Postoji mnoštvo pitanja vezano za piramide: Kako su građene, kada su građene, ko ih je gradio, itd. Do sada je pronađeno 67 kompletnih piramida i 25 nekompletnih. Na platou Gize u Egiptu nalazi se 10 piramida, uključujuci i dve najveće. Najveća piramida na svetu je Keopsova piramida koja je visoka 137 metara i sastavljena je od oko milion kamenih blokova koji su teški 2-5 tona (slika 1).


Neki blokovi dostižu težinu i 15 tona, dok se unutar piramide mogu naći granitni blokovi teški i 50 tona. Nekada su piramide bile obložene finim belim krečnjakom tako da su se presijavale na suncu kao da su zlatom popločane. U srednjem veku, kada je počela izgradnja modernog grada Kaira, ljudi su dolazili i skidali ovaj beli krečnjak i odnosili da popločavaju fasade svojih kuća u Kairu. Danas je ostao samo jos vrh Kefrijeve piramide koji je prekriven ovim finim krečnjakom (slika 2).



Kameni blokovi piramida izgrađeni su uglavnom od krečnjaka, sto ukazuje da su ove stene nataložene u vodi. Takođe, u tim krečnjacima nalazimo fosile organizama, kao što su numuliti, što ukazuje da su ove krečnjačke stene nataložene za vreme Potopa (poznato je da fosili nastaju samo u uslovima katastrofe). Dakle, piramide su definitivno nastale posle Potopa. U piramidama su se obično sahranjivali faraoni, i do sada su skoro sve piramide opljačkane.

Interesantno je istaći da je Egipat bio na vrhuncu svoje moći za vreme vladavine faraona Djozera
(slika 3), kada su i počele da se grade piramide. Početak vladavine ovog faraona nije obeležen velikim događajima, a onda se u njegovom životu pojavljuje jedna izuzetna ličnost, koju istorija naziva Imotep (slika 4), i od tada počinje uspon ovog faraona. Običaj je bio da na početku vladavine faraon zida grobnicu za sebe i svoju porodicu. U grobnici faraona Djozera postoje imena njegove rodbine i najbližih saradnika, ali nema imena Imotepa, koji je bio njegov glavni saradnik i pomoćnik u vršenju vlasti. Istorijske činjenice ukazuju da Imotep nije bio član faraonove porodice i da se odjednom pojavljuje u njegovom životu tokom njegove vladavine.





Istorijski izvori beleže da je Imotep bio čovek izuzetnih sposobnosti i talenata. Toliko se veličanstvenih stvari je zapisano o ovom čoveku u egipatskoj istoriji da su istoričari kazali da je Imotep bio egipatski Leonardo Da Vinci. Evo šta kažu egipatski istorijski izvori o Imotepu:
Tokom vladavine faraona Djozera živeo je Imotep, koji je vodio poslove vladara Egipta. Bio je zamenik vladara, upravljao je Velikom Palatom, bio je Visoki sveštenik Heliopolisa, bio je graditelj, skulptor... Imotep je zbog svojih lekarskih sposobnosti stekao među Egipćanima reputaciju Asklepijusa (prema grčkom paganskom verovanju, vrhovnog boga medicine) ... Imotep je uspostavio veštinu gradnje korišćenjem tesanog kamenja. (Manetho, 305-285 BC, The Ancient Near East, 1958, Vol. I, p. 24-, Princeton University Press) Egipatski istorijski izvori kažu da je Imotep uspostavio gradnju piramida u Egiptu i prva piramida koju je napravio bila je Stepenasta piramida u Šakari (slika 5). Ali, ko je zaista bio Imotep? Pogledajmo istorijske spise vezano za Imotepa i faraona Djozera.


Istorijski spisi beleže sta se desilo faraonu Djozeru: Bio sam veoma uznemiren zbog nadolazeće gladi. U snu mi se javio bog Nila Knum i obećao da ce Nil dati vodu, ali da će biti najpre sedam godina gladi, a zatim sedam godina izobilja...

