Ali cekajte, vicu evolucionisti, imamo Archaeopteryx-a! Zaista, cekajmo. U 4 slucaja - leteci insekti, leteci sisari, leteci gmizavci i ptice - leteca stvorenja, navodno su, postepeno evorenja, i svaki prelaz je zahtevao milione godina. Kod svakog slucaja je morao postojati jedan veliki broj prelaznih stepena. Mnogo hiljada nesumnjivih prelaznih formi trebalo bi da popunjava muzejske vitrine, graficki dokumentujuci te prelaze. Ali evolucionisti mogu dati samo jedno jedino stvorenje - jedno jedino fosilno stvorenje - za koje je moguce da pruzi makar prividnu slicnost. To stvorenje je, naravno, Archaeopteryx, cijih je oko pet fosilnih delova plus jedno pero, nadjeno u gornje-jurskim stenama (za koje evolucioni geolozi pretpostavljaju da su stare oko 150 miliona godina). Svi su nadjeni u Solnhofen Plattenkalk of Franconia (Nemacka) i za Archaeopteryx-a se tvrdi da je najstarija poznata ptica. (slika)

U vezi sa Archaeopteryx-om, Ichthyornis-om i Hesperornis-om, Beddard primecuje: Tako su nedvosmisleno sva ova stvorenja bila ptice, da je stvarno poreklo ptice jedva nagovesteno strukturom ovih znacajnih ostataka.
Za vreme od 85 godina, od kako je objavljena Beddard-ova knjiga, bolji kandidat za prelaznika izmedju gmizavaca (reptila) i ptica od Archaeopteryx-a nije se pojavio. Nije otkriven ni jedan prelazni oblik sa delimicnim krilima ili delimicnim perjem. Mozda je ovo razlog zasto je vremenom Archaeopteryx, u ocima nekih evolucionista, postajao sve
eptilskiji. Nasuprot Beddard-ovoj proceni Archaeopteryx-a, neki evolucionisti danas ne samo da tvrde da je ova ptica povezana sa reptilima, vec da bi Archaeopteryx, da nisu nadjeni jasni otisci krila, bio klasifikovan kao reptil. U najmanju ruku, ovo je preterana tvrdnja.

Iz rekonstrukcije (slika) se jasno vidi da je Archaeopteryx bio uveliko ptica, opremljena sa pticolikom lobanjom, pticijim nogama, krilima, perjem, i furkulom ili voljkom. Ni jedna druga zivotinja osim ptice ne poseduje pera i voljku. Krila su bila identicna sa perima danasnjih ptica. Tako, Pycraft tvrdi: Ali kod Archaeopteryx-a treba primetiti da se pera ni na koji nacin ne razlikuju od najsavrsenije razvijenih vrsta perja koje mi poznajemo. Perje ima vrlo slozenu strukturu, optimalno izgradjenu da izvrsi zadatak koji mu je postavljen, ocuvanje toplote i aerodinamicne funkcije. Ideja da su pera nastala od iskrzane krljusti, cista je fantazija. Krljusti i pera su se razvila na sasvim drugacije nacine.

Dugo se tvrdilo da Archaeopteryx nije mogao da leti, ili u najmanju ruku, da je bio los letac. Kao sto su Feduccia i Tordoff istakli, medjutim, primarna pera Archaeopteryx-a bila su kao ona modernih ptica.3 Primarno perje neletecih ptica je simetricno, sa cevcicom koja je isla kroz sredinu pera. U slucaju svih modernih letecih ptica, primarno perje je asimetricno, sa perjem vise postavljenim prema prednjoj strani krila. Ta asimetrija ima aerodinamicke funkcije povezane sa letom. Feduccia i Tordoff takodje ukazuju da su osnovni obrazac i proporcije modernih krila bile prisutne kod Archaeopteryx-a.

