---

Jedan moj prijatelj iz Leskovca se ponekad raspravlja sa svojom tastom oko ishrane, i njemu tasta kaze: "Ma taj tvoj Miroljub vas uci da ne jedete meso, a on kuci jede pecenje. Ima jednog dana da ga sretnes u mesari, videces."

I danas on prolazi Niskom ulicom u Leskovcu, i prolazi pored mesare "Leskoziv", i vidi mene u mesari, i kaze u sebi: "Ovo je nemoguce, prividja mi se", pa se okrece, vraca se, ne moze da veruje.

I ja ga vidim i pozdravim, a on meni: "Otkud ti u mesari?" Ja reko: "Kupujem koske i meso za psa." A on odahnuo, pa mi ispricao sta mu je tasta rekla za mene. I onda ga ja naucim sta da uradi: "Sad me slikaj ispred mesare, pa pokazi sliku tasti i reci joj: 'Bila si u pravu, video sam Miroljuba u mesari, evo slikao sam ga!' I pusti je neka se lozi par minuta, i jos joj reci: 'Ubuduce cu sve tebe da slusam sto kazes.' Pa kad ona bude pametovala nekoliko minuta kako sve zna i kako je vidovita, onda joj reci da sam kupovao koske i meso za psa'."

Javicu kako je protekao razgovor sa tastom, dok mi javi. Cirkus sa ljudima.