Upisao Maksim dana 27.05.2014 23:10
#30888
Помаже Бог браћо и ÑеÑтре ! Са задовољÑтвом могу напиÑати да је Др . Стеван Томовић одговорио на моје питање . Ðаиме , Доктору Ñам поÑлао текÑÑ‚ овакве Ñадржине којег ћу ради прегледноÑти овдје изложит у једној цјелини :
>>" Помаже Бог , Ðедавно Ñам Ñе региÑтровао на Ñајт форума“ Центра за природњачке Ñтудије “ под пÑеудонимом МакÑим . Домаћину форума Мирољубу Петровићу поÑтавио Ñам једно питање /коментар Ñа жељом да ћу добити одговор . Међутим , Доктор дали познавајући Ð’Ð°Ñ Ð»Ð¸Ñ‡Ð½Ð¾ или Ваш рад упутио ме је Вама да ми одговорите на нека моја питања јер Ð’Ð°Ñ Ñматра најбољим иÑторичарем . Доктор Мирољуб је на мој коментар у коме је било Ñадржано неколико питања одговорио врло кратко и прецизно : “ За питања овакве врÑте јави Ñе нашем најбољем иÑторичару Др Стевану Томовићу на: “ . Ја Ñам одлучио поÑлушати Доктора па Вам Ñе овом приликом и јављам . Како би Вам најлакше предочио оно што Ñам питао Др . Петровића миÑлим да је најбоље да вам у овом обраћању тај цјелокупни коментар прикажем , он глаÑи : “ Помаже Бог!Докторе Мирољубе , овом приликом желио бих да Ð²Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ð·Ð´Ñ€Ð°Ð²Ð¸Ð¼ као и Ñве кориÑнике пошто Ñам Ñе тек региÑтровао и ово ми је први коментар - питање . Ðаиме , желио бих да вам поÑтавим једно питање и унапрјед Ñе извињавам ако је већ било поÑтављено . Када Ñте говорили о поријеклу имена Срби рекли Ñте да име Срби води поријекло од Ðојевог Ñина Сима а у индијÑјÑком миту о потопу тај назив за Сима био је Сарм . Од тог Сарма је наÑтало велико племе , велики народ и та држава Ñе звала Сарматија .Ови Сармати Ñе у иÑторијÑким ÑпиÑима зову Сарми а негдје Ñе зову Сарби одноÑно Срби . ИнтереÑује ме уÑтвари :који је проÑтор заузмала на почетку та држава ( Сарматија ) и које Ñу то отприлике данашње државе које заузмају њен проÑтор ( ради орјентације )и гдје Ñе налазило Ñредиште те државе ? Пошто Ñу Срби уÑтвари кроз прошлоÑÑ‚ ноÑили три најважнија имена Трибали тј . Трачани , Илири и Срби Ñве по знаменитим прецима , интереÑује ме да ли Ñу Трибали долазили у Ñукоб Ñа неким велким империјама и каква је поÑљедица тог Ñукоба ?И да ли Ñу Срби били цјењени у то вријеме ко ратници , радници , људи . . . ? Такође , интереÑује ме ваш коментар на пјеÑму Захарија Орфелина “Плач Сербији “ . Мене је поÑебно занимљив дио гдје Захарије пјева :
Сви веће врази моји руками пљеÑкајут ,
хулно звижде на мене , а злобно Ð³Ð»Ð°Ñ Ð´Ð°Ñ˜ÑƒÑ‚ :
“ То ли она преÑлавна Сербија у Ñвјету ?