Postoji još samo jedan istorijski izvor koji govori o sedam godina izobilja i sedam godina gladi, a to je onaj u Bibliji, kada je faraon sanjao san o nadolazećoj gladi i kada mu je Josif dao tumačenje sna: Evo doći ce sedam godina vrlo rodnih svoj zemlji Misirskoj, a iza njih nastaće sedam gladnih godina. (1. Mojsijeva 41,29.30)
Egipatski istorijski izvori dalje kažu šta je uradio faraon Djozer: Upitao sam Imotepa, koji je bio sin boga Pta: �Gde se rađa NIl? Ko je bog tamo? Ko je pravi Bog?... Imotep je odgovorio: �Potrebno je da pitam Boga koji vlada nad svim zivim... (Bog Pta je u Egiptu bio smatran za vrhovnog Boga, onog koji je stvorio sve druge bogove.)

U Bibliji čitamo sličan izveštaj: A Josif odgovori faraonu: � To nije u mojoj vlasti, Bog će javiti dobro faraonu. (1. Mojsijeva 41,16)

Egipatski istorijski izveštaj kaže šta je dalje uradio faraon: Obećao sam bogu Nila Knumu, da će sav narod, osim sveštenika u božjem hramu, plaćati porez u iznosu od jedne petine svojih useva. Biblija opet govori o sličnoj naredbi: A sto bude roda daćete peto faraonu... samo ne kupi svesteničkih njiva... (1. Mojsijeva 47,24.22) Da li to znači da su Imotep i Josif bili u stvari ista ličnost?

Kao što je rečeno, prva sazidana piramida u Egiptu bila je Stepenasta piramida u Sakari. Istorija beleđi da je tu piramidu sagradio Imotep i da je to bio početak gradnje piramida u Egiptu. Interesantno je da je ova piramida bila okružena velikim zidom (slika 6). Očigledno da se tu luvalo nešto veoma dragoceno. Postojala su samo jedna uska vrata kroz koja je moglo da se udje u ovu piramidu (slika 7).

Kada se uđe u kompleks ove piramide nailazi se na 11 velikih silosa koji su ukopani u zemlji (slika 8). Na dnu ovih silosa pronađeni su ostaci žita. Ovih 11 silosa mogu da prime 40.000 kubnih metara žita, što odgovara teretu koji može da ponese 4.000 kamiona koji imaju kapacitet 10 kubnih metara. Ova količina žita daleko premašuje potrebe za žitom gradova u okruženju. Na dno ovih silosa se silazilo stepenicama gde se vršila isporuka žita (slika 9). Pošto veliki deo okolnog terena još nije istražen naučnici pretpostavljaju da u okolini ima još ovakvih silosa.

Biblija govori o tome da je Josif prikupljao žito u Egiptu: Tako nakupi Josif žita vrlo mnogo, koliko je peska morskoga, tako da ga presta meriti, jer mu ne beše broja... I iz svih zemalja dolazahu u Misir k Josifu da kupuju, jer posta velika glad u svakoj zemlji... I pokupi Josif sve novce sto se nalazahu po zemlji Misirskoj i u zemlji Hananskoj za žito koje kupovahu, i slagaše novac u kuću faraonovu. (1. Mojsijeva 41,49.57; 47.14)

Vidimo da postoji velika podudarnost izmedju Imotepa i Josifa, i da istorijske činjenice ukazuju da je onaj koji je uspostavio gradnju piramida u stvari bio Josif.

Egipatska istorija beleži: Imotep je bio sveštenik u gradu Heliopolisu. Poznato je da je Heliopolis u stvari grad On, koji je opisan u Bibliji. Biblija kaže za Josifa: I nadenu faraon Josifu ime Psontomfanih, i oženi ga Asenetom, kćerju Pontifere sveštenika Onskoga. Ovde takođe vidimo veliku sličnost između Imotepa i Josifa.

