#35939
Поштени Ñтварају и држе државу
Или како Ñу Ñељаци шумадијÑки поштовали и помагали Ñвоју државу.
Познато је како је кнез Милош у младоÑти Ñвојој Ñлужио код неког домаћина газда ÐкÑентија у Ñелу Добрињу. Доцније је Милош поÑтао уÑташ и војвода и кнез. Као кнез и гоÑподар малене Ñељачке државе Ñети Ñе Милош Ñвога негдашњег газде ÐкÑентија, па га позове к Ñеби у гоÑте. Када ÐкÑентије дође, кнез Милош га Ñрдачно дочека и задржа дуже времена као Ñвога гоÑта. Па кад Ñу Ñе наразговарали о Ñвему што је било и прошло, поведе домаћин Ñвога гоÑта да му покаже благајну државну. У благајни је лежао разнолик новац, гомиле и вреће Ñребра и злата и бакра. Задиви Ñе ÐкÑентије видећи толико благо како никад нигде није видео. Ркнезу беше мило што Ñе ÐкÑентије тако задиви Ñабраној и уштеђеној имовини народној. Па хтеде Ñе кнезу да мало иÑкуша овога проÑтог и непиÑменог Ñељака (какав је и он био), па му рече:
- Газда ÐкÑо, чиниш волико, много Ñи ти мени добра учинио кад Ñам Ñлужио код тебе. Ðе знам како да ти Ñе одужим. Ðего ево узми од овога блага колико та драго.
ÐкÑентије Ñе мало замиÑли, погледа у оне гомиле државнога блага, очи му заводнише од Ñуза, па ће рећи кнезу:
- ГоÑподару, ово је заједничко благо целог народа. Па кад би Ñвак одавде узео колико би хтео, брзо би тога блага неÑтало. Одавде Ñе не узима него Ñе овде додаје.
И рекавши ово, узе кеÑу иза појаÑа, раздреши гајтан, па извади два Ñребрна цванцика и баци на ону гомилу.
преузето из "МиÑионара"
Светог Ðиколаја СрпÑког