogromni mamuti. Na juznom i severnom polu su pronadjene tropske skoljke, fosili zivotinja koji zive u tropskim i suptropskim predelima.

Pored toga, tu gde je sada zarki pojas, tu je nekada cvetala vegetacija. U Sahari, recimo, nadjeno je ogromno fosilizovano drvece. Danas gde je pustos, gde je pesak, nekada su egzistirale ogromne sume.

E sada, evolucionisti malo mudruju, pa kad vi njima pomenete ove fosile, oni kazu kako je zemlja nekada bila u jednom komadu - Pangea. ("pan" znaci "sve" na grckom) I onda je dolazilo do razdvajanja, do migracija kontinenata, i onda oni kazu da su oni na jednom mestu ziveli, tu se fosilizovali i "otisli" na polove.

Medjutim, to moze biti samo tacno za neke fosile. Ali, recimo, za mamute - mamuti su zaledjeni. Molim vas lepo, kako mogu da se zalede u suptropima, ako su u suptropskom predelu odrasli. Znaci, tu su se zaledili pa su onda otisli na pol?! To je jednostavno nemoguce. Mora da je nesto drugo u pitanju, odnosno, vrlo je razlozno verovati da je klima bila ujednacena, tako da je bujala vegetacija i na danasnjim "zaledjenim" polovima, koja je omogucavala zivot tako velikim zivotinjama, kao sto su mamuti, i da je njihovo fosilizovanje zamrzavanjem posledica Potopa. Zna se da se mamuti nisu odledjavali od kako su se zaledili. Oni su zaledjeni, najverovatnije, u samom Potopu - pala je ta polarna noc, oni su se zaledili, i nikad se vise nisu odledili.

Izvrsena je analiza krvne slike mamuta. Ocne jabucice mamuta su sacuvane. Tako fina struktura kao sto je ocna jabucica je sacuvana. Suptropsko bilje je pronadjeno u njihovim ustima i zeludcu. Samo u takvoj klimi oni i mogu da odrastu.

2. Pored toga, da klima nije bila ujednacena, ne bi moglo lako da se objasni postojanje ogromnih zivotinja, kao sto su recimo dinosaurusi i druge poikilotermne velike zivotinje. Poikilotermne zivotinje su zivotinje koje ne mogu da odrzavaju stalnu telesnu temperaturu.

Onaj ko je ucio fiziologiju, on tacno zna koliku velicinu mogu da imaju poikilotermne zivotinje da bi mogle da zive u odredjenim uslovima. Samo zahvaljujuci tome sto je klima pre Potopa bila ujednacena, i sto nije bilo takvih dramaticnih razlika ni izmedju polova, ni dnevno - nocnih promena, mogle su srecno da zive poikilotermne zivotinje koje su imale ogroman broj kilograma (bile su teske tonama). Zato su poikilotermne zivotinje, danas, kada nije ujednacena klima, sitne.

Postoje homeotermne zivotinje. To su one koje imaju mehanizme za odrzavanje stalne telesne temperature. Poikilotermne zivotinje ne poseduju unutrasnje i spoljne mehanizme kojim bi mogli da odrzavaju stalnu telesnu temperaturu. Postoje i egzohomeotermni organizmi, kao sto je covek. On se oblaci.

Zasto su gmizavci takvi, uglavnom mali, a oni veci zive dole u tropskim predelima? (Nemamo mi u Sibiru gmizavce i druge poikilotermne zivotinje.) U tim tropskim predelima mogu da zive malo veci gmizavci zato sto je danju toplo, a nocu je topla voda. A ogromni dinosaurusi su mogli da zive sasvim srecno na prepotopnoj zemlji zato sto je temperatura bila ujednacena, i zato sto je razlika izmedju dnevno-nocne temperature bila mnogo manje izrazena.

Ne treba da obracamo paznju na novinarske price tipa "Potraga za dinosaurusima" i sl. Ali, i oni su pametni, ne traze dinosauruse tamo u Sibiru, nego u tropskim mocvarama, zato sto je tamo toplo, pa imaju vode, danju bi bili napolju, a nocu bi ulazili u vodu (voda ima veci toplotni kapacitet). Naucnici su pronasli izuzetno sitne bakterije, tako da bi zaista nasli i dinosauruse da oni danas postoje. Oni su izumrli u toku Potopa i njih danas nema.

