#7
Miroljub Petrovic - poruka glasi:
Pricao mi je sin, koji se odlicno razume u racunare, da postoje gotovi programi i tutorijali da se naprave igrice, ali da iako se posao time dosta ubrzava i dalje je jako zahtevno, potreban je citav tim da bi to radio i nesto najjednostavnije napravio. Ako se dogovorite izmedju sebe da nesto uradite, ja podrzavam, ali u isto vreme sugerisem da taj posao ne bi trebao da vam oduzima vise od sat ili dva sata vremena dnevno, jer postoje mnoge druge stvari koje trebate da radite u zivotu, od kojih zavisi vas opstanak.
Ja sam hteo I poÄeo pre nekih mesec dana da radim na razvoju igara, inaÄe sam programer. MeÄ‘utim odustao sam pre par dana I poÄeo da uÄim neke druge stvari sa kojima mogu da zaraÄ‘ujem (i inaÄe živim od toga) i usavrÅ¡avam se. Jako mi je žao Å¡to ne mogu tome da se posvetim jer to volim, ali nikako ne može sa 1 sat dnevno, po meni mora bar 3-4 i to za nekoga ko već ima dobro znanje o programiranju.
InaÄe ko bi želeo time da se bavi nek pogleda Unity3d, Cocos2d kao engine-e za programiranje koji su besplatni. Za prvi je potrebno znanje C#, a za drugi C++.
Puno pozdrava svima na forumu , a pogotovo Miroljubu!
Upisao
MladenB dana 15.01.2016 16:04
#17
Jedan - poruka glasi:
Zelo bih da znam koliko je zemlje potrebno da bi sestoclana porodica proizvela hranu za svoju godisnju prehranu? Naravno pa postoje cinioci poput kvaliteta zemlje, vode, sunca, djubriva, znanja, ali hteo bi da znam koji je to okvir u arima, hektatima ili kvadratnim metrima.
Hvala I svako dobro.
Nije potrebno mnogo, a za Å¡esteroÄlanu obitelj gdje se radi kao u donjem primjeru 5-6 ari/ 500-600m^2 je itekako dovoljno da uzgojiÅ¡ i proizvedeÅ¡ sve Å¡to ti treba. Mnogi snuju velike komade zemlje, a isti Äas bi se mjenjali za onako mali raj kakav je u donjem primjeru. Nije primjer bajan, poÅ¡to se radi o gradsoj sredini, ali jako lijepo prikazuje Å¡to organizirani rad i volja Äine sa "malim" komadom zemlje.
Kad bi imali još neki plastenik, ne bi im bilo kraja... a i ovako im ide više nego dobro.
RaÄunaj ovako: Sa 500-600 m^2 povrtalja pokrio si za Å¡esteroÄlanu obitelj sve potrebe za povrćem (ima da ti preteÄe viÅ¡ka). Sa 2000-3000 m^2 pokrio bi godiÅ¡nju potrebu za pÅ¡enicom/braÅ¡nom, a na joÅ¡ 100-200 m^2 pokrio bi i potrebu za voćem (stabla i grmovi) + pored svega toga ima dovoljno mjesta za par koza/ovca i jato peradi. + Ako negdje smjestiÅ¡ i plastenik (nije toliko bitna veliÄina) na gore spomenutoj povrÅ¡ini nema ti kraja.
Da nije toliko bitno koliko kvadrata zemlje imaÅ¡ pogledaj u donjem tekstu i videu na dnu. Bitnija je organizacija prostora, sijanje, sjetva, branje, žetva, organizacija ljudstva i živinÄadi.
U donjem tekstu naslova "
Dervej obitelj" je opis videa, tako da oni koji se sa engleskim jezikom ne snalaze mogu proÄitati donji tekst i samo gledati video i sve će biti jasno
.
Iako proizvode BioDizel ja ga neću naglaÅ¡avati jer nije bitan za ovu priÄu, a pored toga oni su i "specijalan sluÄaj" Å¡to se tiÄe solarnih panela i BioDizela (za one koji su se možda na to naložili, ohladite, nadam se da nije potrebno objaÅ¡njavati Å¡to i zaÅ¡to). Jednako vrijedi i za solarne panele, da se ne naÄ‘e netko pa zakljuÄi kako sve raste cvjeta i rodi zbog solarnih panela i biodizela .
