PRVI DEO

UZROCI RAKA I SAVREMENI NACINI LECENJA

Dakle, upravo ste dobili dijagnozu da bolujete od raka i to vas je zabrinulo. Vi ste uplaseni, cak prestravljeni. Ili ste mozda otkrili izraslinu za koju mislite da je rak. Ne znate kuda i kome da se okrenete. Ne mozete da mislite. Vas mozak je skoro paralizovan. Vas lekar insistira da vas odmah posalje na operaciju ili hemoterapiju ili zracenje. Vasa porodica je isto tako zabrinuta i uzbudjena, i oni takodje vrse prirtisak na vas. Prijatelji vam daju savete, svi vam govore sta da radite, ali vi ste zanemeli. Prosto vam je nestvarno. Pitate se, kako to da se ovo desava bas vama.

Tacno znam kako vam je. I ja sam sama bila u toj situaciji. Ja ne samo sto sam doktor, nego sam bila i pacijent. Imala sam rak, tesko uznapredovani oblik raka. Doslo je do toga da su me poslali kuci da umrem. Medjutim, ja sam ovde zato da bih vam rekla da vas rak vise ne mora plasiti. Imala sam ga, ali sam ozdravila. Bez hemoterapije, bez zracenja i bez operacije koja bi me obogaljila. Ozdravila sam tako sto sam obnovila svoj imuni sistem pomocu potpuno prirodnih metoda.

U trenutku kada vam iznesu dijagnozu da bolujete od raka, strah moze da vas paralise u tolikoj meri da jedva mozete biti prisebni. Medjutim, pokazacu vam da ne morate da se plasite raka onako kao sto se svi ostali plase. Mozete da naucite nesto vise o ciniocima koji uticu na nastanak raka i da razumete da mozete da preuzmete kontrolu nad svojim zdravljem i da ozdravite. Vodicu vas kroz probleme i pitanja sa kojima se susrecete od prvog trenutka kada vam postave dijagnozu, ili kada posumnjate da nesto nije u redu sa vasim zdravljem. Takodje, objasnicu vam korake koje treba da preduzmete kako bi sacuvali svoje telo od daljeg nanosenja stete, i umesto toga, da se oporavite. Ovi principi mogu da se primene bez obzira na vrstu raka koju imate.

Rak je ozbiljna stvar. Ali, vi mate vremena da donesete inteligentne odluke. Ne dajte nikome da vrsi pritisak na vas i da prebrzo donesete odluke koje ne razumete ili za koje niste imali vremena da ih procenite. Vas rak se razvijao godinama, on se nije desio tek tako - juce, prosle nedelje ili proslog meseca. Rak je bio prisutan u vasem telu godinama pre nego sto je postao ocit, odnosno da se moze uociti. Spremite papir i olovku i budite spremni da pravite beleske. Utvrdjeno je da ljudi zapamte samo 10% od onoga sto cuju, dakle molim vas belezite ono sto cujete. Analizirajte ovo sto govorim vise puta sve dok ne upijete u sebe i zapamtite sve sto treba da znate.

Da vam se predstavim. Zovem se dr Lorin Dej, MD, odnosno Doktor medicine. Skolovana sam na klasican nacin, u duhu konvencionalne medicine. Nikad nisam izlazila iz granica takve medicine. 15 godina sam bila profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kalifornija u San Francisku i potpredsednik odbora na Ortopedskoj hirurgiji. Bila sam takodje sef ortopedije u Opstoj bolnici San Franciska gde sam vodila celo odelenje. Operisala sam pacijente sa ranama od vatrenog oruzja, uboda nozem, zrtve teskih nesreca, zrtve svih ostalih vrsta nasilja ukljucujuci one koje poticu od bandi sa ulica ovog grada. Tokom tog vremena obucavala sam na stotine lekara.

Medjutim, 1992. godine, ja sam dobila rak, rak dojke. Izraslina je u pocetku bila mala, otprilike kao pola zrna psenice. Nije me mnogo brinula, jer se nalazila relativno visoko na grudnom kosu. To mi uopste nije licilo na rak, pogotovo ne na rak dojke, zbog mesta gde se nalazila. Ipak, posto me je ta izraslina iritirala kada sam vezivala siguronosni pojas u autu, odlucila sam da ona treba da se odstrani. Tek kada je izraslina uklonjena, patolog je otkrio da se ipak radilo o raku, invazivnom duktalnom adenokarcinomu dojke koji se vec rasirio na misice mog grudnog kosa. Ovo su potvrdili i drugi patolozi koji su na biopsiji pregledali uzorak tkiva. Preporucili su mi da se podvrgnem mastektomiji, odnosno odstranjenju dojke, i zracenju, ali sam odbila! Dve nedelje kasnije, zatrazila sam drugu biopsiju kroz isti mali zarez, ali sada kod drugog hirurga i u drugoj bolnici, kako bih videla da li se moze ukloniti svo tkivo zahvaceno rakom. Medjutim, tkivo je i dalje ostajalo zahvaceno rakom, pa su mi tamo savetovali barem da se podvrgnem zracenju, i svakako, odstranjenju dojke.

Moj hirurg je bio moj licni prijatelj, poznavala sam ga jos od vremena kad smo zajedno studirali medicinu. Stazirali smo istovremeno i njemu je bilo stalo do mog zivota. Kada je shvatio da se odlucno protivim odstranjenju dojke, zracenju i hemoterapiji, zaprepastio se i zbunio i zabrinuo za mene. Svakako, nije mogao da razume kako sam dosla do tog zakljucka, posto sam se skolovala na istom fakultetu kao i on - Medicinskom fakultetu Univerziteta San Francisko. Dobro je znao da sam tamo bila profesor tokom 15 godina. Gde sam pokupila te cudne ideje? Rekla sam mu da sam videla previse, tacnije, na hiljade pacijenata koji umiru od posledica lecenja koje im pruzamo. Sa tim nije mogao da se ne slozi. Sto se tice nacina lecenja, koje nas doktore uce da praktikujemo, rekla sam mu da je varvarski i dostojan mracnog srednjeg veka. Nasim tretmanom izazivamo dodatne, povecane i uzasne patnje kod osoba koje su vec bolesne. Na to nije imao prigovora, ali je priznao je da to sve sto nas uce da radimo.

Onda sam s njim raspravljala o tome da zracenje i hemoterapija zapravo izazivaju rak, i podsetila ga da vec imam rak. Nadalje, smatram da zracenje i hemoterapija unistavaju imuni sistem. Zasto bih dodatno naskodila svom imunom sistemu, onom koji mi pomaze da ozdravim? I sa tim se slozio. Svejedno, ipak me je nagovarao da barem sednem i popricam sa specijalistom za zracenje. Odbila sam. I dalje je navaljivao. Uctivo sam odbila. Konacno je rekao: Da li se brines da ces posle zracenja imati dojku koja je izoblicena i bezbojna? Odgovorila sam mu: Da i to, takodje! Onda sam mu dala 4-5 knjiga sa opisom alternativnih terapija raka i zivotnim pricama mnogih koji su na taj nacin preokrenuli tok svoje bolesti. Sigurna sam da nije otvorio ni jednu od tih knjiga.

I tako, otisla sam kuci i odmah i korenito promenila nacin svoje ishrane. Znala sam da je odgovarajuca ishrana kljucna za oporavak. Zapocela sam potpuno vegetarijansku dijetu, vegan-dijetu, sto znaci: nema mesa, ni zivinskog, ni ribe, ni mleka, ni sira, niti bilo kog mlecnog proizvoda, ni jaja. Takodje, izbacila sam rafinisani beli secer, svu konzervisanu hranu. Sve je bilo u svojem najprirodnijem obliku - pravo iz baste ili sa drveta. Pocela sam da pijem puno soka od svezeg povrca kojeg sam spremala kod kuce.

Stvari su krenule nabolje i bilo je dobro jedno vreme. Dijeta je bila dobra. Medjutim, ubrzo sam otkrila da dijeta sama po sebi nije dovoljna da zaustavi rak ili bilo koju drugu bolest. U to vreme nisam znala sta drugo je jos bilo neophodno. Otprilike 9 meseci kasnije, tumor se pojavio na istom mestu. Ovog puta bio je malo veci, velicine klikera. Ozbiljno sam se zabrinula. Bilo je jasno da promene u ishrani nisu dovoljne da bih ozdravila. Citala sam puno o alternativnim terapijama i isprobavala sam ih jednu za drugom, drzeci se svake dovoljno dugo da bih videla da li deluje. Na kraju sam isprobala oko 40 razlicitih vrsta alternativnih terapija i nijedna od njih nije vredela. O tome cu nesto vise reci kasnije.

I onda, odjednom, moj tumor je narastao do velicine velikog grejpfruta, i to samo za tri nedelje. Evo pogleda sa strane, to je tumor, a ovaj drugi snimak pokazuje tumor u punoj velicini. Bio je velicine rukometne lopte. U tom trenutku, rak se prosirio na limfne zlezde ispod moje ruke i do korena vrata. Shvatila sam da sam u velikoj nevolji.