Nemojte da se nadate da ce oni pronaci dinosauruse. To se samo tako pise. Danas su u biologiji pronadjene bakterije i virusi koji se ne vide golim okom, od kojih se neki tek vide pod elektronskim mikroskopom, a zamislimo jednog dinosaurusa. Znate li kakvo je to cudoviste?

Oni posle Potopa nisu mogli da zive, jer nema prepotopne vegetacije, nema dovoljno hrane. Znate koliko moze da pojede jedan dinosaurus. I ono malo biljaka sto bi isklijalo, oni bi za tili cas obrstili. Zemlja ne bi mogla posle Potopa da obnovi vegetaciju.

Sledece u cemu nam pomaze ovaj biblijski izvestaj jeste, da se mi nekada usudimo da kazemo da Biblija nije samo teoloska knjiga. Ona je zaista i naucna. Treba posteno reci da ona nije pisana kao udzbenik ni za biologe, ni za geologe, ni za astronome, ni za druge, ali ona sadrzi odgovore na vrlo znacajna pitanja. Ako bi to bio bioloski udzbenik, tu bi imali odgovore na sva pitanja, i mogli bi da ukinemo biologiju. Ne bi bio Luj Paster i drugi ljudi koji su ucinili odredjena otkrica. Nije Biblija pisana ni iz tog razloga, ali ona zaista jednog intelektualca zadovoljava gotovo na svim bitnim pitanjima. Mi cemo neka dodirnuti.

Izvestaj o Potopu nam omogucava da dobro razumemo kako postoji tako dramaticna razlika izmedju zivota pre Potopa i zivota posle Potopa. Ljudi pre Potopa su ziveli mnogo duze nego sto su ziveli ljudi posle Potopa. Lepo se vidi da taj celokupni izvestaj nije nastimovan, nego je to realan prikaz, da je recimo Adam, koji je izasao neposredno iz Bozjih ruku, ziveo manje nego neki njegovi potomci, kao sto je recimo bio Matusal. Matusal je ziveo najduze - 969 (devet stotina sezdeset devet) godina, a Adam je ziveo 930 godina.

Dakle, potomak koji je dosao bioloskim putem, normalnom reprodukcijom koja je postojala, ziveo je duze od onoga koji je izasao neposredno iz Bozjih ruku. Ne znamo koliko mogu ljudi da osete (mi cemo specijalno govoriti o tome, zasto se smanjio zivotni vek (u okviru sledeceg pitanja), a ovde cemo samo globalno odgovoriti na to pitanje), ali ko je ucio genetiku, on ce da se divi, kad vidi da covek koji je nasledio fantasticnu geneticku strukturu - Noje, iako je ziveo i pre Potopa i posle Potopa, ziveo je duze od Adama. To nema u mitologijama.

Onaj ko je nasledio fantasticnu geneticku strukturu, ziveo je 600 godina pre Potopa, i kada su izmenjeni uslovi posle Potopa, on nije umro za deset godina. Sve posledice je on preneo na svoje potomke (ovo je sad teoloska implikacija). Mi mozemo da ne nosimo odredjene posledice, ali da ih prenesemo na potomstvo. Secamo se u jednoj zapovesti kad Bog kaze da ce On morati, ako mi ne pazimo sta radimo, da se bori sa odredjenim posledicama kod treceg i cetvrtog kolena. Zato mi moramo da pazimo sta radimo u svome zivotu.

Pored toga, sigurno je da je vodeni omotac koji je postojao, ciju mi debljinu ne znamo, sigurno doprinosio povecanju atmosferskog pritiska. Ako je bio ukupan pritisak povecan, onda je bio i parcijalni pritisak pojedinih komponenti vazduha povecan. A znamo da povecanje parcijalnog pritiska kiseonika blagotvorno deluje. Zna se da rane mnogo brze zarastaju pod vecim pritiskom.

Ljudi pre Potopa su srecnije ziveli, rane su brze zarastale. Pored toga, nisu bili izmutirani. Sporije su starili. Starenje nastaje zbog gresaka u prepisivanju geneticke informacije. Znaci, mi vremenom akumuliramo, sve vise i vise genetickih gresaka, mutacija, i nase celije daju sve nevernije kopije. Proces starenja nije potpuno razjasnjen, ali se cine veliki napori da se to razjasni.

