PRELAZ OD RIBA DO VODOZEMACA
Napisao/la admin dana 02.09.2007 19:50
Prema pretpostavljenom evolucionom nizu zivota, ribe su preci vodozemaca. Ova promena bi zahtevala mnoge milione godina i ukljucivala bi mnostvo prelaznih formi.
Fosilni zapis je brizljivo ispitan radi pronalazenja prelaznog niza koji povezuje ribe sa vodozemcima, ali do sada takav niz nije nadjen. Najbliza karika koja je bila predlozena je ona koja navodno postoji izmedju ribe Crossopterygii (sakoperke) roda Rhipidistia i vodozemca roda Ichthyostega. (slika) Medjutim, postoji jedan ogroman jaz izmedju Crossopterygii i Ichthyostega, jaz koji bi obuhvatio mnoge milione godina za vreme kojih nebrojeno mnogo prelaznih formi treba da otkrije jednu sporu postepenu promenu grudnih i karlicnih peraja ribe krosopterigije u stopalo i noge vodozemca, zajedno sa gubitkom drugih peraja, i drugih transformacija potrebnih za adaptaciju za kopneni zivot.
Koje su cinjenice? Ni jedna prelazna forma nije nikada nadjena koja bi pokazala poseban korak izmedju peraja krosopterigije i stopala ihtiostege. Stopalo i njegov pojas kod ihtiostege bili su vec bazicno vodozemackog tipa, ne pokazujuci ni traga nekog predackog peraja.
Postoji jedna osnovna razlika izmedju svih riba i svih vodozemaca nepremoscena prelaznim formama. Kod svih riba, zivih ili fosilnih, karlicne kosti su male i labavo postavljene u misicu. Nema povezanosti izmedju karlicnih kostiju i kicme. Nijedna veza nije ni potrebna. Karlicne kosti ne podrzavaju i ne mogu podrzavati tezinu tela. Ne postoje ribe koje hodaju, ukljucujici hodajucu ribu sa Floride. Ova poslednja pomenuta riba ne hoda, vec se klize na stomaku, koristeci iste pokrete kao u vodi.
Kod cetvoronoznih vodozemaca, zivih ili fosila, sa druge strane, karlicne kosti su vrlo velike i cvrsto pricvrscene za kicmu. Ovo je tip anatomije koju zivotinja mora imati da bi hodala. Ovo je tip anatomije nadjen kod svih zivih ili fosilnih cetvoronoznih vodozemaca, ali koji je odsutan kod svih zivih ili fosilnih riba. Prelazne forme ne postoje.
Dugo vremena se pretpostavljalo da je riba, za koju evolucionisti veruju da je bila predak vodozemaca, iscezla pre oko 70 miliona godina. U stenama koje evolucionisti smatraju 70 miliona godina mladjim, nikada nisu nadjeni fosili riba. Oko 1939., medjutim, ova vrsta ribe nadjena je ziva i zdrava na obalama Afrike. (slika) To je bila riba krosopterigija, roda Latimeria. Izvadjena je iz dubine od oko 1500 m. Ona je jos uvek u mnogome ista riba (ili je blisko srodna forma) kao i ona za koju se pretpostavlja da se razvila u vodozemce, koji su se onda namnozili tokom vise miliona godina. Bilo bi neodrzivo verovati da je ona ostala geneticki i morfoloski ista svih tih miliona godina dok je njen predak evoluirao sve do coveka. Dalje, kako bi ijedno bice na zemlji postojalo 70 miliona godina bez ostavljanja traga u fosolnom zapisu? Mora da je nesto pogresno u evolucionim pretpostavkama!
Zasto je riba krosopterigija ripidistia izabrana kao predak vodozemaca? Pre svega, nema niceg boljeg na raspolaganju. U nedostatku kandidata za posrednika izmedju ribe i vodozemca, evolucionisti su istrazivali razlicite grupe riba. Ribe krosopterigije bile su tada usvojene kao grupa najslicnija da bude predak vodozemaca. Do ovoga je doslo uglavnom zbog izvesnih slicnosti obrazaca lobanje sa onim kod Ichthyostega, posedovanja kompleksnog lucnog tipa kicme slicnog nadjenom kod ihtiostegee i drugih labirintodonata, i prisustva kostiju u perajima za koje evolucionisti pretpostavljaju da su se razvile u udove vodozemaca.