Iznenadjuje to sto tumor ispocetka nije mnogo boleo, ali tokom vremena bol je narasla do te mere da mi ni najjaci narkotik za ubazavanje bolova nije pomagao. Radila sam sve do ovog trenutka i to je bila velika greska. Trebala sam prestati da radim i da se usredsredim na svoj oporavak. Cak sam i putovala, ali sam otkrila da je nemoguce odrzati korak sa oporavkom dok putujemo. Razbolela sam toliko da sam morala da zatvorim svoju kancelariju. Stvari su se pogorsale toliko da sam postala vezana za krevet, a bol je nastavljao da raste. Tumor je bio toliko tezak da sam morala da ga pridrzavam rukom svaki put kada bih morala da ustanem radi odlaska u toalet. Telo mi je bilo potpuno onemocalo. Pored raka, imala sam brojne simptome drugih bolesti, a ne samo ovaj ogromni bolni tumor na grudima kog sam morala da gledam svaki dan. Doslo je do drhtavice u desnoj ruci koja je imala sve odlike Parkinsonove bolesti. Pored toga, imala sam simptome multipl skleroze na levoj strani tela, noga mi se umrtvila od kolena nanize, delimicno sam izgubila kontrolu nad levom nogom, a leva ruka mi je visila kao da ju je neko stalno vukao. Vrhovi noznih prstiju su utrnuli i postali su hladni, odnosno imala sam Rejnoov (Reynaudov) sindrom. Postala sam alergicna na sve vrste hrane osim na tri. Kad god bih jela bilo koju hranu, kolabirala bih i morali su da me prikljuce na kiseonik. Bila sam obuzeta depresijom i teskobom do te mere da sam osecala da ce mi srce iskociti iz grudi. Bila sam u haosu.

Stanje mi se stalno pogorsavalo tokom te godine, postajala sam sve teskobnija i obeshrabrenija. Ali se nisam predavala, i dalje sam proucavala knjige i isprobavala jednu stvar za drugom. Iscitavala sam i Bibliju, i molila sam Gospoda da mi pokaze kako da ozdravim. Ali nista nije uspevalo. Moje stanje se i dalje pogorsavalo. Posto je bol postala neizdrziva, kontaktirala sam jednog hirurga koji je bio voljan da mi ukloni jedan deo tumora samo da bi mi se olaksala bol, ali me nije prisiljavao da preduzmemo uklanjanje dojke ili hemoterapiju ili zracenje. I tako, skoro ceo tumor je i dalje ostao na svom mestu, ukljucujuci i limfne zlezde. I onda su me poslali kuci da umrem.

Toliko sam se razbolela da 6 meseci nisam ustajala iz kreveta. Kada je moj rak uznapredovao, postala sam nesposobna da jedem, i konacno, da uzimam tecnost. U jednom trenutku su pomislili da cu do sledeceg jutra biti mrtva. Moj muz, koji je video kako moj zivot ubrzano nestaje i kako sve teze disem, rekao mi je: Moram da te odvedem u Hitnu pomoc, ti umires. Znala sam da je tako. Dok sam bila hirurg za traumatske povrede i brinula se za zrtve velikih povreda, bila sam prisutna dok su mnogi od njih umirali. Znam kako izgleda smrt. Ali, sada sam ja umirala. Odbila sam da se predam. Ako odem u bolnicu znala sam da ce mi dati lekove i da ce me ti lekovi ubiti posto je u meni ostalo jos malo zivota. Takodje sam znala da Bog u svojoj Reci kaze da On oprasta nase grehe i da leci sve nase bolesti. Gospod kaze: Ja sam Gospod koji te isceljuje.

Moj muz i ja smo svakodnevno molili Boga tri puta na dan otkad sam se razbolela. Polagala sam pravo na biblijska obecanja za izlecenje, a istovremeno sam praktikovala sve sto sam mislila da treba da radim, ukljucujuci prvobitni nacin ishrane koji je Bog dao u Edemskom vrtu - voce, zrnastu hranu i povrce, u svom najprirodnijem obliku. Odlucila sam da nastavim da verujem Bogu. Zelela sam da ostanem pod Njegovom zastitom i da zavisim od Njega radije nego da budem zavisna od ljudskog medicinskog znanja, odnosno, lekova. Rec farmacija potice od grcke reci farmakia. Ona znaci vracanje i bajanje. Rec farmakolog dolazi od grcke reci farmakon, sto znaci, rovac. E pa, necu da uzimam lekove! Molila sam se Gospodu tiho u sebi i priznala mu da uopste ne znam kako da ozdravim. Dotad sam sve pokusavala i nista nije uspelo, ali sada odlucujem da mu potpuno verujem. Moj muz se molio nadamnom celu noc, a ja nastavljala tiho, u sebi. Nisam imala snage da glasno izgovaram molitve. Posto 2 nedelje nisam bila u stanju da jedem i 3 dana da pijem bilo sta, veoma brzo sam dehidrirala. Znala sam necu dugo poziveti bez vode.

I onda, Gospod me je podsetio na nesto sto se radilo u medicini 60-70 godina pre otkrica intravenoznog unosenja tecnosti u telo. Dehidrirani pacijenti su bili rehidrirani preko debelog creva, to je kada voda polako kaplje preko anusa ili rektuma, odnosno zadnjeg creva. Debelo crevo moze da upija vodu, cak i slabe hranljive sastojke u obliku razblazenih sokova sargarepe, trava i povrca sa zelenim liscem. Sledecih nekoliko dana sam prezivela upravo na taj nacin sve dok nisam ponovo bila u stanju da pijem. U tom trenutku, kada sam bila jednom nogom u grobu, odlucila sam da cu potpuno verovati Bogu i da cu mu predati svoj zivot u potpunosti. A On mi je pokazao sta treba da radim. Tokom sledecih nekoliko nedelja i meseci pocela sam da shvatam ostatak Plana od 10 koraka. Ponekad su mi informacije stizale postom, anonimno, ponekad su proucavanja iz odredjenih oblasti ostavljala narociti utisak na mene, a informacije koje sam ranije procitala postale su mi jasnije tako da sam ih mogla upotrebiti u mojoj situaciji. Naravno, svo to vreme sam nastavljala sa molitvama Gospodu da mi pokaze kako da ozdravim. I konacno, celi Plan mi je postao jasan.

Od trenutka kad sam sa 100% predanosti pocela da upraznjavam Plan od 10 koraka proslo je 8 meseci, do trenutka kada je moj rak potpuno nestao. Nestajao je polako, jedan dan za drugim. Trebalo mi je dodatnih 10 meseci da bi mi se vratila snaga. Dakle, proslo je 18 meseci da bih potpuno ozdravila i ocistila se od raka. Uskoro cu napuniti 64 godine, a zdravija sam nego kad sam imala 30 godina. Imam puno energije i nema ni traga bola u bilo kom delu tela.

STA UZROKUJE RAK?

Dakle, sta je uzrok raka? Celokupno svetsko zdravstvo se pita, sta bi moglo da prouzrokuje rak? Oni ustvari gledaju samo na jedno mesto, a to je genetika. Ali, rak nije genetika. Pretpostavka o genetici kao uzroku raka moze se opovrgnuti sa samo malo zdravog razuma.

Evo jednog primera: rak dojke. Pocev od ranih 1900-tih, ucestalost raka dojke se dramaticno povecava. U tome se slazu svi strucnjaci i nacionalne zdravstvene organizacije. Dakle, to je sve pocelo u vreme kada su zivele bake danasnjih zena - tvoja baka i moja baka. Ali, tada je rak dojke bio veoma redak slucaj u poredjenju sa njihovim unukama, nama koje danas zivimo. Jasno je, ako ucestalost raka dojke dramaticno raste, razlog tome ne moze da bude genetsko prenosenje sa predaka na potomke, zato sto preci danasnjih zena jedva da su imale rak dojke. Pogledajmo sada ucestalost raka dojke u Japanu: bake danasnjih Japanki su jele uglavnom rizu, povrce i malo ribe, i rak dojke medju njima je bio veoma redak slucaj. Ali uzmimo sad te iste zene, i dovedimo ih u Ameriku, i dajmo im da jedu bogatu zapadnjacku hranu koja se uglavnom sastoji od mesa, piletine, mlecnih proizvoda i visoko preradjene hrane. Uskoro otkrivamo da je ucestalost pojave raka dojke (i svake druge vrste raka) kod njih postala ista kao i kod svih ostalih Amerikanki. Ovo vidimo i kod mladih zena koje su jos uvek u Japanu, ali koje imaju skoro isti nacin ishrane kao i na Zapadu - rak dojke i drugih organa se kod njih pojavljuje podjednako ucestalo kao i kod mladih Amerikanki. Kada bi ovo bio genetski problem, rak dojke bi bio ucestao i kod baki, koje bi onda na svoje unuke prenosile sklonost ka raku. Medjutim, to nije tako, stvarnost je obrnuta! Bake nemaju rak dojke, a unuke ga imaju.

Isti se scenario ponavlja i kod drugih bolesti - artritisa, bolesti imunog sistema, dijabetesa i mnogih drugih. Problem nije u genetici, nego u nacinu ishrane i nacinu zivota. Rak i sve druge bolesti se izazivaju kombinacijom tri cinioca: pogresnom ishranom, dehidracijom i stresom. Prosto je strasno kako se Amerikanci lose hrane. Ne kazem da oni ne uzimaju dovoljno kalorija, nego da ih uzimaju previse. Njihova hrana je bogata mastima i proteinima, a siromasna vitaminima i mineralima iz voca, povrca i zitarica. Dakle, to je spoj preobilja sa jedne strane (proteina i masti zivotinjskog porekla) i oskudevanja sa druge strane - nedovoljno voca, povrca i zitarica.

Drugi vazan cinilac je dehidracija - posto vise niko ne pije vodu. Svi piju kafu i gazirana pica. Nase telo se sastoji od 75% vode, a mozak od 85% vode, a ne od Koka-kole, niti kafe. Kofein je diuretik (podstice izlucivanje vode iz organizma) - iznosi vise vode iz vaseg tela nego sto ga unosi samim pijenjem tih napitaka. Kada celije dehidriraju, one se razbole, pocnu lose da vrse svoju ulogu, pa se onda i vi razbolite.

