bambina - poruka glasi:

Svidja mi se izlaganje Vladete Jerotica, koji govori o tome da covek u svojoj sustini nije ateista, jer svako ljudsko biće nosi u sebi skrivenog homo religiosusa (arhetipska vrednost, kao svojina kolektivnog nesvesnog). Ako covek, dakle, ne otkrije u toku zivota Boga, on mora da nadje zamenu za Boga, a to je uvek idol, bilo koja ideja, covek ili stvar.
Negde u Novom Zavetu pise da ce doci vreme kada se covek vise nece drzati nauke Hristove, vec ce verovati nauci ljudskoj. A da je doslo, pa uverite se I sami.
U poslednje vreme, sve dinamicnije i ociglednije postaje moderan koncept ateizma ili agnosticizma, iako se mnogi i ne razumeju u same pojmove. O teoloskom obrazovanju necu ni da govorim. Niko nista ne cita, oni koji brane meinstrim nauku ne znaju nista ni o toj nauci, samo neke osnovne stvari koje su ucili u petom razredu.
Moja dilema je da li treba bucno braniti hriscansku veru i sopstvenu relgioznost, ili pustiti da provokacije ljudi upucene na vasu religioznost prodju kao vetar preko vase kose?