Dalje, ovaj biblijski izvestaj je znacajan i za razumevanje geoloske istorije nase planete Zemlje. Mi ne bismo zaista mogli da objasnimo toliki geoloski stub, geolosko naslojavanje sedimentnih stena, uzimajuci u obzir najnovija istrazivanja koja pokazuju da je planeta Zemlja, da su procesi na planeti Zemlji poceli od nedavno, pre oko 6 (sest) hiljada godina. A uzimajuci u obzir stopu sedimentacije koja se danas desava, mi nikako ne bismo mogli da objasnimo odakle tolika naslojavanja.

Sledece sto je znacajno, sa naucno - kreacionistickog aspekta jeste to, sto ovaj izvestaj pomaze da mozemo da objasnimo i nastanak samih fosila, zato sto mi imamo adekvatno objasnjenje kako su fosili uopste mogli da nastanu.

Da nije Potopa, mi ne bi mogli da razumemo proces fosilizacije, kako su nastali fosili. Postojala je jedna dugotrajna prepirka izmedju evolucionista i kreacionista oko toga kako nastaju fosili. Evolucionisti kazu, Skotski geolog Haton je tvrdio, da je "sadasnjost kljuc za razumevanje proslosti". Ako je sadasnjost kljuc za razumevanje proslosti, a u sadasnjosti ne nastaju fosili, onda kako da objasnimo groblja fosila.

Pored toga, mi danas imamo samo izumiranje, nema nastanka novih vrsta. Ako je to kljuc za razumevanje proslosti, onda je u celoj proslosti bilo samo izumiranje. Ali ovaj kljuc evolucionisti, po ovom pitanju, ne primenjuju.

Kreacionisti tvrde da fosili mogu da nastanu samo u katastrofi. A po evolucionistima, kako nastaju fosili? Fosili koji se nalaze u sedimentnim stenama nastaju tako, sto recimo jedna riba kad ugine padne na dno, i onda talog ili mulj pada preko nje, i tako se ona fosilizuje. E sad, a kako se fosilizuju ptice? Kako se fosilizuju kopnene zivotinje? Pa, recimo, dinosaurusi dodju da piju vodu, uginu, i... Procitajte u evolucionistickim udzbenicima kako se fosilizuju organizmi.

Proces fosilizacije zahteva rapidno zatrpavanje, znaci, brzo zatrpavanje organizma koji je uginuo, cime se sprecava dotok kiseonika (znaci, nema vise oksidacije), bakterija, gljiva i drugih strvinara.

Dvojica americkih naucnika su izvrsili sledeci eksperiment. Oni su u zicani kavez (pazite, ovo je sad model, toga nema u prirodi; nece neka zivotinja da umre i da onda udje u zicani kavez da bi bila fosilizovana) stavlili umrtvljenu, ubijenu ribu, i spustili u tople lagune u juznim delovima Severne Amerike. I posle 6 i po dana dosli su da vide sta se desilo. Kad su izvukli kavez, videli su da su svi meki delovi tela bili pojedeni, a da su kosti bile razbacane po kavezu.

Nema toga u prirodi. Riba kad ugine, ili ispliva na povrsinu, ili je pojede neka druga riba. Kad bi i eventualno pala na dno, bila bi pojedena. Znate kako vri morsko dno. Gliste, polihete, to samo vri, to samo ore po morskom dnu. Nije morsko dno nesto sto miruje.

Dakle, ovaj eksperiment protivreci onome sto kazu evolucionisti kako nastaju fosili.

Kad se pogledaju fosili, mi vidimo sledece primerke fosila, kao sto su: tvrdi ostaci tela, meki ostaci, prefinjene (delikatne) strukture, tragove... Tvrde delove mozemo objasniti, ali, recimo, za neke ostatke... mi imamo, recimo, fosilizovane meduze. Meduze imaju 98% vode, a samo 2% suve materije. Kad bi osusili jednu meduzu, ostalo bi samo 2%. Jedan zelatinozan organizam. Tacno se vidi zdrelo. Oni su dupljari. Kad izadje meduza na obalu, za cas se osusi, i ostane jedna tanka skramica. A imamo ih u fosilnom zapisu.

Zatim, vrlo fine strukture. Krila, ne samo tvrdokrilaca, nego i himenoptera, opnokrilaca, recimo, osa. Onda, krila vilinog konjica. To su tako nezne strukture, jer to su opnokrilci. A zamislite, taj insekt kad bi i pao na povrsinu vode,... pa sad treba da padne na dno, pa preko njega mulj...

