Dinosaurusi su interesantne zivotinje za mnoge ljude, a naročito za decu. Mnogi naučnici veruju da su dinosaurusi ziveli u dalekoj proslosti i da su izumrli pre oko 65 miliona godina. Prema istom tumačenju, čovek se pojavio na Zemlji pre oko milion godina. To znači da ljudi i dinosaurusi nisu ziveli u isto vreme.
Sredinom 20. veka u dolini reke Paluksi, drzava Teksas, SAD, naučnici su otkrili okamenjene otiske stopala dinosaurusa. U izvestajima koji su usledili objavljeno je da su ovi otisci stopala nastali pre oko 100 miliona godina. Međutim, ono sto je iznenadilo naučnike jeste da su neposredno pored otisaka stopala dinosaurusa pronađeni okamenjeni otisci stopala čoveka (slika).(1) Da li to znači da su dinoasurusi i ljudi ziveli u isto vreme?
Dodatno iznenađenje predstavljala je veličina ovih ljudskih otisaka. Prosečna duzina stopala savremenog čoveka iznosi između 20 i 25 centimetara, a duzina ovih stopala bila je 38 centimetara! Slični nalasci otisaka stopala otkriveni su i na mnogim drugim mestima, sirom sveta.(2)
Dakle, pred nama je naučni dokaz da su ljudi i dinosaurusi ziveli u isto vreme, i da su ljudi bili mnogo krupniji (imali su skoro duplo veća stopala).
Godine 1945, naučnici su kod mesta Akambaro u Meksiku otkrili veoma interesantno arheolosko nalaziste. Na tom mestu su svoje tragove ostavili ljudi koji su ziveli u periodu od 800. godine pre nove ere do 200. godine nove ere. Među brojnim predmetima, arheolozi su pronasli vise od 30.000 glinenih figurica, od kojih je nekoliko hiljada predstavljalo dinosauruse (slika).(4)
Pitanje koje se nameće jeste: Kako su ovi ljudi znali da prave figurice dinosaurusa? Jedini mogući odgovor jeste da su oni imali priliku da ih vide.
Druge figurice predstavljaju borbu ljudi i dinosaurusa (slika), dok neke pokazuju da su ljudi bili u stanju da ih pripitomljavaju (slika).
Dakle, pred nama je jos jedan naučni dokaz da su ljudi i dinosaurusi ziveli u isto vreme. Ali, to nije sve.
Na jednom drugom lokalitetu - ovoga puta u drzavi Peru - arhelozi su otkopali stare grobove naroda koji je tu ziveo u periodu od 500. do 1500. godine nase ere.(5) U tim grobovima pronađeno je mnostvo ćilima sa slikama dinosaurusa (slika), kao i ćupova i druge grnčarije, takođe sa slikama dinosaurusa (slika). Pronađen je i veliki broj kamenih ploča sa raznim crtezima, a na velikom broju ovih ploča nacrtani su zajedno ljudi i dinosaurusi (slika).
Slični nalazi pronađeni su na mnogim drugim lokalitetima sirom sveta.6 Očigledno da su u skoroj proslosti ljudi ziveli zajedno sa dinosaurusima, koje su čak i pripitomljavali.
Da su dinosaurusi zaista ziveli u skoroj proslosti, a ne pre vise desetina ili stotina miliona godina, svedoči pronalazak jaja dinosaurusa u kojima je sačuvan molekul DNK - molekul koji sadrzi gene. U izvestaju se kaze da su ova jaja stara 70 miliona godina (slika 2.7). Ali, to ne moze biti tačno jer se molekul DNK raspada relativno brzo posle uginuća organizma. Za manje od 6000 godina, kompletan molekul DNK bi se raspao.7 To znači da su ova jaja dinosaurusa mlađa od tog datuma.
Otkriće ovih jaja dinosaurusa sa molekulom DNK dodatno je potvrdilo Mojsijev istorijski izvestaj u kome se kaze da su dinosaurusi ziveli u skoroj proslosti, i to zajedno sa ljudima. Pored toga, Mojsije belezi da su ljudi bili mnogo krupniji od savremenih ljudi i da su duze ziveli.(slika)
Veliki otisci stopala ljudi nisu jedini nalazi koji ukazuju na mnogo krupnije ljude koji su nekada ziveli na nasoj planeti. Na lokalitetima Perua i Meksika pronađene su fosilizovane ljudske lobanje, koje su po svojoj zapremini bile i do dva puta veće od lobanja savremenih ljudi (slika).(9) Ove lobanje imaju zapreminu od 2600 do 3200 kubnih centimetara, dok lobanje savremenih ljudi u proseku dostizu zapreminu od 1450 kubnih centimentara.
Neobično izduzeni oblici mnogih od ovih lobanja verovatno ukazuju na njihove običaje, jer je poznato da su neka domorodačka plemena u skorijoj proslosti vezivala svojoj deci drvene predmete na čela. Tako su im deformisali lobanje, verujući da će to poboljsati njihov intelektualni razvoj.
