Imali smo svoju poslednju sansu. Ako ne smislimo neki bolji i mnogo pravedniji drustveni sistem, Armagedon će biti pred vratima.

Daglas Mek Artur (Douglas MacArthur, 1880-1964)

2. septembar 1945.



U zadnjih 24 sata unisteno je vise od 100.000 hektara tropskih kisnih suma. Punih 13 miliona tona otrovnih hemikalija je ispusteno u nasu zivotnu sredinu. Vise od 45.000 ljudi je umrlo od gladi, od kojih je 38.000 njih deca. I vise od 130 vrsta biljaka i zivotinja je izumrlo delovanjem čoveka. I sve se to desilo samo u zadnjih 24 sata.

Na osnovu Početne analize globalnih ekosistema (Pylot Analysis of Global Ecosystems) koje su sprovele Ujedinjene Nacije, polovina svetskih obradivih povrsina je nestala u proslom veku, polovina svetskih suma je nestala, 80% pasnjaka i 40% kopnene povrsine Zemlje trpi zbog degeneracije tla, i 70% glavnih morskih izvora ribe je potroseno. Oni dodaju: Svetski slatkovodni sistemi su tako degradirali da njihova sposobnost da podrze ljudski, biljni i zivotinjski zivot je uveliko u opasnosti.1

Mi koji zivimo u savremenom svetu često koračamo kroz nase zivote razmisljajući o dnevnim problemima koji utiču na nas svakodnevni zivot. Povremeno čujemo malo poblize, malo dublje i mozemo videti, često puta a da ne ulazemo mnogo napora, neprijatne informacije o unistenju sveta u skoroj budućnosti, koje izgledaju nekad razumne, a nekad neverovatne.

Svakoga dana u medijima mozemo videti, čuti ili čitati priče o novim smrtonosnim bakterijama i virusima, o sve gorim klimatskim uslovima i sve strasnijim olujama, o naveliko rasprostranjenim kancerogenim supstancama, alarmantnim pretnjama vezano za nase zalihe hrane, i one koji kazu da ekonomski kolaps i globalna propast - ili mozda poslednja bitka Armagedona - su samo na nekoliko dana ili nekoliko godina daleko od nas.

Takođe, postoje oni koji će nam reći da je sve u redu, da sve besprekorno funkcionise i da nema problema - celokupna ljudska populacija moze se smestiti na područje veličine američke drzave Florida i da će tehnologija jednoga dana resiti sve nase probleme.

U centru ovog sukoba argumenata sta je tačno, a sta pogresno po pitanju sudbine naseg sveta, nalaze se pitanja oko toga sta treba, ili ne treba uraditi po tom pitanju.

Ovaj problem, sa većinom svojih argumenata i stavova, zasnovan je na četiri osnovne realnosti:

1. Uprkos uticaju moderne tehnologije, svetske dileme i opasnosti nisu slučajnosti uzrokovane nedavnim promenama. One su očekivane posledice načina zivota na koji ljudi zive od uspostavljanja prvih gradova-drzava od strane Sumera, pre oko 4000 godina. Stavise, njihov eho se stalno ponavlja kako takvi gradovi nestaju, od kako su ljudi odlučili da napuste zivot u bratstvima i plemenima, i da zive u velikim gradovima.

2. Mi (kao i drugi zivi organizmi) smo izgrađeni od hrane koju jedemo, a hrana sadrzi sunčevu svetlost kao njen jedinstveni izvor energije. Bez sunca ne bi bilo ni zivih organizama - obilje sunca i vode znači izobilje zivotnih formi. Mi smo izgrađeni od sunčeve svetlosti. Kako se odnosimo prema tom najvazanijem izvoru jeste odraz toga kako mi vidimo sebe u odnosu na ostatak ovoga sveta.

