Upisao
_Ivan_ dana 07.12.2012 01:05
#13
Zanimljiv tekst o lepoti:
Pored sve trke za zaraÄ‘ivanje sredstava za život, Äovek je oduvek voleo da Äuje lepu muziku ili da vidi lepi pejsaž. ÄŒovek ima potrebu za duÅ¡evnim zadovoljstvom, potrebu za estetskim ugoÄ‘ajima Äesto veću nego za materijalnim stvarima.
Nije dovoljno da živimo u velikoj kući, potrebno je da ta kuća ima lepu fasadu, lep interijer i cveće u bašti.
Kako je nastala lepota u svetu za koji ljudi tvrde da je svet surove borbe za opstanak?
Evolucija i lepota
Evolucionisti tvrde da lepota ima samo funkciju privlaÄenja suprotnog pola radi produženja vrste. MeÄ‘utim, u prirodi postoje lepote koje nemaju funkciju razmnožavanja.
Pogledajte dugu na nebu. Nema Äoveka koji bi rekao da duga nije lepa. Sve u prirodi obavlja neku funkciju. Kakvu funkciju ima duga? Jedino da nam zastane dah i da nas oduÅ¡evi svojom lepotom.
TakoÄ‘e, postoje otrovne peÄurke prekrasnih boja. Te peÄurke nisu jestive. Neke od najlepÅ¡ih gljive su smrtno otrovne. Otrovne su zbog teÅ¡kih metala koje sadrže, ne miriÅ¡u lepo, ali je lepo videti ih. Postoje vrste gljiva koje imaju izuzetno neprijatan miris, ne jedu se, ali izgledaju predivno.
PeÄurke ne moraju biti lepe da bi se razmnožile obzirom da se razmnožavaju sporama. PeÄurkama nije potrebno da Å¡arenilom privlaÄe insekte jer se razmnožavaju polenom. Lepe su samo da bi zadovoljile naÅ¡u potrebu za lepotom. Å etate Å¡umom i oduÅ¡evite se kakav divan sklad boja. Lepe peÄurke stvorene su da bi ugodile estetskim potrebama bića koja imaju emocije i intelekt.
Ni najveća dostignuća ljudske tehnike ne mogu da se uporede sa estetikom u prirodi. Ljudi toliko mentalnih napora ulože da bi stvorili neÅ¡to lepo, a neki navodno "sluÄajni" dogaÄ‘aj napravi neÅ¡to neuporedivo lepÅ¡e i svrsishodnije. Bilo bi vrlo obeshrabrujuće za razumnog Äoveka da nije u stanju da nadmaÅ¡i sluÄajne procese u prirodi. Nijedan kompjuter nije tako dobar kao ljudski um, a istovremeno i u tako lepom dizajnu, otporan na potrese, potapanje u vodu i živ. Bilo bi potrebno puno vere da bi se verovalo da je sva lepota prirode oko nas nastala sasvim sluÄajno.
ÄŒemu služi lepota u prirodi? Ona Äesto nema selektivnu prednost jer opstaju jaÄi, grublji i ružniji.
Neke dubokomorske ribe žive u potpunom mraku, a izuzetno su šarene, prelepih boja, iako ih niko ne vidi. Čak su i jaja nekih stvorenja u dubini mora prelepo obojena iako se nalaze u potpunom mraku.
Lepota nema evolucionu prednost. Korov bolje opstaje od nežnog, lepog cveća. NajlepÅ¡e cveće opstaje samo ako ga održava baÅ¡tovan. Da bi neÅ¡to bilo lepo, potrebno je da se neko potrudi, da oÄisti, okopa, zalije i neguje. Kad vidimo neÅ¡to lepo trebalo bi da se pitamo ko je to uredio, ko je uneo lepotu u svet oko nas?
Pauna rep Äini trapavim i sporim. Zbog svog prevelikog repa paun je lak plen grabljivaca. Ali on je stvoren da bismo mi uživali u njegovim blistavim bojama, i zato ga Äovek Äuva od istrebljenja.