Сад Ñлушкиња наша биÑÑ‚ , дала Ñ ' нам под пету . “
Захарије је рођен 1726 а умро 1785 а ову пјеÑму је напиÑао 1763 . Мени је поÑебно пјеÑма занимљува што је напиÑана давно и што је Захарије , препоÑтављам , знао добро политичку Ñитуацију у држави и због тога је Ñигурно знао и шта непријатељ миÑли . И ако Ñу нам Ñе непријатељи на неки начин ругали јер Ñмо били поробљени они Ñу ипак имали поштовање према Србији према њеној величини и иÑторији . Ðко може ваш коментар . Ево линк пјеÑме :
http://www.youtub... И да ли је међу Ñтарим ( Ðнтичким )Србима преовладавало име Трачани , Трибали , Илири , Срби ? ОдноÑно , како Ñу Ñами Ñебе звали и које је од ових имена преовладавало ? Извините aкo Ñам много поÑтавио питања али Ñва питања која Ñам поÑтавио или ми ниÑу довољно јаÑна или Ñу потпуно нејаÑна . Поздрав “ . Тамо гдје Ñе налазе моја питања то Ñам подвукао . Ðли ако желите волио бих да и дате Ñвој коментар на пјеÑму Захарија Орфелина “ Плач Сербији “ , јер то је ипак пјеÑма која ноÑи једну дозу емоција из прошлоÑти и оних збивања што Ñу Ñе далеко деÑили прије Ð½Ð°Ñ . И пишући ово о Захарију Ñјетих Ñе још једног питања које је везано како за ову пјеÑму тако и за Ð¾Ð´Ð½Ð¾Ñ Ð¸Ñторије и умјетноÑти ; да ли иÑторичару једна научна анализа неке пјеÑме поготово оне која ако Ñе може рећи има неку врÑту иÑторијÑког карактера може поÑлужит у конÑтрукцији прошлих догађаја ? Да ли Ñе из те неке пјеÑме може извућ нека битна информација која Ñе деÑила у прошлоÑти а битна је да Ñе запамти а уз помоћ пјеÑме још боље и шире објаÑни? Волио бих да на ова моја питања одговорите Ñ ' поштовањем<< . . .
Доктор Томовић ми је овако одговорио ( његов текÑÑ‚ изворно преноÑим ) : >>Поштовање,
Ево одговора на ваше питање: Ðазив "Сарматија" Ñе одноÑио на проÑтор Ñеверно од Кавказа и Црног Мора, на предео данашње Украјине и једног дела Јужне РуÑије, али је у каÑнијем добу, након померања Сармата, почео да означава предео целе ИÑточне Европе и једног дела Средње Европе, до Дунава на југу. Ðазив "Сарматија" Ñе одноÑио на велики проÑтор, и временом је заменио претходни назив "Скитија".
Што Ñе тиче других питања, а у вези Ñа називом "Сармати" и другим античким називима за народе, треба најпре знати да ни Ñами антички пиÑци ниÑу увек доÑледно кориÑтили те називе, и још важније, као да Ñе ниÑу превише интереÑовали за порекло других народа и њихових имена. Ðа пример, Херодот је у вези Ñа језиком Фригијаца, као једног од најближих ÑуÑеда Грка, запиÑао Ñамо једну једину реч из њиховог језика (то је реч "бекоÑ"
. Или рецимо, о Скитима и Сарматима Херодот је пиÑао опширно, као и други пиÑци након њега, али ÑƒÐ¿Ñ€ÐºÐ¾Ñ Ñ‚Ð¾Ð¼Ðµ, на оÑнову њихових података не можемо имати јаÑну Ñлику о пореклу тих народа и њихових имена. Штавише, грчки иÑторичар Страбон је запиÑао да Ñу Ñви опиÑи Скитије и Сарматије до његовог времена веома непоуздани, и да нико није Ñа Ñигурношћу знао ко тачно живи Ñеверно од Грка, те да Ñе о проÑтору Ñеверно од Дунава није много знало Ñве до времена оÑвајања ÐлекÑандра МакедонÑког, а о Ñевернијим земљама, укључујући Сарматију, Ñве до времена римÑких оÑвајања ÑуÑедних земаља. МиÑлим да би ова тема морала још да Ñе изучава да биÑмо дошли до Ñигурнијих закључака о античкој иÑторији Срба. (Ðко некад буде било другог издања књиге ЈеврејÑко порекло Срба, ту ћу Ñтавити нове податке и више поузданих информација о пореклу Срба и ÑрпÑког језика.)
Може. ПеÑме Ñпадају у иÑторијÑке изворе, било да Ñу каквог Ñадржаја; рецимо, чак Ñе и ÑрпÑке митолошке пеÑме могу иÑкориÑтити као одличан иÑторијÑки извор. И пеÑма "Плач Сербији" Ñведочи на Ñвој начин о времену ропÑтва Срба. Моје мишљење је да Ñу у неким Ñлучајевима пеÑме, легенде и предања најбољи иÑторијÑки извори, иако им већина иÑторичара не придаје превелики значај, или их Ñамо тумачи на погрешан начин.
Поздрав << .