3. Nasi problemi ne proizilaze od nase tehnologije, nase ishrane, nasilja u medijima ili neke druge stvari koju radimo. Oni proizilaze od nase kulture - naseg pogleda na svet. Razlog zasto je većina resenja ponuđenih za svetske krize nepraktična, jeste zato sto ona proizilaze od istog pogleda na svet koji je uzrokovao problem. Kao sto ćemo videti u ovoj knjizi, prerada otpada neće spasiti svet, kontrola rađanja takođe neće spasiti svet, niti očuvanje onoga malo sto je ostalo od tropskih kisnih suma neće spasiti svet. Čak i kada bi se sve predlozene dobre stvari potpuno primenile, nas osnovni problem bi i dalje postojao, i neizbezno bi se ponavljao. Čak i hladna fuzija i eliminacija potrebe za naftom, sa besplatnom električnom energijom za svakog čoveka, ne bi spasila svet. Nista osim promene naseg pogleda na svet i njegovog razumevanja ne moze proizvesti pravu, značajnu i trajnu promenu. a ta promena bi nas u perspektivi prirodno vodila ka očuvanju nasih suma, obnavljanju nase zajednice i smanjenju nase rasipničke potrosnje.

4. Moguća resenja nisu ni nova ni radikalna u istoriji ljudskog roda. U stvari, ona predstavljaju pogled koji odrazava i gaji čovečanstvo tokom nekoliko hiljada godina. Domorodačka plemena Juzne Amerike, Severne Amerike, Afrike, Australije i Azije nisu prenaselila niti unistila njihovu zivotnu sredinu, iako su u većini slučajeva oni imali pristup mnogo većim prirodnim bogatstvima nego sto su koristili. Niti fosilni ni istorijski zapis ne pokazuju da su oni vodili surov i beznadezan zivot, kako se to često opisuje u medijima i postoji u umu prosečnog čoveka. Oni su ziveli odrzivim načinom zivota, uviđajući svetost sveta i prisustvo Tvorca i bozanstva u svim stvarima, uzivajući mnogo vise slobodnog vremena nego sto će zaposleni ljudi u industrijskom svetu ikada uzivati. Njihova svest i način zivota očuvali su njihovu kulturu i narod zivim desetinama puta duze nego sto postoji SAD, i nastavlja da odrzava milione njih sirom sveta. Oni mogu da nas nauče vaznim lekcijama - iako, kako istorija pokazuje, mi civilizovani ljudi ih doslovno istrebljujemo i tako rizikujemo da izgubimo njihovo znanje kako prisvajamo njihovo zemljiste, njihove jezike i njihove zivote.

Kada dovoljno ljudi promeni svoj pogled na stvari, resenja će postati očigledna, često na načine koje nismo mogli ni da zamislimo. Mi smo unistili veliki deo sveta zbog nase kulture, ali mi mozemo da sačuvamo veliki deo sveta promenom te kulture. Ako analiziramo istoriju, videćemo da u kulturnim temeljima nasih predaka mozemo naći drevne ključeve znanja za očuvanje ljudskog roda i nase planete, a da ne treba da idemo da zivimo u pećinama ili satorima. U svesnom i dobrovoljnom smanjenju potrosnje lezi jedan sigurniji put za ljude i ovu planetu.

Podaci koji će ovde biti izneti govore o tome gde je nas svet krenuo. U razumevanju kako stvari izgledaju i kako su dospele dotle, mozemo da otkrijemo mehanizme, svuda oko nas, koji su pozitivni i koji mogu učiniti transformaciju na bolje. U tom kontekstu, čak i lose vesti su zaista dobre vesti. Stvaranje krivice i depresije kod ljudi nisu ciljevi iznosenja ovih podataka, već nada o stvaranju pozitivne i trajne promene.

Na početku ćemo izneti prikaz stanja danasnjeg sveta: porast populacije, trosenje nasih prirodnih izvora i kako smo u procesu unistenja naseg gnezda. Izuzetno vazno na ovom stupnju jeste jedno novo razumevanje faktora, kako je ukazano od strane nekoliko ljudi - na jedan izvor energije koji mi koristimo za ishranu i gorivo, i dokaz da smo mi zaista u procesu iscrpljivanja tog izvora. Objasnićemo kako smo dotle stigli i naučiti zasto mnogo ljudi danas misli da stvari izgledaju dobro, iako to nije tako.

Mnogi ljudi koji su pročitali ovde iznete podatke rekli su da je njihovo celokupno razumevanje zivota bilo promenjeno; oni su imali novo, uznemireno, ali neizbezno razumevanje zasto se stvari nalaze tu gde jesu i sta to znači za budućnost ako nesto uskoro ne učinimo. Nalazimo se u tački gde se neki putnici vraćaju nazad ili gube svoj put. Ali, postoji nada za budućnost, čak i u svetu problema koje vidimo.



Literatura:



1. http://www.wri.org/wr2000/page.html