---

Procitao sam tekst koji si postavio. Sta da ti kazem, nista novo nisam saznao, a u meni se stvorio ponovo onaj osecaj razocarenja koji dozivljavam svaki put kada vidim sta pricaju savremeni hriscani. Ne sumnjam da je autor teksta dobronameran i veran covek, osoba koja bi i zivot polozila za dobro svojih bliznjih, ali to je vise nego nedovoljno da bi se napravila neka pozitivna promena medju ljudima.

Tekst pocinje sa losom konstatacijom i zavrsava sa jos losijim zakljuckom. Na pocetku teksta kaze kako smo (nas narod) "postali poruga sveta". To nije nista ruzno, jer moralno posrnuli svet nije nikakav kriterijum u prosudjivanju onoga sta je dobro. Svet se smeje i ruga onima koji nisu izelice, pijanice i kurvari, a nama se smeju sto jos nismo dostigli njihov nivo nemorala (nismo u EU, nego smo "zaostali".

Kao resenje nastalog problema, autor kaze da treba da se "vratimo crkvi", sto znaci krstenje i redovno ucestvovanje u svim crkvenim obrednima. Cak se i citira Vasilije Veliki koji je rekao: "Ko tri puta zaredom ne dodje na Svetu Liturgiju samog sebe je odsekao od Tela Crkve, odrekao se Hrista koji kaze: 'Ko se mene odrekne pred ljudima odrecicu se i ja njega pred Ocem Nebskim."

Ja mogu da izrazim potpuno neslaganje sa iznetim "resenjem" problema koji imamo. Po Svetom Pismu, crkve ili skupstine (sinagoge) su mesta (a tako je bilo i u Isusovo vreme) na kojima su se okupljali sposobni, slobodni i radno sposobni muskarci da se zajednicki mole, citaju Sveto Pismo i RESAVAJU probleme u svojoj zajednici (selu, naselju). Dakle, crkve su bile mesta gde su se donosile zivotno vazne odluke. Danas to, na zalost, nije tako.

Za mene je crkva - crkva, kad dodje svestenik i kaze: "Ljudi braco, moramo nesto hitno da preduzmemo jer cemo svi da izginemo. Pod broj jedan, moramo podhitno da osnujemo privatnu osnovnu skolu u nasem selu koju ce da vode pobozni i moralni ljudi, a pod kontrolom crkve. Moramo odmah da zaustavimo proces duhovnog unistenja nase dece u drzavnom sistemu obrazovanja. Roditelji moraju da vode brigu kod kuce o svojoj deci i da im ne dozvoljavaju da rade ono sto je zlo, kao i da ih sklanjaju od izvora zla. Tu pre svega mislim na gledanje televizije i igranje destruktivnih kompjuteskih igrica. Zato cemo u nasoj crkvi otvoriti biblioteku gde ce deca moci da nabave ili iznajme hriscanske filmove i igrice za kompjuter koje razvijaju znanje i logiku, a koje nisu destruktivne. Organizovacemo ovakve i onakve aktivnosti, organizovacemo edukaciju roditelja kako da narocito obrate paznju na svoju decu, itd, itd."

Dakle, to bi bio model kako bi trebao problem da se resava, a ne da kao sektasi ljude pozivamo u crkvu. Dolazenje u crkvu je vazno, ali zna se za koga i pod kojim uslovima. Ja ne mogu da idem u crkvu i da slusam te sladunjave price od kojih nema nikakve koristi. Treba nesto da se RADI jer nam kuca izgore. Moramo da spasavamo decu i narod od pozara nemorala koji se siri na sve strane, a ako neko misli da samo odlazenje u crkvu i ucestvovanje u liturgiji moze dete da zastiti od televizije, ulice, sekularnog sistema obrazovanja i dr, onda je u velikoj zabludi.

Crkva treba da bude skupstina, mesto gde se okupljaju ljudi domacini koji se dogovaraju i odlucuju kako da rese postojece probleme. A za decu treba napraviti adekvatan crkveni program da deca zavole Boga i da im bude radost da dolaze u crkvu. Mogao bih jos mnogo da pricam, ali mislim da je i ovo dovoljno za sada.