Dalje, Olson i Feduccia dokumentuju cinjenicu da nije bilo niceg u anatomiji Archaeopteryx-a sto bi ga sprecavalo da bude mocan letac.4 Oni koji sugerisu da je Archaeopteryx bio nesposoban za let zasnovali su takve tvrdnje na navodnom opisu jedne prevrnute okostane grudne kosti kod Archaeopteryx-a. Olson i Feduccia, medjutim, obracaju paznju na cinjenicu da je Archaeopteryx imao jednu posebno robusnu furkulu. Robusna furkula bi obecavala podesnu tacku porekla za jedan dobro razvijen grudni misic koji bi mogao davati silu potrebnu pri letu.

Tvrdi se da je lobanja Archaeopteryx-a bila vise reptilolika nego pticolika. Skoro je, medjutim, Whetstone uklonio londonski primerak sa njegove krecnjacke ploce.5 Proucavanja su pokazala da je lobanja mnogo sira i pticolikija nego sto se ranije mislilo.6 Ovo je dovelo Benton-a do tvrdnje da: Detalji mozdane komore i sa njom povezane kosti u zadnjem delu lobanje, izgleda sugerisu da Archaeopteryx nije predacka ptica ... Benton moze samo sugerisati da Archaeopteryx moze biti izdanak iz ranijeg pticjeg stabla.

Postoje tri gledista na pretke Archaeropteryx-a kojih se danasnji evolucionisti cvrsto drze.7 Neki sugerisu da je Archaeropteryx povezan sa krokodilima, drugi veruju da je povezan sa tekodontnim reptilima, dok neki predlazu mogucnost da su nastali od teropodnih dinosaurusa. John Ostrom odavno je pobornik dinosauruskog porekla Archaeopteryx-a. Medjutim, Tarsitano i Hecht kritikuju Ostrom-ove hipoteze, tvrdeci izmedju ostalog da je on pogresno interpretirao homologije organa Archaeopteryx-a i dinosaurusa.9

Ostrom je takodje okarakterisao preponjacu (stidnu kost) Archaeopteryx-a kao vise nalik onom dinosaurusa nego ptice. On je rekonstruisao preponjacu tako da je dosao do zakljucka da je ona okrenuta pravo na dole, sto je pozicija koja je posredna onoj izmedju reptila i ptica. Walker, medjutim, tvrdi da Ostrom nije bio u pravu, i Walker rekonstruise preponjacu kao vise pticoliku, zadnje orijentisanu.10

Martin, Stewart i Whetstone takodje su doveli u pitanje Ostrom-ovu tvrdnju da su ptice proizisle iz dinosaurusa.11 Njihova analiza se zasniva na strukturi pticijeg tarsusa (clanka) i pticijih zuba. Oni kazu:

Ostrom... tvrdi da je skelet Archaeopteryx-a identican sa onim malih teropodnih dinosaurusa. Mi smatramo da su mnogi od ovih kolurozauria nekorektno identifikovani. Ovo je sigurno tacno, sto se tice tarzalnog regiona, gde Archaeopteryx ima pretibialnu kost, fibulu, i kalkaneum pticijeg tipa. U vilici, Archaeopteryx ima nezupcaste zube, stisnute baze i produzene korene, kao one kod drugih mezozojskih ptica.

Prisustvo kandzi na krilima Archaeopteryx-a cesto se navodi kao dokaz reptilskog porekla. Madjutim, postoje bar tri ptice koje su zive i zdrave i imaju kandze na krilima, ali niko trenutno ne tvrdi da su one posrednici izmedju gmizavaca i ptica. Hoacin (Opisthocomus hoatzin), poseduje dve kandze u svom mladom periodu.12 Dalje, ona je los letac, sa iznenadjujuce malom kobilicom, sto je jos jedna crta pripisivana Archaeopteryx-u. Mladi turako (Touraco corythaix), africka ptica, ima kandze, a takodje je i los letac u mladosti.13 Noj ima tri kandze na svakom krilu, koje bi se mogli okarakterisati cak kao vise reptolike od onih Archaeopteryx-a.

