---

Sa velikim zadovoljstvom objavljujem da je pripremljena za stampu sjajna knjiga, o kojoj sam do skoro imao jako lose misljenje, jer sam samo slusao o njoj, a nisam je imao u ruci. U pitanju je knjiga "Kanon Leke Dukadjina". Knjiga se moze preuzeti na donjem linku, a za desetak dana izlazi iz stampe pa ce moci i da se kupi.

http://www.mediaf...adjina.pdf

U pitanju je zakon kojeg su se pridrzavali Srbi od najstarijih dana, a zapisao ga je znameniti srpski junak Leka Dukadjin koji je junacki poginuo u Kosovskoj bici. Sin ovog Leke je cuveni Bjeli Pavle od koga je cuveno pleme Bjelopavlici.

O Kanonu Leke Dukadjina sam prvi put cuo davne 1987. kada je na TV bila emitovana emisija o krvnoj osveti koja je tada jos uvek postojala u Albaniji i nekim delovima Crne Gore. U emisiji su bili prikazivani snimci ubijanja dece i beba, a sve u okviru price da se to radi prema "surovom zakonu krvne osvete" Leke Dukadjina.

U medjuvremenu sam uspeo da nabavim tu knjigu i da je procitam. Knjiga je vise nego fenomenalna, i daleko od onoga sto je ona zlonamerna TV emisija prikazivala, jer je htela da ljude koji zive u prirodi i brdima prikaze kao primitivce i divlje zveri.

Cinjenica je da se u nekim delovima zakona preteruje, i da je zakon ponegde mnogo stroziji od Mojsijevog, ali je generalno u 95% identican Mojsijevom zakonu. Na primer, Kanon Leke Dukadjina kaze:

"Onaj kome je oduzeta čast, računa se mrtvim." Sto je tacna tvrdnja.

A onda dodaje: "Čast se oduzima čovjeku: a) ako mu neko kaže da laže pred ljudima okupljenim na skupštini; ako ga neko pljune, podigne ruku da ga udari, da ga odgurne ili udari; v) ako mu prekrši zadatu riječ; g) ako mu siluje ili otme ženu; d) ako mu osramoti oružje na ramenu ili pojasu; đ) ako mu obesčasti hleb, zadirkujući mu gosta ili radnika..."

Dakle, oduzimanje casti je jednako ubistvu, i za gore navedene stvari su ljudi jedne druge ubijali. U redu je da se neko likvidira zbog silovanja ili otmice, ali je preterivanje da se za ostale stvari ljudi ubijaju i ulaze u krvnu osvetu. Po Mojsijevom zakonu dovoljno bi bilo batinjanje ili novcana kazna.

Medjutim, zakon je zaista fenomenalan po pitanju skoro svih ostalih stvari, a prvo poglavlje zakona (Kanona) se bavi porodicom. I odmah dobijamo odgovor na pitanje zasto se zene nekada mogle da imaju puno dece i da budu srecne, i zasto su deca bila vaspitana. U 6. članu Kanona, gde se definišu dužnosti domaćice (žene), se kaže: "Domaćica ne mijesi, ne ide po vodu, ne nosi drva, ne nosi otpatke, ne zalijeva, ne žanje, ne plijevi, niti nosi hranu radnicima; Domaćica će se starati o djeci dok žene budu na poslu." A u isto vreme, u 15 članu, gde se definišu dužnosti domaćina (muža) se kaže: "Muž je dužan: a) starati se o odjeći i obući i o svemu što je potrebno za život; čuvati ženinu čast i ne ostaviti je da se žali ni za koju potrebu."

Dakle, zene su bile maksimalno privilegovane, nisu bili fizikalci u kuci, i mogle su da se posvete radjanju i vaspitanju dece. Sjajno. I onda ne treba da cudi kad Bog u Bibliji kritikuje uglavnom samo muskarce, jer su oni krivi za propast drustva. Da se oni interesuju za porodicu i decu, obezbedili bi zenama uslove da budu majke i supruge, i podsticali bi ih na to.

Dakle, Kanon Leke Dukadjina je primer kako u praksi treba da se zivi i sta je recept za uspesno i zdravo drustvo.

Naravno da je Leka Dukadjin od brojnih istoricara falsifikovan kao Albanac. Knjiga u predgovoru govori ko je bio Leka, i poreklo danasnjih Albanaca.