REGIONALNI DOKAZI ZA KONTINUIRANO TALOZENJE
Napisao/la admin dana 02.09.2007 19:24
Razmotrimo pojavu da su pojedini paketi slojeva talozeni kontinuirano, bez velikih vremenskih razmaka izmedju bilo koja dva uzastopna sloja. Slican nacin rezonovanja kod geoloskih slojeva moze se primeniti na regionalni geoloski stub.1
Mnogi poznati geolozi su postali pristalice
eokatastrofizma, tvrdeci da su skoro svi sedimenti natalozeni naglo, katastrofickim procesima, ali da su se katastrofe odvijale u epizodama, odvojene vremenski jedne od drugih mozda i milionima godina.
Sa nekoliko izuzetaka, mesto talozenja je pod vodom - gde se talozenje i odigrava. Kada se natalozeni sediment izdigne izvan vode i izlozi kisi, vetru i recnoj aktivnosti, tada se odvija erozija. Prema savremenom objasnjenju o velikoj starosti Zemlje, proces erozije je oznacio proteklo vreme hijatusom na celokupnoj rapidno natalozenoj sekvenci. Zanima nas samo koliko je vremena proteklo.
Prema konceptu mlade Zemlje ili konceptu Potopa, skoro svi fosilonosni slojevi stena natalozeni su u kratkom periodu, za vreme Potopa, kada je sediment bio razbacivan, zajedno sa naglim erozionim epizodama. Prema ovom konceptu, erozija je bila nagla i katastroficka, kao i talozenje, i nisu se odigrali u dugom vremenskom periodu. Ali, prema konceptu stare Zemlje, dok se za talozenje smatra da je bilo ili rapidno ili polagano, erozija se odigrala tokom dugog perioda vremena.
Epizode erozije se uglavnom lako uocavaju u stenskom zapisu. Generalno, one su predstavljene zonom gde susedna stena nije u konkordantnom polozaju, a ovaj termin se koristi kada jedan sloj naleze paralelno preko drugog, na neporemecen nacin. Konkordancija ukazuje na kontinuirano talozenje, bez prekida od strane erozije. Ako slojevi nisu konkordantni, onda se opisuju kao diskordantni. Poprecni preseci slikovito prikazuju ove pojave, kao i njihove razlicite oblike usled delovanja erozije. (slika)
Kod konkordancije, svaki sloj (koji je natalozen naglo) je konkordantan sa slojem iznad i ispod njega. Kao sto smo izneli ranije, razmisljajuci o prisustvu karakteristicnih povrsinskih pojava, odsustvu bioturbacije, odsustvu slojeva tla, ili postojanju polistratskih fosila, zakljucili smo da, kao po pravilu, nema znacajnijeg proticanja vremena izmedju talozenja bilo koja dva konkordantna sloja, i da je logicnije da se cela sekvenca natalozila naglo.
Pojedinacni slojevi su cesto povezani sa slicnim slojevima u grupu, koju nazivamo formacija. Za formaciju je karakteristicno da sadrzi iste indeks fosile, to jest grupe fosila za koje je odredjeno, na osnovu evolucionog koncepta, da su zivele u to vreme. Obicno svaki sloj u formaciji je od istog tipa stene (na primer, krecnjak), mada pojedini slojevi mogu odstupati od ovoga. Geolozi se retko pozivaju na epizode erozije u okviru formacije, jer smatraju da je nastala u periodu kontinuiranog talozenja, brzog ili sporog, tokom kratkog ili dugog vremenskog perioda.
Promene od jedne formacije do druge mogu se predstaviti promenom u tipu stene (na primer, od krecnjaka do pescara), ili promenom u fosilnom sastavu, sto ukazuje na promene u odredjenom periodu. Izmedju ovakve dve formacije erozija se mogla desiti, i predstavljena je odsustvom konkordancije izmedju formacija.
Kod erozione diskordancije slojevi stena su ostali paralelni, bez nabiranja i rasedanja. Ali, kao sto se vidi na slici B, eroziona sekvenca koja podseca na recnu ili bujicnu eroziju, formirala je neravnu povrsinu terena. Jasno je da je za to potrebno vremena, ali koliko vremena?
