Svako od nas je čuo za Sodom i Gomor. Na osnovu Biblije, Bog je uništio ove gradove pre oko 4.000 godina. Biblija kaže: Tada pusti Gospod, na Sodom i na Gomor, od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja, i ztre one gradove i svu onu ravan, i sve ljude u gradovima i rod zemaljski. (1. Mojsijeva 19,24.25) Postavlja se pitanje: Da li se ovo unistenje zaista desilo?

Postoji poznato utvrdđenje, zvano Masada, na brdu blizu južnog dela Mrtvog mora, u Izraelu. Godine 70. naše ere to utvrđenje je bilo posledna linija odbrane jevrejskih pobunjenika protiv rimske okupacije. Vrlo je interesantan pogled sa platoa Masada. Deo tog područja, površine oko 3 x 2 km, označen je crvenom bojom.To područje se veoma razlikuje od okolnog regiona po svom izgledu i tipu stena.

Okolno područje je predstavljeno velikim ravnim površinama izgrađenih od stena i šljunka koji su čvrsti (vidi sliku). Međutim, područje označeno crvenom bojom, je brdovito sa vertikalnim stenskim zidovima. Ono je prekriveno debelim slojevima sitnozrnog materijala. Neki geolozi ukazuju da te strukture lice na nešto kao što je grad, sa ulicama i kućama (vidi sliku).

Kameni blokovi koji se mogu videti na nazličitim mestima u ovom području, izgledaju veoma interesantno. Tu možemo videti nizove ovih kamenih blokova (vidi sliku). Da li oni predstavljaju ulice ili temelj kuća, ili nesto slično? Na drugim mestima kameni blokovi više liče na zidove koji su pod pravim uglom. Ovakva pojava nije uobičajena u prirodnom formiranju stena.

Pojava koja je posebno interesantna, vezano za ovo područje, jeste da ovde postoji velika količina sumpornih lopti, čija je veličina od oko 2,5 centimentra u prečniku do veličine teniske lopte (vidi sliku). Ove sumporne lopte su rasprostranjene samo unutar područja koje izgleda drugačije od okoline. Sumporne lopte su istopile stenu i može se videti kako su one utisnute u stenu pod visokom temperaturom. Kada sumporna lopta uđe u stenu, ulazni kanal se zatvara, i u odsustvu kiseonika, sumporna vatra se gasi (vidi sliku). Mesta probijanja sumpora u stenu izgledaju sirom ovog podrucja kao da su izbusena mitraljeskom paljbom.

Sumporne lopte su takodje pronađene duboko unutar stenskih blokova (vidi sliku). Izvršeno je testiranje da li je zaista u pitanju sumporna lopta. Kada je bila izložena vatri, ona se zapalila oslobađajući jak miris sumpora i veliku toplotu (vidi sliku). Dodatna potvrda da je ovo područje bilo podvrgnuto visokoj temperaturi jeste oblik stena, koje ukazuju da su bile savijene pod delovanjem velike toplote (vidi sliku).

Visoka toplota izaziva promene u mineralu i to se može videti kao braon krugovi u mineralu oko ovih sumpornih lopti (vidi sliku). Sumporne lopte su kasnije bile okružene ljusturom, koja je nastala delovanjem visoke temperature koja je zatim praćena hlađenjem (vidi sliku). Ove ljusture su mnogo otpornije na eroziju od sumpornih lopti. Ako se ove ljusture slome, sumporne lopte se mogu jasno uočiti (vidi sliku).

