Nisu to izjave nekih teologa, već ono na šta sam ja sam naišao proveravajući citate iz Tahaha na koje se poziva Matej. Ja nisam uvideo da stih na koji se poziva Matej govori o ubijanju dece, niti piše gde, tako da mi i nije tako jednostavno.

Napisao sam nedavno jednu belešku sa sličnim pitanjima koja mi nisu jasna i odatle sam prekopirao svoje pitanje (kao i ranije za Matej 2:15).



Kad smo već kod toga, ostavljao bih jedno po jedno pitanje iz beleške, pa ako želiš da odgovoriš bio bih ti zahvalan, jer niko nema odgovore na ta pitanja.

Pozdrav.

Pogledajte ovo Miroljube i ako moze komentar?
Interesantno, ali se stari srpski kalendar podudara sa biblijskim, o kojem ste pricali ranije, a da se pri tome u tekstu nigde i ne spominje Biblija, ali je podudarnost neverovatna. Na primer ovde se spominje da nova godina pocinje u Aprilu...

http://webtribune...ma-sunca/#

Nema potrebe da se spominje ubijanje dece. Tekst kaze da majka place za decom koje vise nema. Sta to moze da znaci? Da su deca otisla na put i vise se nece vratiti? Ili su joj deca oteta? Da su oteta, ne bi se reklo "jer ih vise nema". Majka bi gajila nadu da ce se vratiti. Jasno je da majka place zbog ubistva dece. Ne mora sve da se crta.


Pitaj sta te zanima, ali ja dobro mogu da procenim kad se sa interneta prepisu neozbiljni komentari "teologa" koji izvrcu biblijske tekstove da bi opravdali svoju "teologiju" koja im umiruje savest da zive u grehu.

Tekst je los i ne nudi nikakve argumente za svoje tvrdnje. Tekst je napisan na osnovu dve knjige Milana Stevancevica koje su jako dobre, iako ih treba citati sa predznanjem, jer pored odlicnih podataka ima i onih koji nisu tacni, pa treba znati raspoznati tacne podatke od netacnih, dakle potrebno je osnovno poznavanje teologije i istorije. Na donjem linku se mogu preuzeti njegove knjige o kalendaru:

http://www.mediaf...lendar.rar

Kad bismo sagledali samo taj stih iz Jeremije 31:15 na koji se Matej i poziva, mogli bismo da zaključimo ili da su ubijena, ili da su oteta / jer ih više nema.
Ali problem je što se taj stih ne zaustavlja tu, već Gospod dalje govori da će se sinovi Rahilje vratiti (dakle nikako ne mogu mrtvi da se vrate) iz neprijateljske zemlje u svoju postojbinu.
Evo Jeremija 31:16 i 17:

16 Ovako kaže Gospod: „Ne plači više i
nemoj suze liti, jer postoji nagrada za tvoja
dela’, govori Gospod. ‘Oni će se vratiti iz
neprijateljske zemlje.’
17 ‘Ima nade za tvoju budućnost’, govori
Gospod, ‘tvoji sinovi će se vratiti u svoju
postojbinu’.”


Drugo pitanje:

Dela 13:41 poziva se na Avakum 1:5
Pre toga stih 13:40
Zato pazite da na vas ne dođe ono što je rečeno
u Prorocima: 41 ‘Gledajte, vi koji prezire-
te! Čudite se i nestanite! Jer u vaše dane
izvršavam delo u koje ne biste poverovali
ni da vam neko sve o njemu ispriča’.*”

Avakum 1:5
„Pogledajte narode! Posmatrajte i gle -
dajte se u čudu! Čudite se, jer se u vaše dane
izvršava delo u koje ne biste poverovali
ni da vam neko o njemu priča! 6 Jer evo, po -
dižem Haldejce, narod okrutan i neobuzdan,
koji prolazi prostranstvima zemaljskim da
zauzme naselja koja mu ne pripadaju

1. Ovde, kao prvo, imamo drastičnu promenu proročke reči, hteli mi to da priznamo ili ne. U Delima se proklinju oni koji preziru i pisac kaže da se izgube, dok u Avakum 1:5 prorok kaže Jevrejima da pogledaju narode okolne i da se čude. Ovo je mnogo drugačija poruka od one koju je preneo pisac Dela. Nije u pitanju jedna reč tamo vamo koja ne menja značenje.

2. u 6. stihu je objašnjeno o čemu se radi. Ta poruka je bila upućena neposredno pred odvođenje Jevreja u vavilnsko ropstvo. I to se i ispunilo. Zašto je pisac u delima to upotrebio ( a čak i izmenio ) da bi prokleo one koji preziru? Kako neko pod uticajem Svetog Duha može da menja proroču reč?

Opet, i da je to neko dualno ispunjenje, nikako ne bi mglo da se upotrebi u Delima, jer Pavle menja i kontekst, a i sam tekst datog proročanstva, što je nedopustivo, jer je Bog jasno rekao da se ova reč (Pismo) ne menja niti šta da se dodaje ili oduzima.