Evolucionisti kažu: "Mi, ljudi smo uneli lepotu u prirodu. Ne postoji ugraÄ‘ena lepota u prirodi, već mi imamo samo doživljaj da je neÅ¡to lepo. A i Äime bi smo merili lepotu? Mi, dakle, imamo interes da neÅ¡to bude lepo".
Ipak, svi mi vrlo lako prepoznajemo da je nešto lepo, a da nešto drugo nije lepo.
Dakle, svet prirode se razbacuje lepotom koja nema nikakvu funkciju osim estetske. Stvari su lepe, bez neke njima svojstvene potrebe. Odkuda to? Kod ovog pitanja kreacionisti imaju ubedljivo bolje objaÅ¡njenje: UmetniÄka dela u prirodi pokazuju nam da postoji Stvoritelj koji ima smisla za lepo.
Ljudi imaju potrebu za lepotom, iako nam lepe stvari ne donose materijalnu ni evolucionu korist. Ko se ne divi mirisu ruže ili jagode? ÄŒovek uživa dok sluÅ¡a muziku, uživa u slikama, pejsažima, zalascima sunca, iako to neće da nas osposobi da budemo najjaÄi u borbi za opstanak. ZaÅ¡to se Äovek bavi umetnošću? ZaÅ¡to se Äovek bavi stvaranjem lepog? Ko nam je usadio smisao za lepotu i potrebu da uživamo u njoj? Da li shvatate kakav karakter ima Bog koji nam je stvorio estetske potrebe, koji je stvorio toliko lepih prizora u prirodi? NaÅ¡a potreba za lepim je dokaz o lepoti Božjeg karaktera. U lepoti se vide otisci Božji prstiju.
Sami dokazi iz prirode dovoljni su da svakog ateistu ubede da Bog postoji. Zato Bog ne Äini Äuda, jer i pored svih Äuda u prirodi koje je Bog ostavio, ljudi i dalje ne veruju.
Dokaz o postojanju Boga
Estetika, lepota u prirodi, predstavlja jak argument protiv ateizma, jer u prirodi postoji lepota koja nema svrhu opstanka u prirodi, nego je tu samo da bi ugodila naÅ¡im Äulima.
Neki ljudi su rekli: "Postoji Bahova muzika, dakle mora postojati Bog." ÄŒemu služi lepota, umetnost? Za opstanak Äoveka sigurno ne. Ali pokuÅ¡ajte da zamislite svet bez muzike. Takav svet bi bio vrlo siromaÅ¡an, jer Äovek ima potrebu za estetskim doživljajem muzike i umetnosti uopÅ¡te. Život nije samo puko preživljavanje, nego Äovek ima i duhovne potrebe.
Čovek uništava lepotu
Na dnu mora nema svetla, potpuno je mraÄno. ÄŒovek bi pomislio da tamo nema niÄeg lepog. Ali kad je Äovek osvetlio dno okeana, video je predivne koralne grebene, ribe i živi svet u svim bojama i oblicima.
Danas, ako želite da saÄuvate lepotu koja postoji u prirodi, morate da spreÄite ljude da tamo dolaze, ili da spreÄite ljude da unesu tamo ono Å¡to smo nazvali civilizacija. Ma koliko je ljudska tehnologija olakÅ¡ala život ljudima, joÅ¡ viÅ¡e je uniÅ¡tila ne samo lepotu koju je Bog stvorio, nego i osnovne uslove za život. ÄŒovek je zagadio vazduh koji diÅ¡e, oÅ¡tetio je ozonski omotaÄ koji ga Å¡titi od zraÄenja, zagadio vodu koju pije, pa Äak i poremetio klimatske uslove.
Lepota u Bibliji
Pojam lepota (spoljaÅ¡nja lepota) spominje se u Starom Zavetu na dosta mesta, dok se u Novom Zavetu ni za jednu osobu ne kaže da je lepa. Jedino je apostol Petar govoreći o lepoti preporuÄio da ženama ne bude cilj da samo spolja budu lepe, nego da je lepota karaktera vrednija.