To ocigledno govori da su oni bili brzo, rapidno zatrpani, tako da je dotok kiseonika i bakterija bio sprecen. Zato su i mogli da se fosilizuju.

Pored toga, i u biljnom svetu mi vidimo da je lisce fosilizovano. Znaci, ono treba da padne na povrsinu vode i ... da ne ponavljemo. Pored toga, mi vidimo da su pojedini pigmenti ocuvani. Pigmenti su strukture koje se vrlo brzo razore na suncu. Cim padne prvi list, on za jedan dan pozuti na suncu. Pigmenti se razaraju. Kad pogledamo fosilne ostatke, mi nalazimo lisce kojemu je ocuvan hlorofil. To je prava senzacija. To znaci da je list bio ziv zatrpan. Pre nego sto lisce otpadne na prirodan nacin, biljke povuku hlorofil, jer hlorofil je "skupa" molekula. Hlorofil je slican nasem hemoglobinu, samo sto on ima magnezijum.

Dakle, biljke povuku hlorofi, i zato mi imamo, u jesen, one boje: crvene, zute itd. To je ekonomija u biljnom svetu.

Mi u fosilnom zapisu nalazimo i tragove ptica, tragove dinosaurusa, tragove ljudi, glista. Kako se to fosilizovalo? Na koji nacin? Samo u katastrofi moze da dodje do fosilizacije tako necega. Mogu da vam kazem, da napokon i evolucionisti, u novije vreme, tvrde ono sto su kreacionisti dugo vremena, decenijama, uporno ponavljali, pomalo i dosadno, i oni danas govore, da fosili mogu da nastanu samo u katastrofi. Ali, oni opet ne veruju da je bio Potop, ta opsta katastrofa, nego su to neokatastrofisti, i oni veruju da je bilo vise lokalnih katastrofa.

Da nije bilo Potopa mi ne bi imali naftu, ne bi imali ugalj.

Potop je bio opsta katastrofa koja je imala reprekusije na celokupni zivot na planeti Zemlji, i to je katastrofa koju mi ne mozemo, u potpunosti, da razumemo. To je nesto ogromno. Kad pogledamo mi ogromne naslage sedimentnih stena i masovnu fosilizaciju, kad vidimo groblja fosila, tone trilobita, sve je naslagano jedno preko drugih, kvadratne milje posute ribama, onako u agonoji fosilizovane, citava jata riba fosilizovana. Sve to ukazuje na enormnu katastrofu.

Neka znacenja biblijskog izvestaja o Potopu

Ono sto bih stavili na prvo mesto, jeste upozorenje na opasnost naturalistickog nacina misljenja. Apostol Petar u svojoj 2.Poslanici 3,3-7 donosi prorocanstvo o pojavi rugaca koji ce biti slicni prepotopnim ljudima u jednoj bitnoj tacki: "Navalice (namerno) nece da znaju da su nebesa bila od pre, i zemlja iz vode i usred vode Bozjom reci. Zato tadasnji svet bi vodom Potopljen i pogibe."

Dakle, namerno nisu hteli da veruju (zapazimo da namerno nisu hteli da veruju) da je zemlja bila usred vode i da je Tvorac podigao vodu nad svodom. Zato su oni, kaze Biblija, bili tom istom vodom i unisteni.

Zasto oni nisu hteli u to da veruju? Treba procitati celu 3.glavu 2.Petrove poslanice. Mi danas smatramo da su rugaci nesto pozitivno. Pojavi se neko na televiziji, ismejava druge, a ljudi kazu: "Kako je govorio, kako im je sve skresao. Osisao ih je!" Mi danas strasno cenimo rugace. Po biblijskim kriterijumima, to je vrlo losa kategorija ljudi. Uglavnom, njih Biblija klasifikuje kao rugace. To su ljudi koji zive drzeci se naturalistickog koncepta zivota.

Naturalisticki koncept podrazumeva, u jednoj recenici, da je univerzum dovoljan sam sebi, svi procesi izviru iz njega, on se objasnjava samim sobom. Nema nikakve potrebe za postojanjem nekoga ko je iznad toga. Ti ljudi, dakle, nisu verovali da je mocno bice, Bog, podigao vodu nad svodom. Mi mozemo da pretpostavimo da njima, zaista, nije bilo lako da oni poveruju u pricu koju je Noje govorio.