Treci razlog je stres. Ne zelim da vam predlazem da pobegnete iz drustva, ali postoji nacin da smanjite stres i da naucite da se pravilno ophodite s njim. Stres je najvazniji uzrok svake bolesti.

Ovu knjizicu je stampalo Americko udruzenje za borbu protiv raka. To je zurnal za zaposlene na klinikama. Na 347. strani decembarskog broja iz 1999. godine pise da bi se jedna trecina svih slucajeva raka mogla spreciti promenom u nacinima zivota i ishrane, time sto bi se povecao unos voca i povrca, smanjenjem unosa crvenog mesa i zivotinjskih masti, i sa vise telesne aktivnosti. Dodali su jos i da se u zadnjih 20 godina doslo do izobilja novih saznanja o nacinu ishrane i time su podrzali hipotezu da je ishrana glavni cinilac u nastanku ili sprecavanju raka i drugih bolesti. Sta mislite o tome? Americko udruzenje za borbu protiv raka konacno priznaje da ono sto jedemo itekako ima veze sa time da li smo zdravi ili bolesni. Zamislite samo! Harvardska skola za ocuvanje zdravlja iznosi jos dramaticniju tvrdnju. Priznaju da bi se 65% svih oblika raka moglo spreciti promenom nacina zivota i ishrane. A ja licno smatram da bi promene u nacinu zivota i ishrane smanjile ucestalost svih oblika raka za 99,9%, a spomenute organizacije tek delimicno priznaju ovu istinu. I sta sad?

Hajde da upotrebimo malo zdravog rasudjivanja. Kada vec Americko udruzenje za borbu protiv raka i Harvardska skola za ocuvanje drustvenog zdravlja kazu da promene u nacinu zivota i ishrane mogu da sprece od 1/3 do 2/3 svih oblika raka, kako da preokrenemo tok ove bolesti u slucaju da je vec imamo? Na prvom mestu, prestanite da u svoje telo unosite materije koje doprinose pojavi raka. A ipak, vi jos uvek idete u bolnice i tamo vas kljukaju lekovima, hemoterapijom i zrace vas. Tamo vas jos i hrane stvarima za koje Americko udruzenje za borbu protiv raka kaze da izazivaju rak!

Isto rade i sa srcanim bolesnicima, koji idu na koronarne bajpase. Obroci koje daju takvim bolesnicima napravljeni su od mesa i piletine sa teskim sosovima i desertima. Ta ishrana sadrzi puno secera i zivotinjskih masti zbog kojih su zapravo ovi pacijenti i dovedeni u bolnicu. Ako lekari u bolnicama traze pacijente kojima ce ponovo ugraditi bajpase, postojecim bolesnicima samo treba da nastave davati ovu istu vrstu hrane. To je takodje nacin da se ubrza razvitak raka kod bolesnih od raka. Ispravna ishrana ima odlucujuci znacaj za oporavak od raka. Ali ona predstavlja samo 10% od ukupnog Plana koji treba da se sprovede da bi se potpuno ozdravilo. Ova dijeta sama po sebi, makar ona bila i ispravna, nije dovoljna da se resi problem raka.

Da li su sve vrste raka razlicite, ili, da li su u osnovi iste? Mi doktori organizujemo i grupisemo vrste raka po kategorijama, razvrstavaljuci ih na dodatne podgrupe. Medjutim, rak je rak. U sustini, rak je posledica neispravnog delovanja imunog sistema. Vas imuni sistem je taj koji se bori protiv bolesti i koji vas ozdravlja kad ste bolesni, i odrzava vas zdravim ako je sve u redu. Nema veze da li je to rak dojke, prostate, stomaka, leukemija, rak mozga ili bilo sta drugo. Sve vrste raka poticu od imunog sistema koji ne radi kako treba. Kada prirodnim metodama obnovite svoj imuni sistem, tada on moze da se bori protiv raka.

Zar nisu neke vrste alternativnih terapija bolje od drugih za neke ljude, a za neke slabije, zato sto smo razliciti? Pa, imam neke sokantne vesti za vas. Nismo bas toliko razliciti. Pre ce biti da smo iznutra poprilicno slicni. Nase licnosti su drugacije, ali iznutra smo svi isti. Upravo je zbog te cinjenice moguce da imamo medicinske prirucnike - za anatomiju, fiziologiju itd. Sta bi bilo kada biste vi dosli k meni kao pacijent i rekli: Imam bol u levom ramenu, a ja vam rekla: Mislim da se radi o slepom crevu. A vi biste onda rekli: Ne, slepo crevo mi se nalazi ovde u stomaku, a ja bih odgovorila: Ne, ne, svi smo drugaciji, mi ne znamo gde vam je slepo crevo. Naravno da znamo. Svi imamo slepo crevo na istom mestu, a nasi stomaci rade na potpuno isti nacin. Tvoja creva rade isto kao i moja, a tvoje srce kao i moje. Zato mi hirurzi znamo gde da zasecemo kako bismo nasli razlicite organe. Posto je tvoja anatomija i fiziologija ista kao i kod svih drugih, imuni sistem svakog od nas moze da se preporodi istim prirodnim sredstvima. Dakle, jedan Plan ozdravljenja je delotvoran za sve podjednako.

PLAN OD DESET KORAKA ZA PRIRODNO ZDRAVLJE

Dakle, koji su to koraci od kojih se sastoji Plan od 10 koraka, odnosno 10 prirodnih zakona zdravlja? Ukratko, to su sledeci koraci. Inace, ovaj Plan detaljnije objasnjavam u drugom delu svog izlaganja.

Kao prvo, to je ispravna ishrana. Vec sam spomenula da cak i Americko udruzenje za borbu protiv raka i Harvardska skola za ocuvanje zdravlja priznaju da je ishrana bogata vocem, povrcem i zitaricama najbolji nacin sprecavanja raka. I da je ishrana bogata zivotinjskim mastima jedan od uzrocnika raka. Tri obroka na dan napravljenih iskljucivo od zdrave, nepreradjene hrane i puno svezeg domaceg soka od povrca - to je prava stvar.

Drugo - vezbe i fizicka aktivnost. Brojne medicinske studije su pokazale da program redovnih vezbi u veoma znacajnoj meri smanjuje rizik od raka. Na primer, studije nam kazu da 4 sata vezbi nedeljno umanjuje ucestalost raka dojke za 66,6%.

Kao trece, to je pijenje vode. Ponavljam, voda sacinjava 75% tela i 85% mozga. Svakog dana gubimo 10 casa vode iz nasih tela samim tim sto smo zivi. Ako ne nadoknadimo taj gubitak vode i pijemo kafu i alkohol, a oboje su diuretici, sto znaci da vam iz tela izvlace vise tecnosti nego sto je popijete, mi polako, ali sigurno dehidriramo, odnosno gubimo tecnost, i dan za danom svoja tela cinimo sve bolesnijim. Dehidracija je jedan od kljucnih razloga za pojavu svih bolesti, ukljucujuci i rak.

Suncana svetlost: ona je apsolutno neophodna za dobro zdravlje. Ne mozes napraviti dobru bastu, a kamoli zdravo telo bez obilja sunca. Suncana svetlost snazno potpomaze razvoj tvog imunog sistema i smanjuje velicinu unutrasnjih zlocudnih tumora. Tu su jos i druge pogodnosti.

Peto, umerenost. To znaci uklanjanje svih stetnih materija kao sto su kafa, alkohol, duvan, secer, vestacki zasladjivaci, konzervansi za hranu, pojacivaci arome, konzervisana hrana i droga! Ovde ne mislim samo na opojne droge, nego i na lekove. Svi lekovi imaju stetne posledice po vase telo. Ne kazem vam da odmah prestanete da uzimate lekove i izbacite ih iz kuce, to je opasno. Ali kako sve vise budete prihvatali Program zasnovan na prirodnim nacelima i obnavljali svoj imuni sistem, sve ce vam manje trebati lekovi.

Svez vazduh: Spoljni vazduh je neophodan za dobro zdravlje. Zlocudni tumori rastu 2 put brze ako se udise vazduh iz unutrasnjosti prostorija nego kad se dise vazduh sa otvorenog prostora. Ako vas u bolnici lece od neke bolesti, vi neprestano udisete vazduh koji su izdahnuli svi drugi bolesnici iz bolnice. Prozori su u bolnicama obicno hermeticki zatvoreni, a u intenzivnoj nezi svetla se pale i gase neprestano 24 sata na dan remeteci bolesnikov bioritam, odnosno ritam smenjivanja dana i noci. To je kljucni cinilac u nastajanju bolesti.

Sledeca stvar je odgovarajuci odmor u pravo doba noci. Jedino vreme kada vase telo stvarno moze da se obnovi jeste kada spavate. Svaki bolesnik od raka trebalo bi da bude u krevetu najkasnije do 21:30. U to vreme hormoni ozdravljenja pocinju da se proizvode. Ali tada vec morate da cvrsto spavate da bi od njih imali koristi.

Oslobadjanje od stresa: stres je jedan od najvaznijih uzrocnika svih bolesti, ukljucujuci i rak. Najbolji nacin da se oslobodite stresa, kako pokazuju medicinske studije, jeste da naucite da imate poverenje u Boga i da citate Bibliju. Izbegavajte istocnjacku meditaciju i vizualizaciju ako stvarno zelite da ozdravite.

Da li mogu da ozdravim, a da ne verujem Bogu? Odgovor glasi: Sto kvalitetnije jedes i zivis, to ces biti zdraviji. A ako zelis da preokrenes ozbiljnu bolest kao sto je rak, korenito moras da promenis sve u svom zivotu. A to je nemoguce uciniti bez Bozje pomoci.

