---

Pozdrav svima,postovanje gospodine Petrovicu.Imam jedno pitanje,ustvari vise je pomoc za savetom.Ja zivim u Uzicu,imam 26 godina,imam devojku sa kojom sam 5 godina.Mi smo sto bi vi rekli u vasoj knjizi po bioloskom kljucu ljudi,verujemo u boga,zdravo se hranimo,vrednujemo dobrotu,ljubav i dobrog coveka.Ali ja tu imam jedan problem.Moja zamisam savrsenog zivota,zivota u prirodi,sa mojom porodicom,dalje od grada i losih stvari je ne ispunjiv zbog dve stvari.Kao sto svi znamo da danas je tesko naci posao,kako za mene tako i za nju iako smo zavrsili akademske skole na kojima smo samo bacili pare i vreme.Ona se jos nada da ce naci mesto u nekoj dobroj firmi i tako da cemo moci da polako gradimo nas mali svet,ali ja iz dana u dan gubim nadu u to jer vidim kao sto vi kazete da koliko brzo propada svet u kome zivimo,tu kocnice nema.Zbog svega toga se bojim,ako ne uspemo,ako cemo morati da se prepustimo i utonemo kao i svi,sta ce sutra sa mojom decom biti,jer ako tako bude,ona ce ziveti isto kao i ja,a ja sa mojom suprugom cu morati sve to da gledam bespomocan.Imate li vi savet za nas,kako iskociti iz ovoga,kako izbeci sve ovo zarad nas i nase budice porodice.Pozdrav