Samo mozda nekoliko reci za one koji mozda ne znaju o cemu se radi. Bezakonje se bilo strasno namnozilo na zemlji. I onda je Bog pozvao Noja da objavi da nece tako vecno trajati, nego da se ljudi moraju uozbiljiti. Dakle, ljudi se moraju uozbiljiti ako misle da zive. I onda je On rekao Noju da propoveda da ce doci opsti Potop koji ce unistiti sve one koji se ne budu pokajali. Ne samo da je Noje u to poverovao, nego je njegova vera bila delotvorna, i on je poceo da gradi brod.

Mi mozemo da razumemo da je tim ljudima bilo tesko da veruju. Jer zapazimo da kisa do tada nikada nije padala. Mozemo zamisliti da zivimo u svetu gde ne pada kisa, i pojavi se neko ko nam kaze da ce padati kisa s neba, i da ce toliko padati kisa da ce nastupiti opsti Potop. Verovatno su se ljudi mozda i smejali tome. To je zaista bilo tesko vreme.

Njihova naturalisticka koncepcija, da je svet dovoljan sam sebi, je najdominantnija filozofija koja danas postoji, dakle, da ne postoji neko ko je prvi uzrok, mocni uzrok koji je iznad sveta. Naturalizam je tacan do izvesne mere, do onde dok operise sa sekundarnim uzrocima i sekundarnim zbivanjima koji se desavaju ovde, na planeti Zemlji. Dotle je naturalizam funkcionalan. Ali onoga trenutka kad on zaboravi da postoji Neko ko moze da spusti taj vodeni omotac i da izazove...

Prva kisna kap, ovo treba da zapamtimo, koja je pala na planetu Zemlju, oborila je naturalisticku filozofiju pretpotopnog sveta. Prvi covek koji je bio pogodjen kisnom kapi, verujmo, kao da je bio gromom pogodjen, ali bilo je kasno. Moralo se verovati pre toga.

Odredjeni koncept, neka nasa zivotna filozofija, pod prostom je zakonitosti "setve i zetve", da tako kazemo, "uzroka i posledica", i mora da ostavi implikacije na prakticni zivot. Buduci da oni nisu verovali da postoji Bog koji je iznad svega toga, koji je mocan i koji moze da taj vodeni omotac jednostavno spusti, oni su ziveli (videcemo kako su ziveli) i doziveli su smrt i uzas. Ovo je grozna cinjenica, ali mi se prosto vozimo na loju tih davnih nasih pradedova, na nafti. To je zalosno.

Dalje, ono sto je posebno vazno jeste, da biblijski izvestaj daje jednu integralnu, koherentnu sliku. Ne postoji tu samo stvaranje. Oni koji, recimo, to zanemare, oni nalaze odgovor za fosile u teoriji restauracije.

Biblija zaista zadovoljava svakog intelektualca. A u to zadovoljenje je inkorporisan i ovaj izvestaj o Potopu. Tako da zaista nema kontradikcije, otkud tolike smrti, fosili itd. Oni ne prethode grehu kao sto prethode u teoriji restauracije, nego su oni posledica greha, oni nastaju nakon toga sto je covek zgresio.

Dalje je znacajno, da iz ovog izvestaja iz Biblije mi vidimo da je biblijski Bog teisticki bog. Dakle, On nije bog deizma, bog koji je stvorio ovaj svet i pustio ga. Deizam je jedno vreme bio vrlo moderan. I danas ljudi ne kazu da su oni deisti, da oni veruju u visu silu. Poznati evolucionisti, i sam Dobzanski, je bio religiozan, ali on nije bio religiozan u tradicionalnom smislu reci, nego u nekom deistickom smislu reci, da postoji neka visa sila, postoji bog kao neka naucno - logicka hipoteza za objasnjenje sveta i posledica u ovome svetu, ali on je daleki bog. On, po deistima, nije teisticki bog, bog koji je zainteresovan za ono sto se ovde desava.

Bog deizma je stvorio svet, udahnuo odredjene principe u taj svet, dao zakonitosti, i pustio svet da se po tim zakonitostima razvija. Dakle, sto se tice njegove aktivnosti, on nije imanentan svetu, kako se to u savremenoj teologiji kaze, nego je on otcepljen od tog sveta, on je prosto indiferentan u odnosu na taj svet. Pored toga, taj deisticki koncept se razlikuje od panteistickog koncepta (da je bog inkorporisan u svet).