Sledeca reptilska karakteristika Archaeopteryx-a bilo je njegovo posedovanje zuba. Ako je ovo osobina nasledjena od reptilskog pretka, i ako su zubate ptice kasnije evoluirale u bezube, onda bi fosilni zapis trebalo da da posrednike koji bi dokumentovali postepeni gubitak zuba. Ni jedan posrednik nije nikada pronadjen. Neke fosilne ptice imaju zube, a neke ne. Ovo ne iznenadjuje s obzirom da je to karakteristicno i za ostale grupe kicmenjaka - ribe, vodozemce, gmizavce i sisare. Dalje, sledeci ideju da odsustvo zuba oznacava
apredniji stadijum, onda bi cudnovati kljunas (platipus) i bodljikavi mravojed, sisari koji nemaju zube, trebalo da se smatraju naprednijim ili visoko razvijenijim od coveka. Pa ipak, na mnoge druge nacine, kao sto je ranije spomenuto, cudnovatog kljunasa i bodljikavog mravojeda treba smatrati za najprimitivnije sisare. Tako, posedovanje ili odsustvo zuba ne dokazuje nista o krajnjem pretku.

Kao sto je ranije opisano, cudnovati kljunas je cudan mozaik, koji poseduje crte povezane sa sisarima, gmizavcima i pticama - jedno stvorenje koje ne bi moglo biti predak niti potomak bilo kog drugog stvorenja. Na ponesto slican nacin, Archaeopteryx, mada bez sumnje ptica, bio je mozaik koji je ukljucivao neke crte koje se obicno smatraju
eptilskim. U tom pogledu interesantno je primetiti komentar Stephen Jay Gould-a, sa harvardskog univerziteta i Niles Eldredge-a iz americkog prirodnjackog muzeja. Obojica vatreni antikreacionisti. Oni tvrde da:

Na visem nivou evolucionog prelaza izmedju bazicnih morfoloskih crta, gradualizam je uvek imao problema, mada on ostaje zvanicna pozicija vecine zapadnih evolucionista. Glatke prelaze izmedju Bauplne je gotovo nemoguce konstruisati, cak ni u misaonim eksperimentima; sigurno da nema dokaza za njih u fosilnom zapisu (cudni mozaici kao sto je Archaeopteryx se ne racunaju).

Ima nekoliko vaznih aspekata ove tvrdnje, od kojih svaki ozbiljno steti kredibilitetu evolucione teorije. Prvo treba da objasnimo da je Bauplne nemacka rec koja oznacava osnovne morfoloske crte ili bazicno razlicite tipove stvorenja. Zapazite da Gould i Eldredge tvrde da na ovom taksonomskom nivou, tj. na nivou visih kategorija kao sto su redovi, klase i kola (koje poseduju razlicite bazicne i morfoloske crte), dokaz za postepenu promenu uvek nedostaje. Ne samo da je na ovom nivou nemoguce naci jedan gladak niz posrednika u fosilnom zapisu, vec je nemoguce i zamisliti kako su takvi posrednici mogli izgledati (npr. pokusajte da zamislite pojavu jednog Pteranodon-a sa pola celjusti i pola krila!). Konacno, zapazite da Gould i Eldredge specificno iskljucuju Arshaeopteryx-a kao prelaznu formu, nazivajuci ga, kao sto je nazvan i cudnovati kljunas, cudnim mozaikom koji se ne racuna. Toliko o Archaeopteryx-u kao posredniku!

U pogledu statusa Archaeopteryx-a interesantno je primetiti sta su neki evolucionisti morali da kazu u proslosti. Lecomte du Nouy kaze:

Na zalost, veci deo vaznijih tipova u zivotinjskom carstvu nepovezani su sa paleontoloske tacke gledista. Uprkos cinjenici da je on nesumnjivo povezan sa dve grupe ptica i gmizavaca (veza koju anatomija i fiziologija zivih uzoraka danas demonstrira), nismo cak ni ovlasceni da razmatramo slucaj Archaeopteryx-a kao prave veze. Pod vezom mi smatramo neophodni stepen prelaza grupa kao sto su gmizavci i ptice, ili izmedju manjih grupa. Zivotinja koja ispoljava osobine koje pripadaju dvema razlicitim grupama ne moze se tretirati kao prava veza sve dok se ne nadju posredni stepeni, i sve dok mehanizmi prelaza ostaju nepoznati.


Swinton, evolucionista i strucnjak za ptice, kaze:

Poreklo ptica je uveliko stvar dedukcije. Nema fosilnog zapisa o etapi kroz koje je postignuta velika promena iz reptila u pticu.