Za kretanje koriste i bicikl naravno, kad god mogu =).
Dervej obitelj:
Spletom okolnosti, udaljeni samo 15 minuta vožnje od L.A.-ja, tik uz autoput 30-ak metara od glavne prometnice nalazi se parcela "urbanih farmera".
Parcela je veliÄine 800m^2, ako oduzmemo povrÅ¡inu kuće, verandu, terasu i garažu, Äistog
vrtlarskog prostora ostaje oko 400 m^2. Stoga su godinama svaki kutak, u visinu i širinu, uz zid i krov ispunili biljkama, iskoristivši prostor 100%.
Oni su samoodrživi, uzgajaju svoju hranu, mnogo hrane, troÅ¡e malo energije, odnosno sve Å¡to mogu pokreću sami, ruÄno ili pedalama. Ono malo elektriÄne energije koje "moraju troÅ¡iti" dobivaju s krova od solarnih modula. TuÅ¡iraju se sa kiÅ¡nicom zagrijanom na suncu, a nakon tuÅ¡iranja vodu skupljaju u tankove i koriste za navodnjavanje (istu vodu koriste viÅ¡estruko za razliÄite namjene). Koriste i solarne pećnice te keramiÄke ćupove zakopane u zemlju kraj povrća kao metod navodnjavanja. Preobrazbu dvoriÅ¡ta u "urbanu farmu" zapoÄeli su pred 20 godina. U poÄetku nisu mislili da će doći do tog stupnja proizvodnje da uopće imaju viÅ¡ka, a danas viÅ¡ak koji proizvedu prodaju "na pragu" i žive od toga.
Od 400 razliÄitih vrsta biljaka, godiÅ¡nje proizvedu 500kg raznolikog voća, 2500kg raznolikog povrća, 900 jaja od kokoÅ¡i, 1000 jaja od patki, 11kg meda i neÅ¡to kozijeg mlijeka, a ono Å¡to ne proizvedu(riža, pÅ¡enica) dokupe novcem od prodanog viÅ¡ka voća i povrća kojeg su proizveli. Prodaju vrÅ¡e na lokalnoj razini "s praga". Prodajom viÅ¡ka, godiÅ¡nje zarade 120 000 kn.
Godišnja pokrivenost uroda i njihove potrebe jest:
PROLJEĆE(65%) LJETO(80-90%) JESEN(65%) ZIMA(55%) preostalo dokupe novcem od prodanog viška tokom godine. Jedu ono što imaju, sezonski.
Imaju i domaće životinje, kokoÅ¡i, patke, koze(patuljaste), maÄka, te od njih dobivaju jaja i mlijeko/sir. Bave se i pÄelarstvom, pa osim opraÅ¡ivanja, dobivaju i kvalitetan med.
TakoÄ‘er hranu spremaju na razne naÄine, suÅ¡enje, kiseljenje u teglama, kompoti i pekmezi.
Ništa se ne baca, sve recikliraju i koriste višestruko. Na kraju ništa ne propada i sve se iskoristi. Sav bio otpad ide ili životinjama kao hrana ili u komposter. Na kraju sve vraćaju na uzdignute grdice kao gnojivo.
Dervejevi su živi dokaz da se može i na nepovoljnim i malim parcelama uzgojiti dovoljno hrane, Äak i imati viÅ¡ka. Svoju urbanu farmu gradili su godinama i imali su i dobrih i loÅ¡ih godina, viÅ¡e i manje ljetine, ali daleko bolje i viÅ¡e od možda nekoga koji ne radi niÅ¡ta jer misli da ima premalo i da se ne isplati, a kamoli da se može živjeti.
Video 1:
https://www.youtu...IbODJiEM5A
Video 2:
https://www.youtu...CmTJkZy0rM
Izmenjena od
MladenB dana 15.01.2016 16:10
