Upisao nelinjo dana 07.05.2013 03:01
#26988
Miroljub Petrovic - poruka glasi:
Pravi si rob sistema, opsednut demonima i zakovan u ropstvu. Ne treba ti 100 ljudi na selu da bi ima drustvo. Dovoljno je da pored tebe bude jos jedan, i to je sasvim dovoljno. Na selu uvek moze da se nadje jedan dobar covek, a kad se cela prica zavrti, onda bi dosli i drugi. Cene u okolini Banjaluke, na Beverli Hilsu u Laktasima jesu velike, ali su zato u selima oko Prijedora, Prnjavora, Samca i drugih gradova veoma niske, daju se u bescenje, samo da neko radi i da ne propada. Nista, ti pravi "Srbiju - zemlju heroja" u gradu i neka ti je srecan put (u propast).
Srbija_zemlja_heroja - poruka glasi:
Shvatio sam vas u potpunosti. Ja sam naveo izraz pustinjak jer nema ljudi sad po selima pa ispada da covek koji se odluci da zivi u prirodnom ambijentu da ce biti usamljen jer nema ljudi. Obisao sam Manjacu i selo Stricice prosle nedelje. Tamo je sjajna priroda kao i istorija tog kraja. U Stricicima je rodjen Petar Kocic, to je bio cetnicki kraj, najjace srpsko uporiste. U Stricicima i ima naroda koliko toliko ali u ostalim zaseocima nema nigde nikoga. Uglavnom su tu izgradjene vikendice i ljudi povremeno dolaze na odmor. Eto npr. mnogi ljudi koji su na neposten nacin stekli kapital su napravili kuce u prirodnom ambijentu i imaju idealne uslove za zivot kada dodje vreme da se moraju vracati na selo iz gradova. A i skupi su placevi u okolini Banjaluke, drze se dobre cene. U pitanju su desetine hiljada maraka, cifre nekad prelaze i sto hiljada maraka. Oni ko ima stan u gradu moze da ga proda pa da za te pare kupi nesto na selu. Ali ovako od plate covek bez pocetnog kapitala teeeesko moze da kupi plac ili kucu u okolini Banjluke. Jedino da neko pokloni. Bukvalno.
Ali opet po mom misljenju bolje je imati porodicu u gradu nego biti sam na selu.
Shvatio sam vas u potpunosti. Ja sam naveo izraz pustinjak jer nema ljudi sad po selima pa ispada da covek koji se odluci da zivi u prirodnom ambijentu da ce biti usamljen jer nema ljudi. Obisao sam Manjacu i selo Stricice prosle nedelje. Tamo je sjajna priroda kao i istorija tog kraja. U Stricicima je rodjen Petar Kocic, to je bio cetnicki kraj, najjace srpsko uporiste. U Stricicima i ima naroda koliko toliko ali u ostalim zaseocima nema nigde nikoga. Uglavnom su tu izgradjene vikendice i ljudi povremeno dolaze na odmor. Eto npr. mnogi ljudi koji su na neposten nacin stekli kapital su napravili kuce u prirodnom ambijentu i imaju idealne uslove za zivot kada dodje vreme da se moraju vracati na selo iz gradova. A i skupi su placevi u okolini Banjaluke, drze se dobre cene. U pitanju su desetine hiljada maraka, cifre nekad prelaze i sto hiljada maraka. Oni ko ima stan u gradu moze da ga proda pa da za te pare kupi nesto na selu. Ali ovako od plate covek bez pocetnog kapitala teeeesko moze da kupi plac ili kucu u okolini Banjluke. Jedino da neko pokloni. Bukvalno.
Ali opet po mom misljenju bolje je imati porodicu u gradu nego biti sam na selu.Pravi si rob sistema, opsednut demonima i zakovan u ropstvu. Ne treba ti 100 ljudi na selu da bi ima drustvo. Dovoljno je da pored tebe bude jos jedan, i to je sasvim dovoljno. Na selu uvek moze da se nadje jedan dobar covek, a kad se cela prica zavrti, onda bi dosli i drugi. Cene u okolini Banjaluke, na Beverli Hilsu u Laktasima jesu velike, ali su zato u selima oko Prijedora, Prnjavora, Samca i drugih gradova veoma niske, daju se u bescenje, samo da neko radi i da ne propada. Nista, ti pravi "Srbiju - zemlju heroja" u gradu i neka ti je srecan put (u propast).
Moze se i ovde u okilni Gradiske naci jeftina zemlja pa cak i zamlja sa nekom starom kucom a pogotovo u selima koja su prema Kozari (Jurkovica,Turjak,Gasnica,Trebovljani).Za 10-20 hiljada maraka mozes da nadjes kucu sa imanjem uz sve to solidni su putevi a i ima ljudi koji tamo zive dakle nisu pusta sela