Prema Romeru, selektivni pritisak koji je dozvolio poreklo cetvoronoznih vodozemaca od njihovih ribljih predaka, je pretpostavka o periodicnim susama koje su bile karakteristicne za devonski period, i za vreme kojih se pretpostavlja da su vodozemci mogli da evoluiraju. To je primoralo ribe krosopterigije da izadju iz presusenih jezera (verovalo se da su posedovali pluca uz skrge) i potraze druge izvore vode. Ove forme koje su nasledile slucajne mutacione promene koje su dozvoljavale efikasnije kretanje po zemlji, prezivele su u vecem broju od drugih slabije opremljenih formi. Mnostvo takvih epizoda na kraju je dovelo, tokom vise miliona godina, do pravog vodozemca.1
Ova prica, atraktivna na prvi pogled, gubi svoju prihvatljivost kada se razmotre sve cinjenice. Posto se vodozemci nalaze u kasnom devonu, oni su morali da se razviju mnogo pre devonskog doba kada su njihovi pretpostavljeni preci Crossopterygii napredovali. Ako je Romerova prica tacna, devonsko doba treba da nam pokaze masovno isceznuce krosopterigijskih i drugih slatkovodnih oblika. Istina je suprotna.
U donjem karbonu, nalaze se ostala tri reda vodozemaca. Posto su se ovi visoko divergirani vodozemci pojavili pocetkom karbona sa vec kompletnim karakteristikama, one mora da su se razvile mnogo ranije u devonu, bas kao i, navodno, ihtiostege. Isti selekcioni pritisak kao sto su periodicne suse koje postulira Romer, mora da su delovale i na prethodnike ova tri reda kao i na ihtiostege, i one mora da su se razvile iz krosopterigija ili ihtiostega. Ali, clanovi ni jednog od ova tri tipa nemaju lucni tip prsljena koji poseduju krosopterigije i ihtiostege, ali svi imaju primitivniji lepospondilni ili ljuskasti tip prsljena. Kako moze lucni tip prsljena, onda, biti koristen kao karika izedju krosopterigija i vodozemaca?
Dalje, od ova tri reda, aistopoda su posedovali duga zmijolika tela sa do 200 prsljenova. Vecina nije posedovala nikakve udove, cak ni traga od grudnog ili karlicnog pojasa! Kod nekih oblika iz reda Nectridia, tela su takodje bila neizduzena kao kod aistopoda, takodje potpuno bez udova. Ako je ihtiostega, ili neka ihtiostegidna forma bila predak svih vodozemaca, onda dok je ona bila u procesu dobijanja cetvoronoznih udova od svog krosopterigijskog pretka, njeno vodozemacko potomstvo izmedju aistopoda i nektridia bilo je isto tako zaposleno trazeci put da ih se oslobodi!
Kakvi selektivni pritisci su doveli do cetvoronoznih udova kod ihtiostega, dok su istovremeno prouzrokovali njegovu redukciju i gubitak medju aistopodama i nektridiama? Zasto su se ti visoko divergirani oblici pojavili u fosilnom zapisu vec kompletni u raznolikosti pri prvom pojavljivanju, i bez dokaza o prelaznim formama?
Tri ziva reda vodozemaca, ukljucujuci salamandre i dazdevnjake (Urodela ili Caudata); apoda (Apoda ili Caecilia), slicne glistama bez udova; i zabe (Anura ili Salientia), koje su najprilagodjenije od kopnenih kicmenjaka, posedujuci duge zadnje udove, ali nemajuci rep. Svi od ovih modernih vodozemaca poseduju primitivniji lepospondilni tip prsljenova, pre nego lucni tip prsljena koji navodno povezuju vodozemce sa krosopterigijskim precima. Zatim, nema prelaznih formi koje bi povezivale ova tri moderna reda koji konstituisu podvrstu Lissamphibia i vodozemaca nadjenih u paleozoiku. Govoreci o Lissamphibia-ma, Romer tvrdi sledece: Izmedju njih i paleozojske grupe stoji veliki evolucioni jaz nepremoscen fosilnim materijalom. Niti postoji fosilni zapis iz koga proizilazi ikakav dokaz da ovi redovi zivih vodozemaca poticu od zajednickog pretka.
Izuzetno sirok jaz izmedju riba i vodozemaca, kao sto je primecen izmedju krosopterigija ripidistia i ihtiostega, iznenadna pojava, u stvari, svih paleozojskih redova vodozemaca sa razlicitim rednim karakteristikama kompletnim kod prvih predstavnika, i odsustvo bilo kakvih prelaznih formi izmedju ovih paleozoidnih redova i tri ziva reda, cini apsolutno nemogucim verovanje da su ove forme evoluirale. Ove cinjenice, medjutim, u potpunoj su saglasnosti sa predvidjanjima kreacionistickog modela.
Literatura
1. A. S. Romer, Vertebrate Paleontology, 3rd ed. , U. of Chicago Press, Chicago, 1966, str. 36.
2. Romer, Ref. 1, str. 98.