Stalno cujem ljude kako mi kazu: Mene ne zanimaju ove religiozne stvari i prica o Bogu. Odgovorila bih vam: Pogledajte dokle ste dosli svojom snagom. Imate rak kao sto sam i ja imala. Bila sam ateista tokom celog svog zrelog zivota, medjutim, shvatila sam da mi je potrebna sva pomoc do koje se moze doci, a to ukljucuje i Boga.

Deveto, to je stav zahvalnosti. Budite zahvalni za ono sto imate. Reci koje izlaze iz vasih usta velikim delom oblikuju vasu stvarnost. Posle samo 5 minuta razgovora sa bolesnikom od raka mogu da kazem da li ce ona ozdraviti ili ne. Ako se zale i gundjaju, usredsredjuju se na svoje slabosti, krive druge ili Boga za svoju bolest, za njih nema sanse da ozdrave. Ozdravice ona osoba koja daje sve od sebe kako bi ozdravila, koja ima dobar, pozitivan duh i koja ce sa 100% predanosti nastojati da sprovede Plan ozdravljenja.

Deseti korak je duh dobre volje - izadjite iz svoje ljusture. Svi patimo od sebicnosti. Treba da naucimo da brinemo o drugim ljudima i da nam je stalo do njih. Takodje i da prestanemo da gledamo samo na sebe. Biblija kaze da ce vase zdravlje procvetati kada budes brinuo za druge. Ako ste tako dugo bolesni i vezani za krevet kao sto je to bio slucaj i samnom, nisam mogla da cinim puno za njih, ali mogla sam da molim Boga za njih! I naravno, da prestanem da gledam samo na svoje probleme.

Ono sto stavljate u svoj um podjednako je vazno kao i ono sto stavljate u svoja usta. Ne mozete daleko da stignete ako redovno gledate zabavne emisije. Sto se mene tice, morala sam da prestanem cak i sa vestima. Bez filmova, bez muzike, osim visokokvalitetne religijske i klasicne muzike. Citala sam samo Bibliju i visokokvalitetne religijske knjige. Nasa paznja treba da je okrenuta samo prema istinitim, postenim, cistim, lepim i dobrim stvarima. Negativne misli treba ukloniti iz naseg uma.

Znam da ovi koraci izgledaju prejednostavni. Prosecnoj osobi je tesko da poveruje da se tok tako ozbiljnih bolesti, kao sto je rak, moze potpuno preokrenuti tako jednostavnim tehnikama. Koliko god da izgledaju jednostavne, ove stvari su istovremeno teske, zato sto zahtevaju da pomenite nacin svog zivota. Mi zelimo da nastavimo da zivimo na isti nacin i jedemo iste stvari kao i ranije, da nam doktor da pilulu i da time resimo problem. Lekovi nikad ne lece bolest. Uzrok raka nije u nedostatku hemoterapije, zracenja ili operacija. Rak se izaziva time sto se krse pravila zdravog zivota. Postoji nacin da ozdravite. Kao sto sam vec rekla, sve dodatne detalje Plana od 10 koraka objasnjavam u nastavku svog izlaganja.

Dobra vest je u tome sto su svih 10 koraka potpuno besplatni, osim hrane koju ionako morate da kupujete. Sada znate da postoji nacin da ozdravite. Doktori, clanovi porodice i prijatelji vise ne moraju da vrse pritisak na vas. Iako je rak ozbiljna bolest i vi morate da obnovite svoj imuni sistem da biste ozdravili. Vi i ja znamo da vise ne moramo da se bojimo raka.

Da biste se uverili da li je ovaj Plan delotvoran, vi sami morate da ga ispitate. Pratite moje izlaganje vise puta uzastopno i pravite beleske. Citajte knjige i druge materijale koje vam budem preporucila. Pocnite sa jednom stvari, ne sve odjednom. Nemojte verovati tome zato sto vas ja uveravam u ovo. Proverite i naucite sami. Jedino tako mozete da se uverite kako stvarno stoje stvari.

KONVENCIONALNO LECENJE RAKA

Hajde da razgovaramo o konvencionalnom lecenju raka, onakvom kakvog ce vam ga vas doktor preporuciti. Kada studiramo, nas doktore uce da postoji samo tri nacina za lecenje raka: hemoterapija, zracenje i operacija. Hocu da vam odmah bude jasno: vasem lekaru je stalo da ozdravite. On ili ona ce uciniti sve samo da biste ozdravili, ali oni ne znaju kako da to urade zato sto to nisu imali gde da nauce. Ono sto mi doktori naucimo to je da zatrujemo rak hemoterapijom, da ga sprzimo zracenjem ili da ga isecemo operativnim putem. Tim operacijama najcesce trajno osakacujemo svoje pacijente. Medjutim, tim metodama lecenja rak se nikada ne izleci trajno.

Da, naravno, postoje pacijenti koji su preziveli te tretmane, ali preziveli su uprkos operaciji, a ne zbog nje. Ispocetka izgleda da je hemoterapija delotvorna. Tumor se umanjuje i analiza markerom tumora u krvi, pokazuje smanjene brojke. Ali samo zato sto nesto izgleda da deluje, i to privremeno, ne mora znaciti da je to dobro i ispravno i da ce vas konacno ozdraviti. Tako je to i sa drogama - prvo se osecate dobro zbog njih, osecate stvaralacku slobodu i euforiju, ali kasnije placate strasnu cenu. Isto je sa hemoterapijom i zracenjem. Obicno zavrsavate placajuci svojim zivotom.

Evo zasto se konvencionalnim metodama rak nikad ne izleci: jedini put ka izlecenju raka i bilo koje druge bolesti jeste da saznate sta je prouzrokovalo tu bolest. Lek za svoju bolest mozete da nadjete tek kada otkrijete uzrocnika. Lecenje se sastoji u preokretanju cinilaca koji su prouzrokovali bolest. No, ako lekari priznaju da ne znaju zbog cega nastaje rak, kako se onda mozemo nadati da ce ga izleciti? Svejedno, uzrocnici raka su poznati. Ovih 10 koraka, 10 zakona prirode koje vam dajem, sve sam ih nasla dokumentovane u medicinskoj literaturi dok sam trazila resenje za svoju bolest. Zaprepastila sam se time sto oni vec postoje i zato sto mi niko nije rekao za njih dok sam se skolovala za doktora. Nisam imala sta da naucim lekare koje sam ja obucavala zato sto i sama nisam znala. A zasto nas uce svim ovim stvarima?

Farmaceutske kompanije daju ogromne svote novaca za medicinska istrazivanja samo da bi otkrili nove lekove za tretman bolesti. One ne finansiraju istrazivanja koja se bave blagotvornim uticajem svezeg vazduha i dobrog sna na zaustavljanje raka ili bilo koje druge bolesti, oni samo zele da dobro ZARADE novac koji su ulozili u istrazivanja. Potrebno im je da prodaju novi lek. Svez vazduh, sunceva setlost i zdrav san su besplatni, ne mogu se patentirati. Ne mogu se prodavati i naplacivati. Ovo je samo jedan od mnogih primera koji mogu da vam dam.

Kada farmaceutske kompanije medicinskim FAKULTETIMA poklanjaju velike sume za medicinska istrazivanja, milione i milione dolara, one imaju veliki interes u tome. One posredno ili neposredno uticu na ono sta buduci i sadasnji doktori uce i praktikuju.

Medicinske knjige pod etiologijom podrazumevaju nauku o uzrocnicima bolesti. Etiologija je samo elegantan nacin da se kaze uzrocnik bolesti. Nekada su medicinski udzbenici za svaku bolest navodili etiologiju, a danas, tu odrednicu tesko mozemo da nadjemo u savremenim udzbenicima. Danas se u medicinskim knjigama vise ne raspravlja o etiologiji ili uzrocima raka zato sto kompletno zdravstvo otvoreno izjavljuje da ne zna uzroke raka. Lecenje raka hemoterapijom, zracenjem ili operacijom vise nema nikakvog smisla zato sto rak nije prouzrokovan nedostatkom hemoterapije ni zracenja.

Ove dve metode ustvari izazivaju rak. Neki ljudi se uzasavaju i zapanje kada cuju ovakvu tvrdnju, a ponekad se i naljute na mene. Kazu: Pa moj lekar mi ne bi dao hemotarapiju i zracenje kada bi se time stvarno izazivao rak. Odgovaram im da ce oni to ipak uraditi zato sto je to jedino sto znaju da urade. A ako oni ne prepisu ovakvo lecenje, najverovatnije ce im se izreci najstrozije disciplinske mere od strane njihove bolnice ili neke druge strukovne ili zdravstvene organizacije. Mogu cak i da izgube dozvolu da se bave medicinom. U Kaliforniji je cak protivzakonito da se bolesnik od raka leci na neki drugi nacin koji nije hemoterapija, zracenje ili operacija. U stvari, prvi doktor kod koga sam otisla mi je predao ovu knjizicu koju je potpisao guverner Kalifornije, a u njoj pise da doktor moze odbiti da leci pacijenta od raka ako pacijent odbije hemoterapiju ili zracenje.

Hemoterapija je trovanje - kratko i jasno da vam kazem. Ona deluje tako sto truje celije raka. Problem je u tome sto ona truje i normalne, zdrave celije. Doktor pretpostavlja da ce celije raka, koje se razmnozavaju brze od zdravih, biti brze zatrovane od zdravih, zato sto je ova terapija najuspesnija kod celija koje se najbrze razmnozavaju. Medjutim, hemoterepijom se ubija toliko puno zdravih celija da pacijent ubrzo umire posle prestanka prve ture terapije ili zato sto se njom toliko oslabe drugi organi i sistemi, da telo pocinje da slabi i sistemi da otkazuju tako da se konacno zivot ne moze odrzati, i pacijent umire.