Kod tektonsko-erozione diskordancije, donji sloj je bio najpre naboran a onda erodovan, kao sto se vidi na slici A, a kasnije je gornji sloj natalozen horizontalno preko naborane erodovane povrsine. Gornja povrsina naboranog tela donje formacije bila je izlozena delovanju erozije za neko vreme. Ali ponovimo, koliko je vremena proteklo?
Odgovor ne moze uvek biti dobijen na osnovu lokalnih posmatranja. Ali, erozione epizode, bilo da se radi o erozionoj diskordanciji ili tektonsko-erozionoj diskordanciji, mogu se obicno pratiti na profilima ako iskoristimo podatke iz naftnih i drugih busotina. To moze zahtevati mnogo posla, ali kada se sloj ili formacija koji pokrivaju veliko podrucje otkriju na njihovom preseku, oni pokazuju ili zonu u kojoj talozenja nije bilo, ili podrucje gde nije bilo nabiranja ili erozije. U takvim slucajevima, erozione sekvence mozemo eventualno uvrstiti u konkordantne, kontinualno talozene sekvence. (slika)
Ovo se moze lakse razumeti, i sigurno jos lakse demonstrirati, razmatranjem razlicitih geoloskih perioda u hipotetickom smislu. Na primer, za devonski period se smatra da se protezao od pre oko 345 do 405 miliona godina. Sledeci stariji period, silur, se protezao dalje do pre 425 miliona godina. Neki se nece iznenaditi ako otkriju da su formacije, oznacene kao silurska i devonska, natalozene u kontinuiranim serijama. Najcesce, devon lezi konkordantno preko silura, i koriscenjem principa iznetih ranije, neki mogu zakljuciti da nije proteklo veliko vreme izmedju kraja silura i pocetka devona.
Ali nekada se erozione sekvence mogu naci izmedju ovih dveju formacija, sto ukazuje na proteklo vreme. Pitanje je: Koliko dugo vreme?
Iako negde, mozda, na ovo pitanje ne mozemo odgovoriti lokalnom analizom, a regionalna analiza moze biti teska ili nemoguca, cinjenice pokazuju da se na brojnim drugim lokalitetima ne moze uociti vremenski razmak izmedju dve formacije. U stvari, mnogi lokaliteti pokazuju da su kompletne serije slojeva, ukljucujuci ordovicijum (nalazi se ispod silura) i karbon (lezi iznad devona), konkordantne sa silurom i devonom. Tako, glavnina fosilonosnog geoloskog stuba ukazuje na jednu kontinuiranu depozicionu sekvencu.
Pored toga, svaka lokalna eroziona epizoda, iako moze ukazivati na vece vreme od normalne konkordantne povrsine, ipak ne predstavlja veliki vremenski period. Ceo kompleks natalozenih formacija predstavljen je jednom serijom depozicionih epizoda, isprekidan lokalno ogranicenom erozijom, ali neprekidan drugde.
U mnogim slucajevima, pojedina formacija moze lezati konkordantno preko druge formacije, ali njihov fosilni sadrzaj zahteva da su njihova vremena talozenja odvojena mnogim milionima godina! To se naziva parakonkordancija (slika C) ili pseudokonkordancija. (slika) Povrsina bez talozenja i bez erozije ukazuje da je povrsina ostala apsolutno nepromenjena tokom miliona godina. Jasno je da danas ne postoji takva nepromenljiva povrsina na Zemlji na kojoj se nista ne desava, ni erozija, ni rastenje korenja biljaka ili busenje organizama. Niti moze povrsina pod vodom ostati nepromenljiva, bez bioturbacije ili talozenja. Ovaj totalno hipoteticki koncept predstavljen je produzenjima kojim zastupnici koncepta stare Zemlje pokusavaju da spasu njegove milione godina.
Literatura
1. Za detaljnije objasnjenje ovog koncepta, videti knjigu koju su napisali Dr. Henry Morris i Gary Parker, What is Creation Science?, Master Books, 1982.