Egipatska istorija dalje kaže: Imotep je zbog svojih lekarskih sposobnosti stekao među Egipćanima reputaciju Asklepijusa. Biblija kaže za Josifa: I zapovedi Josif slugama svojim, lekarima, da mirisima pomažu oca njegova. I lekari pomazaše mirisima Jakova. (1. Mojsijeva 50,2)

Egipatski istorijski izvori beleže da je faraonov najbliži saradnik zapisao: Bližim se smrti u svojoj 110 godini života. (Pta-otepove instrukcije, The Ancient Near East, 1958, Vol. 1, p. 234-, Princeton University Press) Biblija kaže za Josifovu smrt: Potom umre Josif, a beše mu 110 godina. (1. Mojsijeva 50,26)

Faraonov najblži saradnik je takođe zapisao: Dobio sam ovlasćenja od vladara kakva niko pre mene nije imao. Biblija kaže za Josifa: I jos reče faraon Josifu: �Ja sam faaon, ali bez tebe niko neće maći ruke svoje ni noge svoje u svoj zemlji Misirskoj... Pa reče faraon Josifu: �Ti ćes biti nad domom mojim i sav će ti narod moj usta ljubiti, samo ću ovim prestolom biti veći od tebe. (1. Mojsijeva 41,44.40)

Vrlo je interesantno da se upravo na zidovima piramide u Sakari nalaze slike gde ljudi pate od gladi (slika 9), kao i slike gde ljudi uzimaju žito u vrećama i nose ga uz stepenice.

Logično bi bilo očekivati da bi Josif, odnosno Imotep, bio sahranjen u Stepenastoj piramidi u Sakari. Kada su arheolozi počeli da istražuju ovu piramidu, otkrili su da ona nije bila opljačkana, kao skoro sve ostale piramide, jer pljačkasi nisu otkrili podzemne kanale ispod nje. Na svoje iznenađenje, naučnici su otkrili više od milion prepariranih ptica ibis, za koje su Egipćani smatrali da su svete zivotinje. Takođe, na zidovima tunela otkriveno je mnoštvo slika ove ptice (slika 10). Grčki istorijski izvori kažu da je veliki broj ljudi iz Grčke odlazio u grad blizu Memfisa u Egiptu (što je odmah pored piramide u Sakari), kod nekog izuzetnog čoveka koji je bio u stanju da izleči skoro svaku bolest. Oni su mu na poklon donosili ove preparirare svete ptice.

Konačno, arheolozi su otkrili prostoriju u kojoj se nalazio mrtvački kovčeg. Tu je takođe pronađeno mnoštvo posuđa sa pečatom faraona Djozera (slika 11), što potvrđuje da je ovde bio sahranjen Imotep, odnosno Josif. Kada su otvorili kovčeg, naučnici su otkrili da u njemu nema tela pokojnika. Zašto, kada grobnica nije bila opljačkana. Biblija kaže da je Josif pre svoje smrti poručio: I zakle Josif sinove Izrailjeve i reče: �Zaista će vas pohoditi Bog, a vi onda odnesite kosti moje odavde (1. Mojsijeva 50,26), čto se i desilo u Mojsijevo vreme: I Mojsije uze kosti Josifove sa sobom. (2. Mojsijeva 13,19).

Vrlo je interesantan sam položaj ovog kovčega. Poznato je da su svi faraoni sahranjeni u pravcu izlaska sunca, u pravcu istoka, jer su se oni klanjali suncu kao božanstvu. Međutim, ovaj kovčeg u piramidi u Sakari je bio okrenut prema severu, prema Hananskoj zemlji, zemlji koju je Bog obećao svom narodu, gde će ih Mojsije kasnije i odvesti uz Božje vođstvo.

Dakle, vidimo da je upravo Josif ta znamenita istorijska ličnost iz egipatske istorije, označena kao Imotep, koja je počela sa gradnjom piramida. Prva piramida je imala svrhu skladištenja žita, a vidimo da su kasnije faraoni pravili piramide da bi se u njima sahranjivali.

Literatura:
- The Exodus Case, Dr Lennart Moller, Scandinavia Publishing House, 2002, str. 55-87.