Jedan od primera koji pokazuje da je kratko vreme proteklo od talozenja jednog sloja i sloja koji lezi preko njega, jeste prisutnost razlicitih karakteristika na povrsini slojeva koje se ne mogu dugo zadrzati ako otkrivene. Drugim recima, ove pojave moraju biti prekrivene brzo, pre nego sto bi bile erodovane ili unistene.

Jedna od cestih karakteristika, uocena kod mnogih stena na mnogim lokalitetima, jeste prisustvo ragova talasanja, nastalih kretanjem vode po povrsini zemlje. Ovi tragovi se cesto mogu videti na obali posle povlacenja talasa, a mogu se takodje videti i na morskom dnu kada je odredjeni strujni tok dominantan. U mnogim drugim situacijama mogu se videti ragovi kisnih kapi, mada ovi ragovi kisnih kapi mogu nastati i kada mehurovi vazduha izlaze iz naglo natalozenih sedimenata pod uticajem vode. Tragovi zivotinja su takodje cesti. U mnogim slucajevima, ove pojave koje nastaju u mekom sedimentu su veoma krhke, i ako ostanu na povrsini, bilo nekonsolidovanog materijala ili tvrde stene, nece se zadrzati vrlo dugo. (slika)

Imajmo na umu da su skoro svi slojevi sedimentnih stena natolozeni delovanjem vode. Svaki geolog se sa tim slaze. Erozija deluje lokalno i sedimenti se akumuliraju na okeanskom dnu, jezerskom dnu, obalama, u deltama, lagunama itd, pod delovanjem vodenih struja. Ako sledeci dogadjaj podigne sediment iznad povrsine vode, prestace talozenje ili ce delovati erozija. Ali, ako ta zona ostane pod vodom, bice i dalje izlozena delovanju vode, i primice jos sedimenta. U takvim dinamickim uslovima, tragovi talasanja bi se mogli sacuvati jedino ako bi bili brzo zatrpani talozenim materijalom, jer bi se tako zastitili i imali bi dovoljno vremena da ocvrsnu u steni.

Na mnogim mestima sirom sveta, ovi sedimentni morskog dna su ocvrsnuli u stene, i sada su izdignuti na povrsinu kontinenata. Tragovi talasanja i slicne pojave se lako uocavaju na mnogim lokacijama, zaledjene u cvrstoj steni.

Jedan primer je vrlo interesantan. U jednom vodenom koritu nalazilo se vise slojeva krecnjaka, svaki samo desetak centimetara debljine. Svaki sloj je pokazivao jasne tragove talasanja oko 3 cm debljine. Interesantno je da su tragovi talasanja razlicitih slojeva bili u razlicitim pravcima, sto ukazuje da je vodena struja odgovorna za nagle promene talozenja, i u razlicitim pravcima. Kako su ove pojave mogle da se sacuvaju?

Ako se ovakve pojave izloze na bilo kakvoj povrsini, pod vodom ili ispod vode, brzo bi nestali ili bi bili erodovani. Cak i na povrsini cvrste stene, ovakve pojave bi bile erodovane za nekoliko decenija. Ne postoji mogucnost da krhki zapisi na stenama ostanu tu tokom miliona godina, cekajuci da izrone i da se zatrpaju, i tako zastite od sila destrukcije. Mi ne mozemo tacno odrediti koliko je vremena proslo izmedju talozenja dva sloja jednostavno gledajuci u tragove talasanja, otiske kisnih kapi, tragova zivotinja itd., ali mozemo zakljuciti da je proteklo mnogo manje vremena od onoga koje je potrebno da se ove povrsinske pojave eroduju i nestanu.

Posto skoro svaki sloj daje dokaze da je talozen rapidno i u katastrofickim uslovima, i posto skoro svaki sloj nastao u katastrofi ima na povrsini ovakve pojave koje nisu erodovane, mozemo razumno zakljuciti da su se svi slojevi stena natalozili u rapidnom, kontiniranom dogadjaju.