Poznati istoričar, Josif Flavije, zapisao je pre oko 1900 godina veoma interesantan izveštaj. On kaže kako je tu sve bilo lepo pre nego sto je bilo spaljeno, i kako su bili bogati gradovi u ovom području. Bogati gradovi ukazuju na postojanje velikih zgrada, hramova, zidova itd. Josif Flavije opisuje sta se tu desilo:

Ovo područje izgleda tako tužno, pošto je spaljeno, da se niko ne interesuje da ovde dođe... Bilo je to nekada veoma srećno mesto, zbog plodova biljaka koje je tu raslo i bogatstva nekadašnjih gradova, a sada je sve spaljeno. To je posledica bezbožnosti njihovih stanovnika, koje je bilo uništeno vatrom; danas još uvek vidimo ostatke ovog božanskog ognja, a tragovi i senke ovih pet gradova jos uvek su vidljivi, kao i pepeo u kome se nalaze njegovi plodovi, koji imaju boju kao da su bili za jelo; ali, ako ih uzmete u ruku, oni se se raspasti u prahu i dimu. (Flavius Josephus, AD 37-100, The Wars of the Jews, book 4, ch. 8.)

Ovaj opis se veoma lepo uklapa u izgled ovog područja. Veoma je lako uočiti sličnost između sumpornih lopti i žutog voća, nalik limunu (vidi sliku). Takođe, ostaci ovih gradova mogu se videti kao senke (vidi sliku). Da bi se stvorila senka, objekat mora biti veći od svoje okoline, a to je upravo ono kako izgleda mesto gde su ove sumporne lopte pronađene.

Prikupljeni su uzorci sa različitih mesta u ovom području da bi se odredio tip stene i minerala. Šta pokazuju analize? Uzorci van ovog područja, koje nije bilo izloženo velikoj toploti, uglavnom je predstavljeno krečnjakom ili kalcijum-karbonatom. Mineralog koji je analizirao uzorke sumpornih lopti nije verovao da je to sumpor, pošto takav oblik sumpora nije onakav kakav se pronalazi u prirodi. Međutim, analize su pokazale da je to pravi sumpor.

Uzorci minerala koij su prikupljeni sa područja izloženog velikoj toploti, gde su i sumporne lopte pronađene, izrađeni su od gipsa ili kalcijum-sulfata. Šta je moglo da se desi na ovom području? Ako se krečnjačka stena izlozi velikoj toploti, oslobodiće se ugljen-dioksid. U isto vreme sumpor oksidiše u sumpor-dioksid, koji reaguje sa vodom i formira sulfat. Jon kalcijuma zatim reaguje sa jonom sumpora i formira kalcijum-sulfat ili gips - dominantan mineral u ovom području (vidi dijagram hemijske reakcije). Na ovaj način, hemijske analize pokazuju da je vreli sumpor pao u velikoj količini na ovo ograničeno područje.

Ovakvo pojavljivanje sumpora ne može se uporediti sa onim što normalno pronalazimo u prirodi. Ako se kondenzuju gasovi sa gejzera ili vulkana, formiraju se sumporne kore koje obično formiraju male kristale (vidi sliku). Sumpor se takođe može naći u kristalastoj formi sa kristalima svetlo žute boje (vidi sliku). U drugim slučajevima, sumpor se najčesće javlja kao produkt reakcije sa drugim supstancama, na primer kao sulfidi i sulfati, kao što je na primer pirit ili sulfid gvozđa (vidi sliku). Samo u izuzetnim slučajevima mogu se naći veoma male čestice čvrstog sumpora.

Šta je takozvani pepeo koji je pronađen u ovom području? On se može videti kao erodovani materijal koji leži u nanosima ispod svih izdignutih delova ovog terena (vidi sliku). Ovaj pepeo je sitnozrn. Njegova boja je siva sa česticama svetle boje. Tu se može osetiti prepoznatljiv miris sumpora. Hemijske analize pokazuju da je ovaj pepeo izgrađen od istih minerala kao i čvrsta materija od koje je ovaj teren izgrađen i da u tom erodovanom materijalu se takođe nalazi velika količina sumpora (oko 4,5%). Sigurno da je količina sumpora koja je pala na ovo područje bila mnogo veća od 4,5%, pošto je veliki deo sumpora ili reagovao sa kalcijumom (i formirao gips, dominantni mineral u ovom području), ili je iščezao kao gas (sumpor-dioksid). Na taj način se vidi da je količina sumpora, koja je pala na ovo područje, bila ogromna.