Doktori se medjusobno ne libe da priznaju da je davanje hemoterapije ili zracenja zapravo trka izmedju ubijanja tumora i ubijanja pacijenta. Osoba ne moze da oboli od raka ili druge bolesti ako ima zdrav i funkcionalan imuni sistem. Dakle, ako neko ima rak, to automatski znaci da imuni sistem te osobe ne deluje kako treba ili da je sasvim zakazao. Medjutim, hemoterapija i zracenje unistavaju ono malo sto je ostalo od imunog sistema, jedinog sistema koji vas ozdravljuje i odrzava zdravim, jedinog sistema koga morate imati da bi vam se stanje poboljsalo.

Onkologija je nauka koja proucava tumore, preciznije - zlocudne tumore, odnosno, rak. Predamnom je jedan veoma popularan prirucnik iz onkologije. U njemu pise, citiram: Poremecaji imunoloskih funkcija su osnova za sirok dijapazon ljudskih obolenja. Da, bas tako, kao sto sam malopre rekla. Rak je bolest koja nastaje na osnovu poremecaja imunog sistema. Isto vazi i za svaku drugu bolest.

IMUNI SISTEM

Pa dobro, sta je to imuni sistem?
Skoro svaki organ u telu je zaduzen za jedan vid borbe protiv bolesti - pluca izbacuju bakterije, suze izbacuju bakterije i druga strana tela iz oka, cak i koza ima narocita svojstva u borbi protiv bolesti. Imuni sistem je zajednicko ime za grupu organa i celija cija je glavna uloga da se bore protiv bolesti. Ne nameravam da detaljno objasnjavam funkciju svakog pojedinog od ovih celija i organa, ali barem su vam njihova imena poznata: antitela, imunoglobulin, t-limfociti, b-limfociti, monociti, leukociti. Ova zadnja cetiri su vrste belih krvnih zrnaca koji reaguju na bakterije i viruse i pomazu da se iz vaseg tela eliminise osteceno, odnosno mrtvo tkivo. Vase limfne zlezde su takodje deo vaseg imunog sistema. One proizvode limfocite i monocite, bela krvna zrnca koja se bore protiv bolesti. Takodje, limfne zlezde cuvaju vas krvotok od prodora bakterija i drugih stranih tela. Nadalje, one takodje stite vas organizam od celija raka i zadrzavaju sirenje raka. Upravo sam zbog toga odlucila da zadrzim svoje limfne zlezde. Cak iako su i one bile zahvacene rakom, nisam dozvolila da mi se one hirurski odstrane.

Najveci imunoloski organ vaseg tela je jetra, precistac otrova. U njoj se proizvodi varenja ciste od otrova iz hrane - aditiva, konzervanasa, vestackih boja i aroma, otrova iz herbicida i insekticida, smoga i ponajvise lekova koje vam vasi lekari prepisuju. Kada se jetra prepuni ovim otrovima, ona vise ne moze da vrsi svoju ulogu i da preciscava krv. I ovo je jedan od najvecih uzrocnika raka. Zatim, hemoterapija koriscena za tretman raka moze da izazove toliko veliku dodatnu toksicnost da jetra postaje preopterecena i zasicena, pa tako ona otkazuje i pacijent umire.

Slezina je takodje ukljucena u stvaranje i skladistenje razlicitih imunoloskih celija. Ona takodje preciscava nasu krv od mrtvih i ostecenih crvenih krvnih zrnaca i raznih bakterija. Uopsteno receno, vas imuni sistem se sastoji od svega ovoga navedenog. Kada ove celije i organi prestanu da funkcionisu ispravno, vas imuni sistem popusta i pocinje da otkazuje. Ne moze vise da se bori sa bolestima i vi se razboljevate.

Mnogi cinioci uticu na nas imuni sistem - ono cime se hranimo, vezbe koje radimo, vazduh koji udisemo, kolicina stresa u nasem zivotu i kako se ophodimo sa tim, koliko i kada spavamo, nasi pozitivni i negativni stavovi, sve ove stvari mogu da osnaze ili oslabe nas imuni sistem. Rak ne moze da nam se desi sve dok nam ne oslabi nas imuni sistem. Hemoterapija i zracenje ne samo sto unistavaju nas imuni sistem, nego i izazivaju rak.

HEMOTERAPIJA

Hajde da sada detaljno pretresemo hemoterapiju. Hemoterapija ima ozbiljne propratne efekte ukljucujuci smrt. Mozete da umrete vec od same hemoterapije, a ne od raka. Sad cu vam dati podatke kojima raspolazu doktori koji prepisuju hemoterapiju. Znam da ce me moje medicinske kolege ozbiljno kritikovati zbog ovoga sto cu vam sada izneti. Optuzuju me da prestravljujem pacijente kojima oni misle da treba da se bave. Ali vi imate pravo da cujete nesto vise o onome sta nameravaju da vam urade i o kratkorocnim i dugorocnim posledicama na vase telo i um. Oni nerado govore o tome jer znaju da cete najverovatnije odbiti tretman ako saznate sta vam se sprema. Pa onda opravdavaju zadrzavanje ovih informacija time sto vam je ovaj tretman navodno veoma potreban i time vas vode u pogresnom pravcu. Slicno se ponasaju i onda kada treba da vam daju informacije o vakcinaciji.

Zdravstveni sistem je godinama imao jedan informacioni listic koji se davao roditeljima pre vakcinisanja dece. U njemu su opisani moguci rizici vakcinacije i to se nazivalo informisanim odobravanjem. Shvatili su da su mnogi roditelji odbili vakcinaciju kada su saznali za opasnosti kojima izlazu svoju decu. I tako, razne komisije su sastancile i razmatrale sta da urade i konacno nasle resenje: Odlucili su da razvodne informacije i sakriju informacije o mnogim uzasnim propratnim efektima, kako bi dobili pristanak roditelja za vakcinaciju. Upravo to su i uradili.

Postoji nekoliko organizovanih grupa koje tuze zdravstveni sistem zbog namernog dovodjenja u zabludu i prevare ljudi. Svakako, ne govorim ovde protiv vaseg licnog lekara, nego protiv organizacija kao sto su AMA, FDA, Nacionalni institut za rak, Americko drustvo za borbu protiv raka.

Navodim uobicajene toksicne propratne efekte hemoterapije: propadanje kostane srzi u kojoj se proizvode crvena krvna zrnca. Time dolazi do smanjenja broja belih krvnih zrnaca, koja treba da se bore protiv infekcija, smanjenje broja krvnih plocica, koja zgrusavaju krv, pa zato mozete da umrete od najbanalnijeg krvarenja, i do anemije, smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca. Zatim dolazi do teske mucnine i povracanja. Trece je ulceracija mukusne membrane, odnosno veliki bolovi i otekline u vasim ustima, kao i vasem stomaku, cime jedenje postaje veoma bolno. I onda dolazi alopecija, odnosno celavost, otpada vam kosa.

Ovi efekti i jos neki drugi, ne tako ociti, dolaze zbog toga sto hemoterapija zapravo predstavlja trovanje vasih zdravih celija. Ova medicinska knjiga posvecuje 50 strana toksicnim efektima hemoterapije.

Dodatne komplikacije jesu infekcije zuba, vilice i desni, krvarenje i trovanje srcanih misica sa promenama u elektrokardiogramu (EKG), kardiomiopatija izazvana lekovima koja prouzrokuje kongestivna otkazivanja srca - kratak dah, povecana jetra, oticanje clanaka, skupljanje vode u plucima i oko srca. Do svega ovog moze da dodje i do 7 godina nakon prestanka tretmana. Zatim, tahikardija ili ubrzan rad srca, i aritmije - nepravilan rad srca. Zatim toksikacije pluca: hemoterapije unete direktno u pluca mogu da budu smrtonosne, cak i kad se prekine unosenje terapije. Moze da izazove hronicnu upalu pluca, fibroze (nastajanje oziljaka na plucima), vodu u plucima.

Prelazimo na ostecenja bubrega koja mogu da zavrse otkazivanjem bubrega i potrebom za trajnom dijalizom. Nadalje, tu su razne infekcije, posto se pacijentov imuni sistem hemoterapijom dodatno oslabljuje i organizam biva izlozen mnostvu bakterijskih infekcija opasnih po zivot, kao i gljivicnim infekcijama. Sve to izaziva kratak dah, bol u grudima, iskasljavanje krvi, groznice, osecanje hladnoce, glavobolju i krvarenje. Slede kandidaze i kriptokokoze, sto su daljnje gljivicne infekcije. One dovode do kaslja, kratkoce daha, bola u grudima, groznice, nocnih znojenja.

Imunosupresija zbog hemoterapije moze da dovede i do virusnih oboljenja kao sto je na primer pseudomegaloviroza, herpes. To dalje dovodi do hepatitisa, Zilberovog sindroma (ili ozbiljne paralize sto moze da bude smrtonosno), do encefalitisa, miokarditisa (do upale srca), do smanjenja broja krvnih plocica (koja zgrusavaju krv), stomacnih infekcija, infekcija ezofagusa, pa cak i do upale mreznjace oka.

Jos jedna virusna bolest, herpes, ispoljava se u vidu cireva u usnoj duplji, na desnima, pa i na licu. Imate krvarenje, bolove i ne mozete da jedete i pijete. Zbog herpesa u ezofagusu niste u stanju da gutate, boli vas grudna kost i gubite tezinu. Dalja komplikacija zbog hemoterapije jeste herpes zoster, odnosno ljuspanje koze. Ispoljava se kao danonocni goruci svrab na bilo kom delu tela.

