---

Na današnji dan 7. marta 321. godine, car Konstantin je izdao Zakon o svetkovanju “časnog dana sunca” koji glasi:

“U časni dan sunca neka se stanovnici gradova odmaraju i sve trgovine treba da su zatvorene. Samo oni koji se bave zemljoradnjom mogu slobodno obavljati svoje uobičajene poslove, jer se dešava da koji drugi dan nije povoljan za sejanje ili obrađivanje vinograda; ne iskoristivši pogodno vreme, mogli bi nam propasti dragoceni darovei koje nam nebo pruža”.

Videvši da neki hrišćani u trećem veku svetkuju nedelju, Konstantin je došao na ideju da taj dan upotrebi kao pečat jedinstva u svom carstvu. U svom zakonu je zadržao staro neznabožačko ime “dies solis” (dan sunca, “Sunday”) i tako uspostavio jedinstvo neznabožaca i hrišćana, kojima je Konstantin jednako preporučio da se drže “časnog dana sunca”. Zakon o svetkovanju nedelje je pooštren u više navrata: 368, 386, 429. i 469. godine. Teodosijevi edikti iz 423. i 428. bili su upereni protiv hrišćana koji su svetkovali Šabat, dan propisan u Dekalogu (Deset zapovesti) u Tori. Crkveni sabori su učvrstili nedelju zakonima u Arlu (314), Nikeji (325), Laodikeji (364), Kartagini (401) i Orleanu (538).

Crkveni istoričar Mošajm (Moscheim) tvrdi da je u 4. veku “veliki broj raznih praznoverja postepeno istisnuo pravu religiju, pravu pobožnost. Razni su uzroci te sramne revolucije: smešno jurenje za novim teorijama, luda želja za imitiranjem paganskih obreda i spajanje tih obreda s hrišćanskim kultom”.