Biblijski Bog je vrlo zainteresovan za ovaj svet. On nije samo taj mocni Elohim, neshvatljivi, daleki, veliki Bog, nego je biblijski Bog i Jahve. On je Bog svakodnevnog zivota, Bog svakog trenutka, svakog casa. Neki ga izuzetno vole sto je takav. Zasto? Zato sto im je to vazno, da taj Bog vidi sta oni danas jedu. Tamo neka baka u zabitom selu, koja samo neku suvu kriscicu hleba jede, za nju je ekstremno vazno da taj Bog vidi sta ona jede.

Drugo su naucnici. Mi cesto navodimo Ajnstajna i druge, kako su oni religiozni. U Ajnstajnovoj knjizi "Moja slika sveta", na 11., 12. strani pise: "U savremenom svetu naucnici su jedino istinski religiozni ljudi." Jesu, ali ne u tradicionalnom smislu reci. U tradicionalnom smislu reci religiozan je bio Luj Paster.

Sta znaci biti religiozan u tradicionalnom smislu reci? To znaci ne samo verovati da Bog postoji, nego verovati da je ta cinjenica ekstremno vazna za moj zivot. Ako ja verujem da Bog postoji, a to nema nikakvog znacaja za mene, verujmo da time mozemo da lazemo nase komsije i nas same, sto je jos gore. (Najgore je kad covek sam sebe laze.) Ali to pred Bogom nema znacaja. O tome se radi. Vredna je samo ona religija koja smatra da ta ideja da Bog postoji je ekstremno vazna za covekov zivot, njegovo ponasanje, njegovu odgovornost. Koliko mi imamo ovde ljudi koje kad bismo sreli na ulici i pitali: "Verujete li u Boga?" rekli bi: "Da, verujemo", a nikakve odgovornosti ne pokazuju u svom zivotu. Takva religija moze da vredi pred nekim covekom, ali pred Bogom ne.

Dakle, Bog se mesa u covekovu istoriju. To je vrlo vazno. On se mesao u proslosti, On ce se mesati i u buducnosti. Mozda nam nije to svima prijatno, ali taj izvestaj je vrlo znacajan. On se drasticno umesao u ljudsku istoriju. Unistio je, po nekim proracunima, nekoliko milijardi ljudi koji su ziveli pre Potopa. To se moze lako izracunati. Nekoliko milijardi ljudi je unisteno u toku Potopa.

Bogu su potrebne zaista sve licnosti, Njemu je svako bice potrebno, ali ne smemo da zaboravimo da Njemu nikako broj nije vazan. On nije umro radi cifara, datuma itd. On je umro radi svakog coveka, ali njemu treba kvalitet. njemu trebaju oni ciji ce lik On prepoznati kao deo sebe.

Sve ovo je predslika buducnosti. To je vrlo vazno. U Matejevom jevandjelju, u 24.glavi, 36. - 39.stih, (u Lukinom jevandjelju 17,26.i 27.stih) Isus kaze: "Jer kao sto je bilo u vreme Nojevo tako ce biti i dolazak sina covecijega. Jer kao sto pred Potopom ljudi jedjahu (zapazimo kako su ljudi ziveli pre Potopa) i pijahu, zenjahu se i udavahu do onoga dana kad Noje udje u kovceg, i ne osetise dok ne dodje Potop i odnese sve, tako ce biti i dolazak sina covecijega."

Da li Bog ima nesto protiv toga sto mi jedemo i pijemo? Nema on protiv toga. Ali osnovni cilj postojanja coveka, ljudskog bica bio je izjednacen sa amebama: jedi, pij, razmnozavaj se. To je na nivou bakterija. Nekada se ljudi ponasaju isto kao bakterije.

Recimo, imamo jednu podlogu, i onda kanemo glukozu na jednu stranu, i bakterije teze ka glukozi. To je hemotaksija. One traze secere, hoce da jedu. Isto se tako ljudska populacija ponasa danas u savremenom svetu, pod cistom hemotaksijom - gde je hrana mi tamo idemo. Nema veze sta se tamo propoveda, sta se prica i kako se zivi. "Daj ti meni da ja jedem!"

Dakle, jedina svrha postojanja je bila: "Jedi, pij, zeni se, razmnozavaj se." Isus kaze da ce tako biti neposredno pre nego sto On bude ponovo dosao. Ljudi nece mariti nizasta sto je duhovno. Duhovni licni progres bice ismejavan. Samo ce se mariti za ono sto je telesno.