Hemoterapija nadalje dovodi do bolesti kao sto je pneumocistozna upala pluca. Takvu oportunu infekciju dobijaju i pacijenti koji boluju od side. Intoksoplazmoza je jos jedna gljivicna infekcija. Ona zahvata centralni nervni sistem barem u polovini slucajeva ove bolesti. To dovodi do otkazivanja funkcije mozga sa napadima grcenja tela i konacno do meningitisa. Hemoterapija izaziva zatvor, proliv, nekrozu koze (to je kad vam koza odumire), perifernu neuropatiju (gubitak refleksa, obamrlost nerava i oduzetost misica).

Pacijentu se obicno kaze da saceka mesec-dva dok hemoterapija pocne da deluje, jer to je tretman na koji je on dao pristanak. To je tako destruktivna terapija da zbog nje kostana srz prestaje da proizvodi crvena krvna zrnca i mora se sacekati dok se ona obnovi, pocne ponovo proizvoditi krvna zrnca, kako bi se mogla dati nova tura hemoterapije koja ce opet ispocetka nanositi stetu kostanoj srzi i imunom sistemu.

Da bi se povecao broj crvenih krvnih zrnaca i da ne bi doslo do anemije, daje se lek Eritropoetin. Medjutim, taj lek koji se prodaje i pod imenima Epigen ili Epoetin, je lek kojim se lece nezeljeni efekti hemoterapije, ali i on sam ima puno nezeljenih efekata: glavobolje, zamaranje, nesvesticu, srcane napade, mucninu, povracanje, proliv, visok krvni pritisak, bolove zglobova i oticanje, kao i ugruske krvi opasne po zivot. Tokom vremena, hemoterapija nanosi stetu i srcu, plucima, bubrezima, oni otkazuju zajedno sa imunim sistemom, sto sve dovodi do velikih bakterijskih infekcija. Dolazi i do toksikacije nerava, odnosno periferne neuropatije o kojoj smo pricali - oduzetost udova, cudna osecanja, bolove u stopalima i nogama.

Hemoterapija izaziva ozbiljne probleme i u endokrinom sistemu - tiroidne i ostale hormonalne probleme. Izaziva preranu menopauzu i neplodnost. Nadalje, izaziva dodatne oblike raka - drugu vrstu raka pored ovog sto ga vec imate. Svim ovim nezeljenim efektima lekari zele da stanu na kraj time sto vam prepisuju nove lekove sa nebrojenim novim nezeljenim efektima. Da bi se ublazili nezeljeni efekti, daju se steroidi - Prednazon, na primer, ima dodatne nezeljene efekte, medju njima su i dijabetes, gojaznost, osteoporoza, gljivicne infekcije, nesanica, demencija, psihoze, povecanje osetljivosti na infekcije i dodatna steta imunom sistemu.

Razorne posledice hemoterapije se mogu objasniti ilustracijom koju je objavio dr Dzon Laslo koji je prvi potpredsednik naucno-istrazivackog odelenja pri Americkom drustvu za borbu protiv raka. Dr Lasla smatraju vrhunskim strucnjakom za komplikacije prilikom tretmana raka. Citiram njegovu izjavu: Pacijenti ne samo da pate od ekstremne mucnine i povracanja, nego i jedna cetvrtina dugotrajnih pacijenata pocinje da ima ove simptome cak i u odsustvu ovih lekova koji su ih naveli da nam se vrate, i na bolnickom parkingu odmah pocnu da povracaju, ili da povracaju cim namirisu alkohol iz vatice kojom dezinfikujemo ruku pre ubadanja igle sa intravenoznom hemoterapijom. Povracaju vec kad vide medicinskog tehnicara koji im je davao hemoterapiju bez obzira da li su tu osobu sreli bez uniforme na ulici, supermarketu ili bilo gde izvan bolnice.

Hemoterapija jeste sistematsko trovanje. Njom se truje vase celokupno telo. Izgleda da bas zbog tog razloga ona daje barem privremene rezultate - tumor se skuplja. Medjutim, neuspeh hemoterapije lezi u istom razlogu, zato sto ona predstavlja trovanje sistema. Drugim recima, smanjice vas tumor i test marker ce dati dobre rezultate za jedno vreme - izgledace kao da je delotvorna. Ali ona ce ozbiljno ostetiti vas imuni sistem tako da ce vase stanje biti toliko naruseno i necete moci da se branite od raka koji se uvek vraca. Prezivecete ako vam ostane dovoljno imunog sistema da se borite sa rakom, ali ako ga nemate dovoljno, stradacete.

Dzon Kerens, profesor mikrobiologije na Fakultetu za drustveno zdravlje Harvardskog univerziteta napisao je u Americkom naucnom zurnalu sledeci citat: a mnoge lekove koje koristimo za lecenje raka znamo da su karcerogeni. Dugorocna posledica hemoterapije jeste da nekih 5-10% prezivelih pacijenata umiru od leukemije u prvih 10 godina nakon tretmana. Sama hemoterapija, kao tretman raka, izaziva leukemiju!

On nastavlja: Ako bi specijalisti za hemoterapiju javno priznali da ona ima ogranicenu korist i da je obicno opasna, javnost bi zahtevala koreniti zaokret prema ne-toksicnim metodama za sprecavanje raka. Uprkos ovih argumenata i kritika, hemoterapiju zastupaju cak i oni zdravstveni radnici kojima je sasvim jasno koliko je hemoterapija opasna i stetna.

ZRACENJE

A sad cemo da razmotrimo zracenje, odnosno radijaciju ili X-zrake. Doktori i zubari vam savetuju da ne idete precesto na rentgen, zato sto time lako mozete dobiti rak. Medjutim, sada kada vec imate rak, lekari vam daju velike doze zracenja, onoga sto bi vam u drugim slucajevima savetovali da izbegavate zato sto izaziva rak.

Ponudila bih vam jedan predlog: recimo da imate malog sina ili cerku koji su savrseno zdravi, a ja da vam besplatno ponudim 6 meseci zracenja i hemoterapije za njih. Da li biste dozvolili da to uradim? Naravno da ne! Zato sto bi se vase dete tesko razbolelo i mozda umrlo. Ali razmislite: ako mi vec ne date da to uradim onda kada su zdravi, zasto biste dozvolili da im ja ili bilo koji drugi doktor to uradi kada postanu bolesni? Uopste nema smisla.

Ovo je prirucnik pod naslovom: astita od zracenja u medicinskoj radiografiji. U njemu se iznose svi rizici od izlaganja zracenju i objasnjava medicinskom osoblju kako da se zastiti od stetnih posledica zracenja. Ovo je slika pronalazaca rentgen-uredjaja koji se i sam izlagao zracenju. Prvo mu je koza potamnela, a onda naborala. Ova slika je snimljena pet godina kasnije. Koza mu je crvena, ispucala i gruba. Zelim da primetite stetu koja nastaje posle dugotrajnog zracenja. Kasnije je dobio rak koze i godina dana kasnije, sest godina posle prvog izlaganja rentgenskom zracenju, i posle niza operacija ukljucujuci amputaciju, covek je na kraju umro od metastaze - raka koji se rasirio na sve ostale vitalne organe.

Vlade drzava donose stroge zakone koji uredjuju izlaganje zracenju. Svi lekari, medicinske sestre, tehnicari i ostali koji su u dodiru sa rentgen-uredjajima bilo koje vrste, moraju obavezno da nose male priveske, merace koji beleze kolicini zracenja koje su primili tokom radnog vremena. U odredjenim vremenskim intervalima ovi privesci se predaju nadleznim sluzbama koje utvrdjuju koliko se jedan medicinski radnik ozracio.

Kada idete na rentgen ili primate zracenje, ovaj tehnicar ili medicinska sestra koji rukuje tim uredjajima, stoji sa druge strane olovnog zida. Ne ostaje zajedno u sobi sa vama, osim ako ne nosi jaknu sa olovnim uloskom. I to sve zato sto je zracenje veoma stetno. Medjutim, vama koji imate bolest koja vam ugrozava zivot, Americko drustvo za borbu protiv raka, AMA i FDA kazu da je radijacija sigurna i neskodljiva. Kako mozu da kazu da zracenje vama ne skodi, a za njih same je opasno i stetno?

Iznosim vam aktuelnu filozofiju zastite od zracenja. Oni priznaju da, citiram: Najneznatnija doza zracenja ima mogucnost da nanese stetu. I to se direktno primenjuje prema kolicini zracenja koje ste primili. Aktuelna filozofija kaze da zracenje ima mogucnost da korisno deluje, ali i da nanese stetu. To je dvosmisleno. Drugim recima, malo loseg je ponekad i dobro. Citiram dalje: Kada se koristi u vestinama lecenja za dobrobit pacijenta, mogucnost blagotvornog dejstva prilikom izlaganja zracenju bi morala da prevagne nad mogucim rizicima. To znaci da vam zracenje skodi ako ste zdravi i dobro vam je, ali ako ste bolesni, narocito od raka, onda vam zracenje koristi! Ipak, ovaj prirucnik tvrdi da, jonizujuce zracenje (ono o kojem govorim) skodi zivotnim sistemima. Ovo je slika jedne ruke sa opekotinama od zracenja i ona prikazuje rak kao posledicu zracenja.