Romer kaze da:

Ova ptica iz jurskih perioda (Archaeopteryx) stoji u velikoj izolaciji; mi ne znamo o njegovim pretpostavljenim tekodontnim precima, niti o njegovoj vezi sa kasnijim pravim pticama vise nego ranije.

Jedno skorasnje otkrice paleontologa James Jensen-a zadalo je narocito ozbiljan udarac tvrdnjama da Archaeopteryx predstavlja prelaznu formu izmedju reptila i ptica. Jensen je nasao ono za sta veruje da su fosilni ostaci nesumnjivo modernih ptica, u stenama gornje jure, stenama u kojima je Archaeopteryx nadjen.18 Bez obzira na to sta neko misli o vremenskoj skali ili geoloskoj koloni, ovo otkrice, ako je sasvim potvrdjeno, znaci da je Archaeopteryx bio savremenik modernih ptica. John Ostrom, komentarisuci ovaj obrt dogadjaja, kaze: Jasno je da sad moramo traziti pretke letecih ptica u jednom periodu vremena mnogo starijem od onog u kojem je Archaeopteryx ziveo.
9 Evolucionisti su dugo podrzavali tvrdnju da savremenici ne mogu imati jednu predak-potomak vezu, vec ako su povezani, oni mora da su se razvili iz zajednickog pretka nekada u proslosti.

To je tako samo zbog njihovog velikog nedostatka prelaznih formi, da su evolucionisti govorili tako glasno o Archaeopteryx-u. Archaeopteryx se javlja naglo u fosilnom zapisu, mocan letac sa krilima po bazicnom obrascu, sa proporcijama modernih pticjih krila, i perjem identicnim sa onim modernih letecih ptica, i on je nesumnjivo prava ptica bez ijedne strukture u prelaznom stanju. Tvrdnja du Nouy-a da
ismo ovlasceni cak ni da razmotrimo izuzetan slucaj Archaeopteryx-a kao prave karike, danas vredi i vise nego onda kada je publikovana pre gotovo 30 godina. Archaeopteryx je bio cudni mozaik koji se ne racuna. Reptili i ptice su tako odvojene jednim velikim ponorom, upravo kao sto predvidja model stvaranja.

Literatura

1. F. E. Beddard, The Structure and Classification of Birds, Longsmans, Green and Co. , London, 1898, str. 160.

2. W. P. Pycraft, Knowledge and Science News, Sept. 1906, str. 531, cited by W. K. Gregory, N. Y. Acad. Sci. Ann. 27:31 (1916).

3. A. Fedducia and H. B. Tordoff, Science 203:1020 (1979).

4. S. L. Olson and A. Feduccia, Nature 278:247 (1979).

5. K. N. Whetstone, J. Vert. Paleont. 2:439 (1983).

6. P. G. Whybrow, Neues Jb. Geol. Paleont. Mh. 198:184 (1982).

7. J. Benton, Nature 305:99 (1983).

8. J. H. Ostrom, Biol. J. Linn. Soc. 8:91 (1976).

9. S. Tarsitano and M. K. Hecht, Zool. J. Linn. Soc. 69:149 (1980).

10. A. D. Walker, Geol. Mag. 117:595 (1980).

11. L. D. Martin, J. D. Stewart and K. N. Whetstone, Auk 97:86 (1980).

12. J. L. Grimmer, Nat. Geo. Mag. Sept. 1962, str. 391.

13. C. G. Sibley and J. E. Ahqist, Auk 90:1 (1973).

14. S. J. Gould and N. Eldredge, Paleobiology 3:147 (1977).

15. L. du Nouy, Human Destiny, The New American Library, New York, 1947, str. 58.

16. W. E. Swinton, in Biology and Comparative Phisiology of Birds, Vol. 1, A. J. Marshall, Ed. , Academic Press, New York, 1960, str. 1.

17. A. S. Romer, Notes and Comments on Vertebrate Paleontology, University of Chicago Press, 1968, str. 144.

18. J. L. Marx, Science 199:284 (1978).

19. Science News 112:198 (1977).