Krupni ljudi i krupne zivotinje, kao sto su dinosaurusi, nisu nista novo za naučnike. Do sada je otkriveno mnostvo ostataka organizama koji ukazuju da su nekada i drugi organizmi bili krupniji.(10) Tako su svinje bile veličine danasnjih goveda, a sumama su hodali jeleni čiji su rogovi bili siroki preko 3 metra (slika).
Paprati su bile veličine drveta, a drveće je bilo visoko i preko 30 metara. Nalazi ukazuju na razne skakavce i pauke koji su bili dugi i preko 60 centimetara, kao i na bube veličine bokserske rukavice.
Mnogi će tesko moći da zamisle dabra dugog dva i po metra, ali pronađena lobanja divovskog dabra, koja je danas izlozena u naučnom centru Sent Luis ukazuje da je bio veličine crnog medveda (slika).
Pronađeni su fosilni ostaci pingvina koji je bio velik skoro kao čovek (slika).
Divovske ptice, čiji su ostaci pronađeni u centralnoj Australiji, bile su visoke najmanje 3 metra, a tezile su preko 500 kilograma (slika).
Ostaci bezrogog nosoroga, koji je verovatno bio najveći kopneni sisar, ukazuju da je bio visok skoro 5,5 metara i dug skoro 8 metara (slika).
Fosili divovskih skoljki, nađeni u drzavi Peru, pokazuju da su dostizale sirinu od 3,5 metra i da su tezile 320 kilograma (slika).
Godine 1991, na obali Amazona pronađene su kosti krokodila čija je lobanja bila duga skoro 1,5 metar. Ovaj krokodil je bio visok 2,4 metra, dug 12 metara i tezak oko 12 tona (slika).
Pitanje koje se nameće jeste: zasto je zivi svet nekada bio mnogo krupniji nego danas?
Jedan drugi pronalazak mogao bi da nam da odgovor na ovo pitanje. U pitanju je otkriće drevnog čekića u steni (slika).(11) U istim slojevima stene pronađeni su i ostaci dinosaurusa. Sigurno da čekić nije pripadao dinosaurusu. Ali, ono sto je za nas mnogo zanimljivije jeste hemijski sastav ovog čekića. Pod danasnjim atmosferskim uslovima bilo bi veoma tesko, skoro nemoguće, napraviti leguru od koje je načinjen ovaj čekić, sto ukazuje da su uslovi za zivot na Zemlji nekada bili dosta drugačiji.
Na veoma drugačije atmosferske prilike u proslosti ukazuju i drugi fosilni nalasci. Tako su naučnici u ledu polarnih regiona pronasli fosile tropskih skoljki (slika), sto ukazuje da je tu nekada bilo tropsko more. Takođe, nedaleko od Severnog pola - tamo gde je danas večiti sneg i led - naučnici su pronasli fosilne ostatke zmija, krokodila i drugih organizama koji mogu da zive samo u uslovima tople klime.(12) U polarnim regionima pronađene su i velike naslage uglja, sto ukazuje na nekadasnju bujnu vegetaciju tih prostora.
Prema Mojsijevom istorijskom izvestaju, koji su oni prihvatali, klimatski uslovi na celoj planeti bili su nekada ujednačeni, kisa nije padala, i u takvim uslovima zivot je bujao na svim meridijanima.
Činjenica je da fosilni ostaci biljaka i zivotinja ukazuju na to da danas zivi samo 1% organizama od onih koji su nekada ziveli na nasoj planeti.(13)

Literatura:
1. a) Burdick CL. The Naturalist. Vol. 16, Spring 1957. b) Burdick CL. Sings of the Times. July 22, 1950. c) Bird RT, Thunder In His Footsteps, Natural History, May, 1939, p. 255. d) Whitcomb JC and Morris HM. 1961. Genesis Flood. New Jersey: P&R Publishing, p. 172-176.
2. a) Taylor J. 2003. Fossils Facts & Fantasies. Crosbyton: Mt. Blanco Museum. b) Lit. 1c, str. 175.
3. Huse SM. 1993. The Collapse of Evolution. Grand Rapids: Baker Books.
4. http://www.bible.ca/tracks/tracks-acambaro.htm
5. http://www.bible.ca/tracks/peru-tomb-art.htm
6. http://www.bible.ca/tracks/dino-fossils.htm
7. Brown RH. 1991. Fresh Bread; Old Fossils. Origins 18:89-92.
8. 1. Knjiga Mojsijeva 5. poglavlje; 6. poglavlje 4. stih.
9. http://www.global-conspiracies.com/peruvian_skulls.htm
10. a) Giants From the Past. 1983. National Geographic Society. b) http://www.s8int.com/mega1.html
11. http://www.bible.ca/tracks/fossilized-hammer.htm
12. Estes R, Hutchison JH. 1980. Eocene lower vertebrates from Ellesmere Insland, Canadian Artic Archipelago. Paleogeography, Paleoclimatology, Paleoecology 30:325-347.

13. Mitrovic J. Pavlovic M. 1980. Paleozoologija, Beograd: Rudarsko-geoloski fakultet, str. 56.