Drugi prirucnik, Nega zracenjem u onkologiji govori o problemima koje pacijenti imaju nakon terapije zracenjem. Potrebna je jedna citava knjiga da bi se obuhvatili svi problemi. Takodje, ona diskutuje o problemima sekundarnih rakova nastalih posle tretmana zracenjem. Da citiram iz te knjige: Izlaganje zracenju ili hemoterapiji dovodi pacijenta, lecenog zbog jednog tumora, u rizik da po drugi put bude lecen zbog zlocudnih organskih promena.

Savremena medicinska literatura sadrzi mnostvo primera u kojima su pacijenti leceni zracenjem zbog jednog raka - zaradili drugi rak. A u ovoj knjizi ima nekoliko strana na kojima su citirana druga istrazivanja na temu pojavljivanja drugog raka posle tretiranja prvog raka zracenjem. Nadalje, predamnom su jos i brojni drugi citati iz medicinskih clanaka u kojima se dokumentuje nastanak drugih i drugacijih vrsta vraka kod pacijenata koji su bili na zracenju zbog prvog raka.

Terapija zracenjem ima opstu podelu nezeljenih posledica u celom telu, kao i teskih posledica na podrucja tela gde je ono bilo usmereno. Ovo su opste nezeljene posledice: rane promene na kozi - crvenilo, ljustenje, smanjeno znojenje, oticanje, ulceracija, krvarenje i nekroza, sto znaci odumiranje koze! Kasnije promene na kozi jesu: atrofija - smezuranje koze, povecanje pigmentacije - zatamnjenje, gubitak kose, pojava ranica, a ponekad i smrt kao neposredna posledica zracenja. Kod raka dojke, zracenje moze da izazove smezuranje, zatamnjenje dojke, pojavu oziljaka, bas kao sto mi je to moj doktor nagovestio. Slike svega ovoga postoje u ovim knjigama. Zatim slede: mucnina, zamor, povracanje, upala ezofagusa, upala stomaka, proliv i anemija.

Poslusajte sad dobro ove dokumentovane nezeljene posledice zracenja dece, u zavisnosti od podrucja izlozenog zracenju: mucnina, povracanje, dehidracija, glavobolje, osetljivost koze, celavost, zamor, oticanje mozga, odumiranje kostane srzi, upala ezofagusa sa otezanim gutanjem, buduca neplodnost, stomacni grcevi, proliv, upala pluca, lako lomljive kosti, perikarditis ili upala srcanih omotaca, perikardijalna infuzija ili voda oko srca, srcane aritmije, nedostatak hormona rasta, petuitarna disfunkcija, hipotiroidizam, otkazivanje jajnika, testisa, intestinalne opstrukcije, toksikacija jetre, pojava oziljaka, pogrbljenost, skolioza i kifoza (ili krivljenje kicme), abnormalost zuba, acementacija kostiju lica i mekih tkiva koji ih okruzuju, nepravilan rad endokrinog sistema, smanjena inteligencija, gubitak pamcenja, smanjena sposobnost razmisljanja, smrt pojedinih podrucja mozga, katarakta, ostecenja mreznjace, oslabljen vid, toksikacija usiju sa gubitkom sluha, ostecenje bubrega, pucanje besike.

Preki-terapija jeste narocit vid zracenja gde se privemeni ili trajni izvor zracenja dovodi u direktan kontakt sa tumorom. To su na primer, radioaktivni implanti koji se primenjuju kod raka prostate. Ova terapija takodje izaziva veoma slicne nezeljene efekte.

Kako je doslo do tako siroko rasprostranjenog prihvatanja zracenja u lecenju raka, kada svaki lekar zna, i svaka zdravstvena institucija priznaje, da zracenje izaziva rak? Optuzbe na racun zracenja se cesto podizu, ali se one obicno ignorisu. Na pocetku su svi bili odusevljeni ovom novom tehnikom, posto zracenje nekad izaziva privremeno povlacenje raka. Medjutim, rak se skoro uvek vraca sa kamatom, zato sto nista nije ucinjeno sa faktorima koji mogu da preokrenu tok bolesti i da ne dozvole da se on uopste pojavi.

Posto zracenje vec izaziva rak, zasto se onda koristi za lecenje iste bolesti? Terapija zracenjem je oduvek bila unosan posao - za bolnice, proizvodjace opreme i filmova, a i za same radiologe. Kada se milioni dolara jednom uloze u opremu, dolazi do snaznog podsticaja da se ona siroko koristi, uprkos brojnim upozorenjima da se njena upotreba mora strogo ograniciti. To mozete da vidite u ovom clanku.

Kasnih 1970-tih doktor Irvin Bras, koji je zauzimao vazne polozaje u bolnicama Rozvel park i Dzon Hopkins, izdao je vise od 300 medicinskih clanaka u kojima je javnost obavestavao o rizicima od terapije zracenjem i zato mu je drzava uskratila finansijsku potporu za dalja medicinska istrazivanja. Dr Bras je ukazao na 30-godisnje zataskavanje opasnosti od zracenja i narocito na ulogu lekara u promovisanju te opasnosti. Hteo je da proucava opasnosti od zracenja koje doktori prepisuju, i narocito, uloge istog zracenja u izazivanju dodatnih bolesti. Ali je otkrio da je od vlade nemoguce dobiti sredstva za istrazivanje jatrogenija, odnosno bolesti koje izazivaju lekari.

Evo sta je on rekao: Ljudi koji imaju bilo kakve veze sa zdravstvom jednostavno ne zele da prihvate studiju koja se otvoreno bavi bolestima koje su izazvali lekari. I zatim nastavlja: Svi su mi rekli da sam lud zato sto to radim. U pravu su. Ali u drugu ruku, da sam svojoj studiji dao drugacije ime, oni bi me ionako odbili, a javnost ne bi saznala zasto su me odbili. Mislim da bi bilo bolje da javnost sazna zasto Nacionalni institut za borbu protiv raka ne zeli da prihvati ovo istrazivanje. Tokom 30 godina radiolozi ove zemlje su bili umesani u pogresno lecenje masivnih razmera, a nijedan lekar jednostavno ne zeli da optuzi drugog lekara za pogresno lecenje.

Dakle, jasno je da zracenje izaziva rak i da ga ne leci. Ono ozbiljno ugrozava imuni sistem i izaziva uzasno bolne, najcesce trajne posledice. Svesna sam da se ove stetne posledice ne pojavljuju bas kod svih pacijenata. Medjutim, zracenje nastavlja da skodi organizmu bez obzira gde se ono primenjivalo, bili vi svesni stete odmah ili kasnije.

Sta mislite o odsecanju raka? Da li se pacijenti mogu izleciti ako hirurg moze da dopre do tkiva zahvacenog rakom? Rak se ne pojavljuje zbog nedostatka hirurgije. Ne dobijate rak zato sto u svom zivotu niste imali dovoljno operacija. Operativnim lecenjem raka necete ozdraviti zato sto u vasem telu jos uvek deluju svi cinioci koji su doveli do raka. Ako odsecete rak, on ce se vratiti na istom podrucju ili negde drugde. Da bi ga se otarasili, neizostavno morate da uklonite cinioce koji su doveli do pojave raka. Ako nastavite da jedete hranu koja je izazvala rak i ne promenite nacin zivota, sto je takodje dovelo do raka, i dalje cete imati rak. To je razlog zbog koga zene koje su imale rak na jednoj dojci u velikom broju slucajeva dobiju rak i na drugoj dojci. Kada su im uklonili jednu dojku, nastavile su da jedu i da zive onako kako su to oduvek radile. Odnosno, cinioci koji su doveli do nastanka raka su nastavili da deluju i izazvali su rak u drugoj dojki. Medjutim, to ne mora da vam se desi ako stvarno promenite svoj nacin zivota i ishrane.

Doktori su u tolikoj tami da oni neretko predlazu pacijentkinjama da uklone obe dojke cak iako je samo jedna zahvacena rakom. Nekim zenama u cijoj porodicnoj istoriji je bilo slucajeva raka dojke doktori predlazu da im uklone obe dojke profilakticki - pre nego sto se pojavi rak.

To je neverovatno duboka tama. I ja sam imala rak dojke. On se nije pojavio zato sto sam imala previse dojki! Problem se ne resava tako sto bi ih odsekli. Odbila sam odsecanje dojke, cak i one dojke koja je bila zahvacena rakom. Znala sam da postoji nacin da se resi problem.

U jednoj knjizi, Klinicka onkologija za studente medicine i lekare, zajednickom izdanju Medicinskog fakulteta Rocesterskog Univerziteta i Americkog drustva za borbu protiv raka, citamo upozorenja protiv hirurskog uklanjaja raka, cak i protiv biopsije. Citiram: Eksperimentima je dokazano da hirurska trauma umanjuje otpornost prema nastanku metastaze. To znaci da hirurska trauma narusava vas imuni sistem i povecava opasnost od sirenja raka.

Evo jos jednog citata: Biopsija pomocu igle se povremeno koristi, ali igla svojom putanjom moze da jos dublje usadi celije raka koje postaju osnova za njegovo dalje sirenje. Biopsija visokomalignih tumora zasecanjem kroz otvoreno operativno polje moze biti kontraindikovana zbog rizika od sirenja tumora na operativno polje. Dakle, hirurska biopsija kao metoda za dijagnozu najranijih stadijuma raka u nekim slucajevima moze da izazove sirenje raka.

Drugi istrazivaci su eksperimentalnim proucavanjima otkrili da hirurski zahvati porazavajuce deluju na pacijentov imuni sistem i da umanjuju pacijentovu otpornost na rak. Tokom proucavanja na Univerzitetu Ilinois zivotinje su bile podvrgavane razlicitim vrstama stresa - operacijama, trovanjima jetre i hemijskim anesteticima. Sve ovo je dovelo do smanjenja otpornosti prema celijama raka koje su ubrizgali u njih. Ova istrazivanja su pokazala da su se sanse za rast tumora, kao rezultat upravo pretrpljene operacije, povecale u rasponu 50-450%. Dakle, vec i sama operacija moze da ima negativni uticaj na vas imuni sistem.