Kada se sve činjenice razmotre, može se reći da karakteristike ovog područja i hemijske analize ukazuju da je užareni sumpor pao na ovo područje.

Gvozđe je metal koji se javlja u prirodi kao produkt reakcije sa drugim supstancama (na primer, kao ruda gvozđa). Ako se čisto gvođje nađe u prirodi, to je skoro uvek uzrokovano ljudskom aktivnošću. U ovom području je pronađen topljeni metal (vidi sliku). Komadi metala izgledaju kao a su bili izloženi visokoj temperaturi i u usijanom stanju bili su doneseni u okolni region. To ukazuje na ljudsku aktivnost, pre nego što je počeo da pada užareni sumpor.

U ovom području pronađeni su fragmenti koji ukazuju na spaljene delove skeleta (vidi sliku). Ovi fragmenti ukazuju na delove kičme (vidi sliku), delove karlice i delove butne kosti (vidi sliku). Kada se skelet podvrgne visokoj temperaturi, kičma i karlica su delovi koji se najbolje očuvaju, dok se ostali delovi skeleta pretvaraju u prah i pepeo.

Analize upoređenja minerala u ovim nalazima mogu pokazati da li su u pitanju skeletni delovi. Vršene su analize na ovim nalazima i na okolnim mineralima, da bi se otkrilo da li postoji bilo kakva razlika u sastavu ili su ovi fragmenti jednostavno izgrađeni od okolne supstance. Te analize su pokazale sledece:

Postoji veliki procenat kvarca (7,7 puta više) i aluminijum-oksida (6,8 puta više) u okolnim mineralima, u poređenju sa fragmentima za koje se pretpostavlja da predstavljaju ostatke skeleta. Skeleti imaju manje količine ovih minerala. Ovaj rezultat pokazuje da su ovi fragmenti i okolni materijal nastali na različite načine.

Okolne supstance imaju mnogo veći sadržaj sumpora (11 puta veci) nego fragmenti za koje se pretpostavlja da pripadaju skeletima. To dalje potvrđuje da ovi fragmenti ne potiču od okolnog materijala.

Flor je element koji se pronalazi u prirodi, ali pre svega u kostima i zubima. Fragmenti za koje se pretpostavlja da pripadaju skeletima imaju visok sadržaj flora (2,16 puta veći) u poređenju sa okolnom supstancom, što potvrđuje hipotezu da su u pitanju delovi skeleta.

Kalcijum je važan sastojak skeleta, ali takođe i glavna komponenta krečnjaka koji je nađen na ovom području. Analize pokazuju da su pretpostavljeni skeletni deovi bliže očekivanim vrednostima za skelet, nego vrednostima okolnih minerala (vidi sliku).

Takođe, analize pokazuju da je sadržaj magnezijuma u pretpostavljenim skeletnim ostacima mnogo niži nego kod okolnih minerala, ali veoma blizu očekivanoj vrednosti za skelet (vidi sliku). To je dodatna potvrda da pretpostavljeni skeletni ostaci zaista to i jesu.

Kada analiziramo sve ove činjenice, možemo videti da biblijski izveštaj o Sodomu i Gomoru je naučno tačan. To je veoma važno, jer nam u Bibliji Bog otkriva da će veoma uskoro intervenisati na sličan način: Jer, gle, ide dan koij gori kao peć, i svi će ponositi i svi koji rade bezbožno biti strnjika, i upalice ih dan koji ide, veli Gospod nad vojskama, i neće im ostaviti ni korena ni grane. (Malahija 4,1)

Obaveza ozbiljnog čoveka je da se pripremi za taj trenutak.

Literatura:
- The Exodus Case, Dr Lennart Moller, Scandinavia Publishing House, 2002, str. 37-47.