U pitanju je klasican paralelizam koji postoji u hebrejskom jeziku, o cemu sam govorio. Najpoznatiji primer takve price je u Mateju 24 gde je opisano razorenje Jerusalima i Hristov drugi dolazak. Slicno imamo i u Danilu 9, gde su opisani poslednji dogadjaji, ali i rodjenje Mesije. Ima puno takvih tekstova u Bibliji i tu je potrebno malo poznavanje jezika i generalno cele price, da bi se razumelo na sta se tekst odnosi.


Bog izvrsava cudo u vreme proroka Avakuma, i u vreme apostola Pavla. Sta je tu problem? U prvom slucaju je jedno cudo u pitanu, u drugom slucaju drugo cudo, ali oba cuda Bog cini, i oba su u funkciji izgradnje Bozjeg naroda. Apostol Pavle citira jedan stih, a ne deli odeljak, i to sa adekvatnim kontekstom.

Da li se Bog licno javio Mojsiju na Sinaju ili je to bio andjeo?
Dok citam Bibliju nailazim mnogo puta na to da se "andjeo Gospodnji" oslovljava kao Gospod i da govori kao Bog. Prije nego sto je Mojsije izasao iz Egipta u pustinju, Bog mu je rekao da ce ispred njega poslati andjela, koje treba da slusaju jer ako ga naljute on im nece oprostiti grijehe. A to se i desilo, jer kad bi god neki od njih(jevreja) zgrijesio ne bi mu bilo oprosteno, cak ni Aronu nit Mojsiju nije oprosteno. Solomon kaze da nebesa nad nebesima ne mogu da obuhvate Boga tj. - Bog je beskonacan; da li onda, Bog moze da se javlja onako kao se javljao Mojsiju dok je silazio u "stupu od oblaka"? Neko od Apostola je upitao Isusa da mu pokaze Oca, dok je Isus njemu odgovorio da se Otac ogleda u njemu. Da li to znaci da je Isusov i Boziji karakter isti?
Isus jos kaze da nema niko blazi do Boga(Oca) Meni nije sad jasno, ako je Bog toliko blagi i ako je kao Isus(sto i jeste) zasto to onda ne pokazuje kroz Stari zavjet? Da li se kroz cijeli stari zavjet javlja Bog ili je to andjeo cije je "bozije ime u njemu"?

Govorio sam o tome, ali ti nisi citao forum od pocetka. Andjeo Gospodnji koji se javlja Mojsiju u pustinji je Isus Hristos - Bog. Taj Andjeo za sebe kaze: "Ja sam Bog Avrama, Isaka i Jakova." Taj Andjeo se javio i Avramu u Mamriji, pre unistenja Sodoma i Gomora, gde se jasno kaze da se Jehova (Bozje ime se koristi) javio Avramu. Dakle, Bog Sin se javlja ljudima u obliku coveka. Taj isti Andjeo se javio i Isusu Navinu pre ulaska u Obecanu zemlju. U pitanju je "Mihajlo veliki knez" koji brani Bozji narod iz Danila 12,1. (Mihajlo na hebrejskom znaci "ko je kao Bog").

Profesore, da li postoji verska zajednica kod nas koja zabranjuje vakcinaciju, tj. na koju covek moze da se pozove da ga ovi nauceni ne mogu maltretirati?

Nema. Pokusavali su neki u Srbiji da registruju, ali im nije odobreno. Odbijana im je registracija vise puta.

Nije mi jasno baš kako to može biti paralela, s obzirom da Jeremija govori o povratku Jevreja iz rasejanja (Vavilona), a Matej govori o ubistvu dece, dakle o dva potpuno različita dogadjaja. U Jeremiji Rahilja ne place zbog toga sto su deca ubijena, već zato sto su van Izraela, tako da reci da su Matej i Jeremija paralizmi, jeste jednako reci da je plac majke zbog sina koji je u dijaspori povezan sa placem ubijenih u nedavnom masakru u Nigeriji. To jednostavno nema nikakve logike.

A da se čak i govori o nekom paralelizmu, kakve to ima veze sa ispunjenjem proročanstva koje je pisano da bi ga i nepismeni jevrejski pastiri razumeli?

I zar na takav način ne možemo da uzmemo bilo koji plač iz Biblije i da kažemo da je to paralelizam za neko ubistvo? Jednostavan primer: Hagara plače jer je otpuštena, nalazi se u pustinji sa Išmaelom i strahuje da će umreti od gladi (1.Mojs 21;17-19) – zasto to nije paralelizam?

Uzmimo jos drasticniji primer: Bog se jednom obratio Iliji u pećini kada je pobegao, i sada mogu da dođu Muslimani i da tvrde da je to proročanstvo za Muhameda kome se anđeo navodno javio u pećini?