Evo nekih opstih smernica kojima sam se rukovodila, a sto se vas tice, sami za sebe trebate doneti neke odluke:

1. Na pocetku sam zelela da znam dijagnozu, da znam da li je moja izraslina bila rak ili ne, pa sam imala ekscizionu biopsiju, odnosno, uklonili su mi najveci deo ovog tumora. Setite se, on se vec tad prosirio. Takodje, glavni tumor je na pocetku bio veoma mali, kao mali oblutak i uklonili su mi ga pod lokalnom anestezijom - lidokainom ili novokainom, tako da nisam trpela posledice opste anestezije. Ako je moguce, operacija se uvek treba izvrsiti pod lokalnim anestetikom, zato sto je to bolje za vas.

2. Odabrala sam otvorenu ekscizionu biopsiju a ne biopsiju iglom, zato sto se ovom drugom biopsijom uzima samo majusni deo tumora, pa se time otezava donosenje konacne dijagnoze raka. Odredjena podrucja raka mogu ostati neispitana ovakvim vidom biopsije.

3. Ako neko ima rak debelog creva koji ometa rad debelog creva, onda je razumno olaksati opstrukciju, pa se zato treba osloboditi stolice. Ako tumor pritiska neki vitalni organ, pozeljno je da se oslobodimo tog pritiska. Smanjivanje obima tumora, kao sto su to i meni uradili, jeste razumno. Ali zapamtimo da veca operacija moze negativno uticati na vas imuni sistem. Uzmite to u obzir kada donosite odluke.

Da sam onda znala ovo sto sad znam, ne bih dozvolila da mi odseku ni ono malo tumora, zato sto bih Bozjim originalnim planom zdravlja mogla da preokrenem tok bolesti. No, u to vreme nisam razumela svih 10 koraka tog Plana. Sada znam da u svim tim situacijama koje sam spomenula vera u Boga moze da dovede do promena okolnosti u telu, za sta konvencionalna medicina cak ni ne sanja da je moguce. Ali vi morate da odlucite sami za sebe.

HORMONALNA TERAPIJA

Sledeca kategorija jeste hormonalna terapija. Lupron je danas je veoma popularan lek. Obicno se koristi kod bolesnika sa rakom prostate. Njegovi nezeljeni efekti su sledeci: opsti bol, glavobolja, sevanje pred ocima, znojenje, mucnina, povracanje, stomacne smetnje sa gasovima i losim varenjem, oticanje, gojaznost ili mrsavljenje, akne, rast kose na licu, bolovi u zglobovima i misicima, depresija, emocionalna nestabilnost, vrtoglavica, dremez, nervoza, neuromuskularni poremecaji, utrnulost, trzanje ruku, osetljivost i bol grudi.

Estrogeni kao sto je recimo Diepostobesterol, poznat jos i kao DES se koristi za ublazavanje metastaziranog raka dojke ili prostate. Kada vam daju ovakve lekove za ublazavanje, to znaci da se doktor vise ne nada da ce vas izleciti. Nezeljeni efekti ovih lekova jesu: zgusnjavanje krvi, srcani ili mozdani udar, rak jetre, visok krvni pritisak, zadrzavanje tecnosti, mucnina, povracanje, depresija, nervoza, povecanje grudi, migrena, glavobolja, preterani rast uteralne postave, iznenadno vaginalno krvarenje kod zena. Kod muskaraca nezeljeni efekti su manje vise isti, plus impotencija, atrofija testisa i ginekomastija - povecane grudi kod muskaraca.

Zatim tu su i antiestrogeni kao sto je Tamoksifen. Ovaj lek lekari dele kao da su to bombone.

Nezeljeni efekti su iznenadni porast temperature, zadrzavanje tecnosti, mucnina, promene na kozi, zgrusavanje krvi, vaginalni izliv, gubitak kose, zatvor, promene raspolozenja, rak uterusa, rak jetre, a neke studije su pokazale cak i potpomaganje rasta raka dojke u slucaju da se nekoliko godina stalno koristi.

IZMENJIVACI BIOLOSKOG ODZIVA

Postoji jos jedna grupa hemijskih preparata za tretman raka i oni se zovu izmenjivaci bioloskog odaziva. Neki od ovih lekova su interleukoni, interferoni, faktor nekroze tumora i monoklonoantitela. Ovi lekovi su veoma skupa sredstva za lecenje raka. Toksicnost interleukona se pokazuje u sledecem: znacajane kardiovaskularne komplikacije ukljucujuci izuzetno nizak krvni pritisak i razvoj sindroma kapilarnog curenja. To je kad vasi najmanji krvni sudovi prskaju i krv sa izliva u vase tkivo. Nadalje, tu su dobitak na tezini, oticanje stopala i nogu, srcane aritmije, srcani napad, mucnine, hipotiroidizam i neuropsihijatrijske promene koje napreduju cak i kad je tretman zavrsen.

Nezeljeni efekti interleukona se vide kao: hladnoce i groznice, svrab sa osipom i ljustenjem koze, mucnina, povracanje, proliv, anoreksija, septicki sok - to je pad krvnog pritiska kojim se ugrozava zivot, tahikardija - ubrzan rad srca, srcane aritmije, srcani napad, halucinacije, dezorijentacije, prividjanja, promene licnosti, promene u cirkulaciji krvi zbog kojih pacijentima treba dati transfuziju. Nabrajam vam ove nezeljene efekte zato sto me ljudi cesto pitaju: Moj doktor hoce da mi prepise tamoksifen ili interleukon ili interferon, a sta ti mislis o tome? Sada kada znate sta ovi lekovi mogu da vam naprave, vi sami odlucite.

Sledeci je interferon. Ova onkoloska knjiga kaze: Anti-tumorni efekti interferona se proizvode direktnim trovanjem celija. Interferoni inhibiraju rast kako celija tumora, tako i rast normalnih celija. Opsti nezeljeni efekti jesu: groznica, zamor, mijalgija - bol u misicima, zbunjenost, utrnulost, mravinjanje, bol u prstima nogu i ruku, stomacni bolovi, zatvor, mucnina, povracanje, proliv, anoreksija, gingivitis - upala desni. Takodje, on izaziva depresiju, pogorsanu koncentraciju, amneziju, kratkocu daha, upale krajnika i sinusa, i gubitak kose. Nekroza celija raka moze da izazove ozbiljno nizak krvni pritisak.

Monoklonoantitela mogu da izazovu nizak krvni pritisak, kratak dah, anafilaksu - to je kolaps koji moze da ima smrtni ishod, mijalgije (bol u misicima) i rabdomijalize - to je razaranje misica koje izaziva otkazivanje bubrega opasno po zivot.

KO KONTROLISE INDUSTRIJU RAKA?

Odakle poticu svi ovi lekovi? Zasto rak lece preparatima koji su izazazivaci raka, i ko kontrolise industriju raka? Najveci broj pacijenata misle da lekari i istrazivaci upravljaju zdravstvenim sistemom, medjutim, ovi profesionalci se skoro uvek nalaze pod kontrolom nestrucnjaka za medicinska pitanja.

Na primer, Memorijalni centar za rak Slam ketering u Nju Jorku, jedan od najuticajnijih centara za rak u svetu, kontrolisan je od strane upravnog odbora sacinjenog od nemedicinskih osoba. Obicno su to direktori velikih korporacija koji su ulozili velika sredstva u industriju raka - metoda i instrumenata za lecenje raka.

Najvaznije institucije koje kontrolisu industriju raka i informacije koje vi i vas lekar smete da dobijete jesu sledeci: 1. Memorijalni centar za rak Slam ketering u Nju Jorku; 2. Americko drustvo za borbu protiv raka; 3. Nacionalni institut za rak; i 4. FDA (Administracija za hranu i lekove).

Bogata porodica Aster, koja se krajem 19.veka obogatila na nekretninama, izdavanjem stanova sirotinji, je obezbedila najveci deo sredstava za osnivanje Njujorske bolnice za rak, koja je kasnije postala Memorijalni centar za rak Slam ketering. Medjutim, zauzvrat su trazili veliku kontrolu. Oni su diktirali ko ce sedeti u upravnom odboru bolnice i ko ce biti medicinski direktor bolnice.

Porodica Rokfeler, koja je kontrolisala naftnu kompaniju Standard Oil, je pocetkom 20. veka potpisala posebni ugovor sa nemackom farmaceutskom kompanijom AG Farben. Posle sklapanja ovog ugovora, Rokfelerova imperija je pocela naglo da se interesuje za vodjenje farmaceutskog biznisa u svetu. Rokfelerovci su poceli redovno i bogato da finansiraju spomenutu bolnicu, pa je tako posle nekoliko godina potpredsednik Standard Oila pozvan da se pridruzi Upravnom odboru Memorijalnog centra. Ubrzo je on postavljen za direktora novoosnovanog komiteta za istrazivanja.

Kada je izbio Drugi svetski rat, Kornelijus Rouds, koji je zapoceo istrazivanja hemoterapije u Memorijalnom centru Slam ketering, postao je sef istrazivackog odelenja za vodjenje hemijskog rata pri americkoj vojsci. Njihov navodni cilj je bio da proucavaju defanzivna delovanja otrovnih gasova. Medjutim, oni su pod velom vojne tajne eksperimentalno ispitivali dejstva azotnog ipe