Jedna od interesantnih karakteristika geoloskog stuba jeste priroda kontaktnih povrsina izmedju formacija. Nejcesce mozemo naici na dve formacije koje imaju potpuno drugacije tipove stena, gde jedna lezi preko druge, sa kontaktnom povrsinom kao
ozem isecenom.

Navedimo primer kontakta uocenog u Velikom Kanjonu izmedju takve dve formacije. Imamo tamnu Hermit Glinu kako lezi ispod Coconino Pescara, sto se uocava na velikom prostoru. (slika)

Za Hermit Glinu se smatra da je talozen kao prah i mulj u blizini obale. Do takvog misljenja se doslo na osnovu geoloske gradje i pronalaskom indeks fosila koji su datirani od strane evolucionista na oko 280 miliona godina.

Coconino Pescar koji lezi iznad, datiran na oko 270 miliona godina, objasnjava se na drugaciji nacin, mada je njegova istorija osporavana. Vecina geologa uniformista objasnjava da se ovde radi o depozitu pustinjskih pescanih dina, koji su ocvrsli u cvrstu stenu. Svoje objasnjenje oni baziraju na postojanju pojave slojeva pod nagibom u formaciji, poznatom pod nazivom ukrstena slojevitost, pronadjenih pod uglom koji je generalno horizontalan sa povrsinom kontakta cele formacije. Smatra se da su ovi nagnuti slojevi produkt alasanja povrsina pescanih dina u inace
avnoj pustinji. (slika)

Drugi geolozi objasnjavaju da se ovde radi o gigantskim ragovima talasanja nastalih talozenjem podvodnih pescanih dina. Oni svoju tvrdnju baziraju na nekim karakteristikama koje vise odlikuju vlazan pesak nego suvi pesak, kao sto su fosilizacija u pesku, izvor prvobitnog peska, osobine zrna peska itd. Podvodno talozenje bi verovatno bilo prihvatljivo za sve kada ne bi bilo jasnih implikacija koje obavezno slede.

Mi znamo da vodena struja moze transportovati pesak, a mozemo i da izmerimo prosecnu velicinu pescanih zrna u Coconino Pescaru. Pokazalo se da je Coconino pescar sacinjen od sitnih zrnaca peska, velicine od 1/8 mm do 1/4 mm u precniku. Jasno je da su za merenje brzine vode, na kontaktu pesak - voda, potrebna sitna zrnca peska. Ispostavilo se da potrebna brzina iznosi 0,9 do 1,5 metara u sekundi.

Eksperimentalni rezultati zasnovani na geometriji pescanih dina, pokazali su da su ovakve gigantske pescane dine (ili u ovom slucaju, izduzene podvodne struktuke) nastale na dubini vode od preko 30 metara.5

Mi znamo, na osnovu posmatranja, da su pokreti vode mnogo snazniji na povrsini vode nego na dubini. Voda koja bi se na dubini od 30 metara kretala brzinom od 0,9 do 1,5 metara u sekundi, morala bi se kretati ogromno vecom brzinom na povrsini.

Danas, na dubini od 30 metara, na otvorenom okeanu, ovakva velika brzina vode od 0,9 do 1,5 metara u sekundi nikada nije uocena. Jasno je, tako nesto bi mogla da izazove oluja ogromne snage. Takva katastrofa je previse velika da bi vecinu uniformista izazvala da je razmatra. Naravno, vecina kreacionista podrzava podvodni model, posto nisu uplaseni dogadjajima koje bi izazvala voda u katastrofi, i takodje, posto je pescar nastao, lako je shvatiti da je bio natalozen tokom Nojevog Potopa, a tesko je zamisliti kako bi se pustinjski depozit razvio u tako nesto. Cinjenice jasno idu u prilog podvodnog modela. One koji podupiru pustinjsko objasnjenje mozemo zamisliti kako uzvikuju: Ne mozemo da verujemo u nesto sto nismo videli.

Ali vratimo se nasem razmatranju povrsine kontakta izmedju Hermit Gline i Coconino Pescara. Bez obzira kako je Coconino formacija talozena, ona potice iz totalno drugacijih uslova nego Hermit formacija, i prema evoluciji, vremenski su odvojene 10 miliona godina. Ako Coconino formacija predstavlja pustinju (koja se prostirala na vise od 250.000 km2), onda je okeansko dno, na kome je deponovan materijal Hermit formacije, bilo izdignuto izvan vode na visinu koja je dovoljno velika i gde je dovoljno suvo da bi nastala pustinja. Da li mozemo da zamislimo kakva bi erozija delovala na ovakvom gigantskom prostoru, narocito ako je bio blizu nivoa mora, bilo iznad ili ispod? Ali ipak, gornja povrsina Hermit formacije je izuzetno ravna, bez dokaza za eroziju.

Nemoguce je, na osnovu uocenog, da su razne vrste erozionih faktora uklonile sav moguci materijal i ostavile iza sebe ravnu povrsinu Hermit formacije na kojoj se Coconino pustinja formirala. Ili, ako nikakav drugi sediment nikada nije postojao, kako je mogla da ostane nepromenjena i ravna, bez delovanja erozije, ovakva specificna povrsina Hermit formacije na koju se natalozio pesak 10 miliona godina kasnije? Nema povrsine na zemlji koja ostaje nepromenjena usled talozenja i erozije. Sigurno je da ona ne bi mogla ostati nepromenjena pored svega sto bi se desilo za 10 milona godina. Narocito za vreme ovakvih 10 miliona godina! Prema evolucionom konceptu stare Zemlje, Zemlja je u to vreme uzivala u dugom periodu vlazne klime. Ogromna pustinja u blizini vlaznog okeana sa malo kise - to je kontradiktorno. Cak i da je Coconino Pescar nastao pod vodom, ne postoji povrsina kakva je ona na vrhu Hermit formacije koja bi ostala tu nepromenjena tokom dugog vremena.

Poenta je, da postojanje ostrog, kao nozem isecenog kontakta izmedju ove dve formacije, govori protiv postojanja dugog perioda vremena izmedju njihovih talozenja, bez obzira na njihove indeks fosile. Ako se ne uklapaju u pretpostavku evoluciju, ove dve formacije bi mogle da ukazu ili na kontinuirano, rapidno talozenje sa mozda skoro trenutnom promenom pravca toka i kretanja sedimentnog tovara, ili na rapidno talozenje Coconino formacije nakon munjevite erozije velike zapremine vode koja bi brzo protekla na jednakim dubinama na sirokom podrucju. U oba slucaja mozemo govoriti o potopu velicine biblijskog Potopa.

Literatura

1. Za objasnjenje videti Grand Canyon, Monument to Catastrophe, 1994, the Guidebook for the ICR Grand Canyon Tours, edited by Steve Austin, published by ICR. (Ova knjiga je prevedena i objavljena u Jugoslaviji.)