Mi posmatramo komete u nasem Sunecevom sistemu kako po elipticnim putanjama kruze oko Sunca. Mozemo uociti da pri svakom prolasku oko Sunca komete gube deo svoje mase (posto su vecim delom sastavljene od leda). Merenjem mase kometa i iznosa koji se gubi tokom vremena, mozemo zakljuciti da mnoge komete (narocito one koje cesce prolaze oko Sunca) nisu previse stare, jer je potrebno veoma kratko vreme (par hiljada godina) da ih uticaj Sunca potpuno dezintegrise. To je, na primer, slucaj sa Halejevom kometom, koja bi se dezintegrisala sa oko 10 hiljada godina. (slika)

Zastupnici koncepta mlade Zemlje tvrde da ovo ukazuje na mlad Suncev sistem. Ako je Suncev sistem star vise miliona godina, komete sa kratkim periodom obilaska oko Sunca (kao sto je Halejeva) ne bi trebale da postoje. Ali, posto te komete jos postoje, Suncev sistem mora biti mlad. Izgleda vrlo jednostavno.

Ali, oni koji insistriraju da je Suncev sistem veoma star, drze se svog stava uprkos ove cinjenice u vezi kometa. Oni priznaju da sadasnje komete moraju biti mlade, ali su ubedjeni da je Suncev sistem star. Oni pretpostavljaju da postoji hipoteticko skladiste kometa izvan Suncevog sistema, koje je toliko udaljeno da se ne moze videti teleskopom, niti meriti nekim preciznim uredjajem. Oni su nazvali ovaj hipoteticki (citaj izmisljeni) oblak kometa kao Oortov oblak, prema autoru koji ga je prvi predlozio. Oort je tvrdio da medjuzvezdani procesi ponekad pokrecu delove materijala iz tog inace stabilnog oblaka, izbacujuci ih blizu Sunceve orbite, i snabdevajuci tako nas Suncev sistem kometama neiscrpno.

Da li uocavate logiku? Pretpostavka: Suncev sistem je star. Posmatranje: Komete postoje veoma kratko vreme. Zakljucak: Mlade komete kontinuairano pristizu iz dalekog i nevidljivog izvora.

Kada zastupnici mladog Suncevog sistema spomenu pitanje starosti kometa, zastupnici starog Suncevog sistema kazu: O, mi smo to resili. Komete se popunjavaju iz Oortovog oblaka.

Tako je ono sto mi vidimo postalo sekundarno u odnosu na pretpostavke.