Da mozda procitamo jos nekoliko stihova da vidimo kakvi su bili ljudi. Evo, recimo, 1.Mojsijeva 6,3. To su vrlo jezgroviti izvestaji, vrlo je nabijena ta 1.Knjiga Mojsijeva, tako da to treba pazljivo citati. Prvih 11 glava 1.Knjige Mojsijeve ekstremno su vazne. A prve 3 glave 1.Knjige Mojsijeve su najvaznije. Ko to ne razume, bolje da ne ide dalje, zaista. To je ekstremno vazno.

U 1.Knjizi Mojsijevoj, u 6.glavi kaze Bog: "Nece se duh moj do veka preti sa ljudima..." Zasto? "...jer su tela." Dakle, gola tela. Ono sto je Bog stvorio da se duhovno razvija, da se seze prema njemu, postala su gola tela. I Bozji Duh je morao da se pre sa time. Ne mozete da prodrete u ta bica, ne mozete da kazete nista sto je vredno. Bas tela. Dakle, izuzetna telesnost.

Evo recimo, 1.Mojsijeva, 4.glava, 22.i 23.stih: "A sestra Tovelu bese Noema. I rece Lameh svojim zenama, Adi i Seli." Zapazimo ovaj stih, u tako nabijenom tekstu gde se zene obicno ne pominju u tom rodoslovu, odjednom mi imamo neka imena. I sad se ovde opisuje jedan covek, i onda se kaze: "njegovoj sestri bese ime Noema." Mi to preskacemo, mi to, verujte, i ne zapazamo. Ali oni koji poznaju jevrejski jezik, za njih je to vrlo vazno. A onda se spominju imena Lamehovih zena. On je prvi uveo bigamiju, on je prvi covek sa dve zene bio u prepotopnom svetu.

A sta znace ova imena? Samo su navedena ta imena. Videcemo da u rodoslovu nema spominjanja zenskih imena. A nama se cini da se usputno spominju ta imena. Zar nije bilo nesto vaznije da se pise u tom izvestaju? Zasto ta imena?

Ta imena znace sledece: Ime Noema znaci "drazesna", a i ona druga dva imena asociraju na telesnost, na sve spoljasnje manifestacije tih bica, sve te manifestacije koje su sluzile samo za privlacenje suprotnog pola. Samo zbog tih cinjenica su navedena ta imena.

I sta kaze taj Lameh, on se obraca svojim zenama, izuzetna brutalnost: "Cujte glas moj, poslusajte reci moje: Ubicu coveka za ranu svoju." Dakle, ako mi samo malo neko stane na zulj, gotov je. Sta on dalje kaze? "I mladica za masnicu svoju." Zasto mladica? Dakle, on ne mari ni za mladi zivot. Zar nas to ne asocira na savremena zbivanja? Niko ne mari za ljudske zivote, cak ni za mlade zivote. A znamo gde su otisli mladi zivoti u ovo poslednje vreme. Dakle, on nije mario. Izuzetna brutalnost.

I zapazimo sta on kaze dalje: "Kad ce se Kajin osvetiti sedam puta, Lameh ce sedamdeset i sedam puta." Bog je rekao: "Nemojte da dirate Kajina, za njega ima sanse. Ja vam kazem da ce on biti osvecen sedam puta. Nemojte da dirate Kajina. On jeste zgresio, ubio je svoga brata, ali pazite sta radite. Nemojte dalje tako, nemojte da se to siri lancano." A sta kaze Lameh? "Ja sam mocniji 11 puta od Boga. On je garantovao da ce 7 puta biti osvecen Kajin, a ja kazem: 'Ako ce on biti 7 puta osvecen, ja cu biti osvecen 77 puta. Dakle, 11 puta sam ja mocniji od tog nekog biblijskog Boga koji postoji negde na nebu'." Kakav despot, kakva brutalnost, kakvi su karakteri tamo bili.

Citajmo izvestaj: "Misli srca njihova bile su svagda samo zle." (1.Mojsijeva 6,5) Dakle, potpuna telesnost, pokvarenost, bezakonje. Nekoliko puta se spominje: "Napunise zemlju bezakonja." Isus ovo koristi kao paralelu za ono sto ce biti neposredno pre Njegovog dolaska.