- Gde se prvi put u Bibliji spominje da je neko ili nešto lepo? Raj
1M 2.9 I uÄini Gospod Bog, te nikoÅ¡e iz zemlje svakakva drveća lepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od života usred vrta i drvo od znanja dobra i zla.
Interesantno je da kada Bog govori o lepoti u knjizi o Jovu, onda On spominje lepotu ptica i levijatana.
Jov 39:16 Jesi li ti dao paunu lepa krila i perje Äaplji ili noju? Jov 41:3 Neću ćutati o udima njegovim ni o sili ni o lepoti stasa njegovog.
ZaÅ¡to se ne spominje da su Adam i Eva bili lepi? U Raju “sve beÅ¡e dobro veomaâ€, Å¡to znaÄI da je sve bilo lepo.
Zamislite kakvu tek lepotu ima Bog koji je stvorio ovako lepe prizore koji nas okružuju. Iako je greh skoro 6000 godina uniÅ¡tavao naÅ¡u planetu, lepota joÅ¡ uvek podseća ljude da je u poÄetku sve Å¡to je Bog stvorio bilo dobro.
U Starom Zavetu najviše o lepoti govori Solomun.
Zloupotreba lepote radi zavođenja: Pr 6:25 Ne zaželi u srcu svom lepote njene, i nemoj da te uhvati veđama svojim.
11:22 Žena lepa a bez razuma zlatna je brnjica u gubici svinji.
Vrsna žena: 31:25 Odelo joj je krepost i lepota, i osmeva se na vreme koje ide. 31:30 Ljupkost je prevarna i lepota tašta; žena koja se boji Gospoda, ona zaslužuje pohvalu.
- Za koju osobu se u Bibliji najviše puta kaže da je lep?
Najopširniji opis lepote nalazi se u opisu Sotone.
Prvi put se kaže da je neko potpuno lep.
Ali to je i prvi put da je neÄija lepota bila uzrok propasti.
Ezekiel 28:12-17 Sine ÄoveÄji, nariÄi za carem tirskim, i reci mu: Ovako veli Gospod Gospod: Ti si peÄat savrÅ¡enstva, pun si mudrosti, i sasvim si lep.
28:13 Bio si u Edemu, vrtu Božjem; pokrivalo te je svako drago kamenje: sarad, topaz, dijamant, hrisolit, onih, jaspis, safir, karbunkul, smaragd i zlato; onaj dan kad si se rodio naÄinjeni ti biÅ¡e bubnji tvoji i svirale. (muzika - estetika)
28:15 Savršen beše na putevima svojim od dana kad se rodi dokle se ne nađe bezakonje na tebi.
28:17 Srce se tvoje ponese lepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svetlošću svojom; baciću te na zemlju,
Onaj kome je Bog najviše podario dar lepote, najviše je zloupotrebio taj dar. Lucifer je koristio lepotu koju mu je Bog dao da bi zadobio anđele za sebe, I da bi ih pobunio protiv Boga.
- Za koga jedino u Bibliji se kaže da nije bio lep?
Prvi i jedini primer negacije lepote vezan je za Hrista:
Isaija 53.2 Jer izniÄe pred Njim kao Å¡ibljika, i kao koren iz suve zemlje; ne bi obliÄja ni lepote u Njega; i videsmo Ga, i ne beÅ¡e niÅ¡ta na oÄima, Äega radi bismo Ga poželeli.
Onaj ko je stvorio lepotu, kada se utelovio sebi nije dao takvu lepotu kao Å¡to je dao svojim stvorenjima.
Bog ne želi da nas privuÄe svojim spoljaÅ¡njim izgledom. To je jedan od razloga Å¡to se nije pojavio u svojoj slavi pred greÅ¡nicima. Bog želi da nas privuÄe svojom ljubavlju prema nama, svojom pravdom, svojom dobrotom, svojim karakterom.
Ponizio se – od cara svemira, došao je da služi, i da umre umesto grešnika, pre nego što smo se i pokajali.