Kada govorimo o poreklu uglja, vazno je da istaknemo cinjenicu da pretvaranje treseta u ugalj nikada nije posmatrano u prirodnim uslovima. Mi imamo razne vrste uglja, lignita i treseta, ali svaki od njih izgleda kao sistem kod koga je zavrsen proces transformacije. Mozda ce teorija starog mocvarnog treseta biti napustena. Istrazivanja su pokazala da za nastanak uglja nisu potrebni milioni i milioni godina delovanja toplote i pritiska, kao sto se najcesce tvrdi. Poslednjih godina, nekoliko laboratorija je otkrilo nacin kako da ugalj ili ugljevite supstance napravi brzo, za sat ili najvise nekoliko dana.1,2 Ovakvi procesi cak ne zahtevaju veliki pritisak, ali je visoka temperatura neophodna (u idealnom slucaju, veoma topla voda3). Tada se zagrevanje mora izvrsiti tako, da se organski materijal izoluje od kiseonika, kako se ne bi zapalio. Proces zahteva toplotu da bi bio zapocet, ali kada se jedanput startuje, proces proizvodi sopstvenu toplotu i pritisak.

Ovakvoj hemijskoj reakciji potreban je katalizator, koji je potreban da bi se reakcija brzo odvijala. Taj katalizator je izvesni tip gline, obicno dobijen od vulkanskog pepela. Interesantno je da skoro sva lezista uglja imaju ispod sebe takav sloj gline. Tanki vulkanski slojevi gline, koje neki nazivaju
azdeljci, su takodje pronadjeni u uglju, i cesto materijal vulkanskog porekla sam izlazi iz organskog materijala, i formira zamke u kojima je ugalj formiran.

Ovi glineni razdeljci su sami po sebi vrlo interesantni. Mnogo puta ovi tanki, ravni slojevi prekrivaju hiljade kvadratnih kilometara povrsina. Nasuprot ovim, slicni prostrani tanki slojevi ne postoje u modernim tresetnim mocvarama, gde su povrsine sasvim talasaste, sa mnogim kosim kanalima i mestima lokalnih uzvisenja. Ne postoji tako nesto u tresetnim mocvarama kao sto je ravna povrsina. Izgleda da bi se treset pre morao akumulirati rapidno pod odgovarajucim uslovima, a takvi odgovarajuci uslovi se ne javljaju u tresetnim mocvarama. Isto tako, vidimo da razdeljci gline zahtevaju ravnu povrsinu talozenja, a ne dinamicku i rastucu tresetnu mocvaru.4 Ocigledno da je potreban neki drugi model za nastanak uglja.

18. maja 1980. eksplozija planine Sveta Helena opustosila je 400 km2 sume, severno od ove planine. Za kratko vreme, preko milion stabala je plivalo u jezeru Spirit, opkoljeno velikom kolicinom organskog materijala i vulkanskog pepela. Za samo nekoliko godina, organski talog, sacinjen uglavnom od kore drveca i raspadnutog materijala drveca, zajedno sa vulkanskim pepelom, akumulirao se na dnu jezera. Ovaj reset je imao u mnogome isti sastav i geometriju kao ugalj. Mnogi delovi kore su se nagomilavali jedni preko drugih medjusobnim tarenjem plivajucih stabala i tonjenjem na dno. Od tada se zna da je tvrdi, crni pojas u uglju ustvari mumificirana kora, i treset u Spirit jezeru izgleda kao veoma pogodan za nastanak uglja.

Ono sto je jos interesantnije jeste, da je mnogo plivajucih stabala tonulo u vodu, i kada su padali na dno, koren kao krajnji deo stabla se prvi ukopavao u organski mulj i raspadnutu koru drveca na dnu jezera. (slika) Kako se nastavljala akumulacija organskog materijala, i kako su se odvijali vulkanski i erozioni procesi, nagomilavali su se vulkanski pepeo i ostali sedimenti u jezero. Ako bi se sedimentacija nastavila, ova stabla drveca bila bi zatrpana u uspravnom polistratskom poluzaju.5

Ne samo da ovaj treset lici na savremene slojeve uglja po osobinama i geometriji, nego je i glina vulkanskog porekla obilno prisutna. Ako bi doslo do ponovne erupcije iz ove planine, sloj vrelog materijala, koji bi se natalozio preko slojeva treseta, ucinio bi da brzo dodje do pretvaranja u ugalj, koji bi verovatno licio na slojeve bituminoznog uglja kojeg nalazimo danas. A ti ugljeni slojevi bi bili probijeni polistratskim drvecem.

Literatura

1. Videti kao primer Davis, A., and Spackman, W. The Role of Cellulosic Components in Articulate Coalification, Fuel, Vol.43, 1964, pp.215-224. Videti takodje Hill, George R. Chemical Technology, May 1972, p.296, and Larson, John From Lignin to Coal in a Year, Nature 31, March 28, 1985, p.16.

2. Hayatsu, R., et.al. Artificial Coalification Study: Preparation and Characterization of Synthetic Macerals, Organic Geochemistry, Vol.6, 1984, pp.463-471.

3. Pennisi, E. Water, Water Everywhere: Surreptitiously Converting Dead Matter into Oil and Coal, Science News, Feb.20, 1993, pp.121-125.

4. Austin, S.A. Evidence for Marine Origin of Widespread Carbonaceous Shale Partings in the Kantucky No 12 Coal, Geological Society of America Abstracts, Vol.11, 1979, pp. 381,382.

5. Za bolji pregled dogadjaja oko planine Sveta Helena, videti Dr. Steve Austin, Mount St.Helens and Catastrophism, ICR Impact Article 175, 1986. Institut za kreacionisticka istrazivanja (ICR) organizuje izlete na planinu Sveta Helena svakog avgusta.