Da li se prelazak Izrailjaca preko Crvenog mora zaista desio? Sta kazu savremena naucna istrazivanja?

Istorijski izvestaj zapisan u Bibliji kaze da su se Izrailjci naselili u najplodnijem delu Egipta, zvanom Gesemska dolina pre oko 4.000 godina, kada su zbog velike gladi dosli iz Hananske zemlje kod svog brata i sina Josifa u Egipat (vidi sliku). Gesemska dolina je i danas veoma plodan deo Egipta (vidi sliku). Biblijski istorijski izvestaj kaze da je Bog izveo sinove Izrailjeve iz Egipta nakon velikih katastrofa koje su pogodile ovu zemlju (za vise informacija videti u Bibliji 2. Knjigu Mojsijevu, poglavlja 3-12). Nakon toga, faraon je pustio Izrailjce da napuste Egipat. Biblijski izvestaj kaze: Tako otisavsi iz Sohota stadose u oko u Etamu, nakraj pustinje (2. Mojsijeva 13,20).

Pustinja preko koje su Izrailjci isli nije pustinja u smislu velikih pescanih prostranstava. U pitanju je kameniti predeo u kome nema vode i koje je veoma opskudan sa vegetacijom (vidi sliku). Duz pravca kojim su isli Izrailjci, danas postoji autoput (vidi sliku).

Biblijski istorijski izvestaj dalje kaze je Bog na poseban nacin isao ispred Izrailjaca i vodio ih na ovom putu preko uz pomoc Mojsija. Mojsiju je receno: Kazi sinovima Izrailjevim neka saviju i stanu u oko pred Pi-Airot, izmedju Migdola i mora prema Vel-Seforu, prema njemu neka stanu u oko pokraj mora (2. Mojsijeva 14,2).

Dakle, zapovest je bila da Izrailjci saviju, odnosno da promene smer svog kretanja, i da stanu uz obalu Crvenog mora. Treba istaci da se Crveno prostire ispod Sinajskog poluostrva, i da dva zaliva, Suecki i Arapski, takodje pripadaju Crvenom moru (vidi sliku). Izrailjci su na severu Arapskog zaliva skrenuli svoju putanju, sto je na prethodnoj slici oznaceno zelenom linijom, a to skretanje i danas postoji, sto se moze videti na satelitskom snimku (vidi sliku).

Izrailjci su zatim krenuli putem kroz planine, koji i danas postoji (vidi sliku), i stigli do poluostrva Nuviba, na obali Crvenog mora u Arapskom zalivu (vidi sliku). Ovo poluostrvo je dovoljno veliko da primi sve Izrailjce (vidi sliku). Pretpostavlja se da je bilo izmedju 2 i 3 miliona Izrailjaca, posto Biblija kaze da je bilo 600.000 vojno sposobnih muskaraca (2. Mojsijeva 12,37).

Na ovom poluostrvu, postoje ostaci starog utvrdjenja u kojima se nalazi bunar sa vodom, koji i danas koriste pastiri (vidi sliku). Ovaj drevni bunar ukazuje da je ovo mesto bilo pogodno za odmor i okrepljenje Izrailjaca. Sa ovom poluostrva, moze se videti suprotna strana Crvenog mora, koja je udaljena oko 14 kilometara (vidi sliku).

Biblijski istorijski izvestaj kaze da je faraon ipak pokrenuo svoju vojsku i krenuo za Izrailjcima. Izvestaj kaze da se Bog na poseban nacin umesao u tok ljudske istorije i razdvojio Crveno more, tako da su Izrailjci mogli da predju na drugu obalu. Kada su Egipcani krenuli za njima, Bog je ucinio da ih voda potopi, kaze Biblija. Da li se tako nesto zaista desilo.

Dno Crvenog mora je veoma ravno i poseduje veoma oskudnu vegetaciju (vidi sliku). Medjutim, Crveno more u Arapskom zalivu je veoma duboko, a dubina dostize 1900 metara. Medjutim, upravo kod poluostrva Nuviba, gde su bili Izrailjci, postoji podvodni greben sa najvecom dubinom od oko 80 metara (vidi sliku). Nagib na ovom mestu je veoma blag (vidi sliku), tako da su Izrailjci mogli lako da predju.

