#16
Jednom svinja iz puna korita
pred vratima imucnoga doma,
ka umije, po svinjski lokaše.
Oraj gordo na krutoj litici
velicava krila odmaraše
i oštraše smrtonosne kandže
bacajuci plamene poglede
na sve strane u proljetnje jutro,
k pobjedi se novoj gotoveci.
Nego svinja, kako se naloka,
poizdiže turin obrljani
i ugleda na liticu orla.
Groknu krupno, pa govori orlu:
„Šta tu cuciš na goloj litici,
nesretnice i gladni ajduce,
izgnanice pod opštim prokletstvom?
Što je tvoja žalosna sudbina?
Prazna slava i grabež krvavi,
pa i s krvlju rucak bez vecere.
Pomiri se i predaj ljudima,
vidi ka se živi obilato:
meni na dan tri korita daju,
sve punije jedno od drugoga;
pa cio dan u glib do ušiju,
prevrcem se, na svijet uživam;
ni što mislim, ni glavu razbijam,
no iza sna na puno korito.“
Oraj tresnu, pa prikupi krila,
s prezrenijem odgovara svinji:
„Mož se hvalit ka pošteno živiš
pred svinjama, ali ne pred nama,
jerbo naše pleme ponosito
takvoga se gnušava života.
Nego ti se cuditi i nije:
svinjski misliš, a svinjski govoriš.
To ti sada daju i goste te,
al’ ne zato rašta ti pomišljaš,
no dok malo nakupiš slanine,
pa ce odmah maljugom po ciku.
To pogadjaš, mi smo grabitelji,
pod vselenskim živimo procesom
opasnosti i krvoprolica;
to su naše igre i pirovi.
No likovi naši ponositi
jesu simvol zemnog velicanstva,
na krunama carskijem blistaju;
jošt se krune dice i ponose
što su lika našega dostojne.“
To izrece, pa hitro poleti,
ka krilata iz luka strijela,
u svojemu nad oblakom carstvu.
Osta svinja u gadnom brlogu
cekajuci u celo sjekiru.
Petar II Petrovic Njegoš
Izmenjena od
Mladen00 dana 08.11.2022 23:12