#26978
Srbija_zemlja_heroja - poruka glasi:
Kazete da je vazno da znamo da nesto radimo i da mozemo da se prehranimo. Slazem se sa vama ali ne u potpunosti. Mudro je otici iz grada na selo i ziveti u prirodnom ambijentu. Bolje je i za decu da odrastaju na selu nego u danasnjim gradovima. Ali po mom misljenju ne treba se skroz izolovati od ljudi i ziveti kao neki pustinjak. Ispada kukavicki otici u planinu i tamo izolovano proizvoditi sebi hranu da bi se prehranili. Dakle jedan Srbin treba da gleda da spasava svoju glavu a za svoj narod da ga bude bas briga.
Ovo sto pricas je izgovor za tvoje robovanje u sistemu. Ko je rekao da covek treba da bude pustinjak u prirodi? Ljudi su pustinjaci u gradovima jer nemaju nijednog pirjatelja, nemaju porodicu, zive kao bednici. U prirodi covek moze da stekne i duhovno i materijalno bogatstvo, i na taj nacin da se osposobljava da i drugima pomogne - da im da ono sto ima - duhovno i materijalno bogatstvo.
Mislim da je bolje casno i dostojanstveno poginuti za svoj narod i za svoju zemlju. Bar su nasi preci tako radili.
Ti ne razumes za sta su nasi preci ginuli. Oni su ginuli za drzavu koja je bila zasnovana na teokratskom uredjenju, dakle ginuli su za ocuvanje Bozjih zakona u drzavi, jer su bili vodjeni crkvom koja se u velikoj meri drzala biblijskih principa. Danas nemamo drzavu koja tezi Bozjim zakonima pa da ginemo za nju. Mozemo da ginemo braneci nase bliznje, ali situacija se toliko zakomplikovala da je jedino preostalo da se sklanjamo u sume kao hajduci, i da cekamo izbavljenje od Boga, jer satanisti su toliko osilili (posto im je narod to dopustio) da mogu bukvalno da rade sta zele i jedino Bog moze da im se u tome suprotstavi na neki natprirodni nacin, kao sto je to i radio u proslosti.