U nekim egipatskim grobnicama pronadjene su egipatske kocije, koje su koristili Egipcani u pohodu na Izrailjce (vidi sliku). Te kocije su bile izgradjene od drveta i koze. Jedino su tockovi svestenickih kocija bili pozlaceni. Ako bi kocije faraonove vojske bile zatrpane vodom na ovom mestu, drveni delovi ovih kocija bi bili pojedeni od strane morskih korala, jer korali rastu samo na cvrstim podlogama. Njih ima jako malo na dnu Crvenog mora posto je ovo dno peskovito i muljevito. Ali, ako bi se na dnu nasli drveni tockovi, korali bi rasli na njima i doslo bi do razmene materije tako da bi korali poprimili oblik tockova. Upravo je takvi tockovi pronadjeni na ovom podvodnom grebenu gde su Izrailjci presli Crveno more (vidi sliku). Takodje, pronadjen je i pozlaceni tocak, koji je pripadao egipatskim svestenicima, i koji nije bio razgradjen (vidi sliku).

Korali obicno rastu na gomilama, a na ovom prelazu su pronadjene neobicne strukture koje nedvosmisleno ukazuju na delove prevrnutih tockova faraonovih kocija (vidi sliku). Tu su i druge neobicne strukture koje predstavljaju ostatke kocija (vidi sliku). Takvih struktura ima jako puno (vidi sliku).

Takodje, na dnu Crvenog mora, na ovom prelazu, pronadjene su fosilne kosti faraonovim vojnika, koje su uporeene sa kostima nedavno preminulih ljudi (vidi sliku). Proadjene su i fosilizovane lobanje konja (vidi sliku), kao i drugi fosilizovani delovi skeleta konja, koji su pripadali faraonovoj vojsci (vidi sliku).

Treba reci da su na ovom podvodnom grebenu, gde su pronadjeni ovi ostaci, podvodne struje veoma snazne, tako da je veliki deo ostataka faraonove vojske i njihove opreme najverovatnije odnesene na vece dubine Arapskog zaliva. Za istrazivanje ovih dubina potrebna je veoma skupa oprema, kao ona prilikom istrazivanja broda Titanik, koju arheolozi u ovom slucaju nisu imali. Ali, i ovi nalazi su dovoljni da potvrde autenticnog biblijskog izvestaja o prelasku Izrailjaca preko Crvenog mora.

Ali to nije sve. Na obali Crvenog mora, na polustrvu Nuviba, odakle su Izrailjci krenuli u prelazak poreko Crvenog mora, nalazi se veliki kameni stub, visok 4,7 metara, sa precnikom od 90 centimetara i tezak 11,5 tona (vidi sliku). Ovaj stub je izgradjen od granita koji se ne nalazi nigde u blizini (vidi sliku). Najblize nalaziste granita nalazi se na jugu Sinajskog poluostrva, odakle je ovde bio donesen najverovatnije uz pomoc broda. Ovakvi stubovi su pronadjeni u Izraelu u mestu Askelon (vidi sliku).

Arheolozi su pretpostavili da je car Solomun, kada je bio na vrhuncu svoje moci, postavio ovaj stub kao uspomenu na prelazak Izrailjaca preko Crvenog mora. Ova pretpostavka je dodatno potvrdjena pronalaskom istog takvog granitnog stuba na drugoj strani Crvenog mora, upravo tamo gde su Izrailjci presli. Taj stub je odnesen od strane vlasti Saudijske Arabije, a na njegovom mestu je postavljena kamena oznaka i metalna zastavica koja ukazuje na ovaj stub (vidi sliku).

Biblijski izvestaj dodatno potvrdjuje da je Solomun postavio ove stubove, jer je poznato da je on imao brodove i da je bio prijatelj sa egipatskim carem, posto je bio ozenjen njegovom cerkom, tako da je verovatno mogao da uzme granit koji se nalazi na jugu Egipta. Biblija kaze: I ladje nacini Solomun u Esion-Gaveru, koji je kod Elota na bregu Crvenoga mora u zemlji Edomskoj (1. Carevima 9,26) Nekadasnja Edomska zemlja danas pripada Jordanu i Saudijsokj Arabiji. A Solomun se oprijatelji s faraonom, carem Misirskim, i ozeni se kcerju faraonovom, i dovede je ugrad Davidov dokle ne dovrsi svoj dom i dom Gospodnji i zid oko Jerusalima (1. Carevima 3,1).

Literatura:
- The Exodus Case, Dr Lennart Moller, Scandinavia Publishing House, 2002, str. 162-229.