Na takav način možemo svuda da vidimo paralelizme i da taj princip primenjujemo bilo gde,zar ne? Ako je takav događaj već najavljen u Starom Zavetu, što onda lepo ne piše u SZ jasno i glasno da će se desiti pokolj dece pred rođenje mesije, ili da će se Bog javiti Muhamedu u pećini, nego mora da se izmislja veza izmedju dogadjaja koji je ocigledno nemaju i koji su veoma razliciti jedan od drugog? Zar nije logičnije da ako Bog na to misli jednostavno kaže : ,,kada Mesija bude mali, dogodice se pokolj dece“?

Jednostavno, rec je o neozbiljnom cupanju stihova van konteksta i ocigledno je da se ovo ne moze uzeti kao jedno od navodno ispunjenih prorocanstva SZ-a u NZ.


Dakle, da rezimiram. Osnovno značenje teksta je povratak Jevreja, a u nekom alegorijskom, tipolškom, paralelnom smislu može da ima bezbroj značenja koja nemaju neku težinu. Isto tako, i Osija 11:1, na koga se poziva Matej 2:15 (lukavo izostavljajuci prvi deo stiha koji jasno definise ko je taj sin), govori o Izraelu. Celo 11 poglavlje prica o tome kako su Izraelci molili raznim bogovima. Ti stihovi nikakve veze nemaju sa Mesijom.

Ponovo, svako moze na sebe „tipoloski“ primeniti ovaj stih i „dokazati“ da je on Mesija. Neko ode na letovanje u Egipat, pa se vrati u svoju zemlju – bum, dokaz da je on Mesija.



Kada citamo Luku 21 i Mateja 24, Isus jasno kaze da ce ova generacija – kojoj se obraca- to doziveti. Ta rec – genea se i u Luki i u Mateju uvek koristi da označi generaciju kojoj se Isus obraća (Mat 12:39,45;16:4;17:7 – Luka 9:41; 11:29,30). Nigde nemamo da se misli na neku generaciju koja ce da zivi hiljadama godina kasnije. Takodje, Isus govori o jednom kontinuiranom dogadju, nema ni naznaka da tu postoje neka dva odvojena dogadjaja – jedan sad, a drugi za 2-3 hiljade godina. Niko od ljudi koji su to slusali nije shvatio da postoje nekakava dva dogadjaja – ne, svi su to razumeli (jer to Isus jasno kaze) da ce se vratiti u vreme generacije kojoj se obraca.

Slicno je sa navodnim ispunjenjem Isaije 61 u Luki 4. Isus citira pocetak poglavlja iz Isaije, ali namerno izbacuje izraz „dan osvete naseg Boga“. U Isaiji nemamo prekid – govori se o jednom dogadjaju, jer u Starom Zavetu postoji samo jedan dolazak Mesije. Nema ni govora o tome da ce nesto da se dogodi sad, a ostalo n godina kasnije. Ponovo, celo 61. poglavlje Isaije govori o potpuno drugom vremenu u odnosu na ono u vreme Isusa (obnova opustosenih mesta i podizanje Izraela...).



Tema mog pitanja nije Danilo 9 (to nameravam kasnije detaljno da obrazlozim, ako Bog da), ali cu napomenuti par problema u uobicajenoj interpretaciji Danila 9:
1) Kako znamo kad pocinje taj period od 7 i 62 sedmice? Gradnja Jerusalima je pocinjanja i zaustavljana nekoliko puta, i pored uobicajenog Artakserksovog dekreta (Neh 2:1-8), postoje jos 3 dekreta pomenuta u Bibliji (Jezd 1:1-4, 6:12-13, 7:11-16) i nijedan od ova 4 dekreta se ne oznacava recju koju Danilo koristi.
2) Problem sa „proročkim godinama“ koje navodno imaju 360 dana. Biblijski kalendar je lunarno-solarni. Solarna godina ima 365,25 dana, a lunarna 354 dana. Da je biblijska godina samo lunarna, prazncii bi se pomerali svake godine (sto je slucaj sa Ramazanom). Zato neke godine imaju trinaesti, korekcioni, mesec i zbog toga se nikako ne može uzeti da nekakva „proročka godina“ ima 360 dana, jer se onda jevrejski praznici ne bi poklapali sa mesecima i godisnjim dobima.
Da dodam. Na osnovu čega si došao do zaključka da postoji neka "proročka godina" i da traje baš 360 dana (broj dana u godini koji je potreban da bi se priča o ubistvu Isusa uklopila u scenario Danila)?
3) U Dan 9:25 posle dva perioda, jedan od 7, a drugi od 62 nedelje. U hebrejskom se 69 kaze „60 i 9“, a ne 7 i 62. Nadalje, i posle 7 i posle 62 stoji rec nedelje, da bi se naglasilo da su to dva razlicita perioda. Takodje, prevod ignoriše punktuaciju koju imamo u hebr. tekstu – etnah (to je kao tačka zarez ; ).




Nije problem u izvršavanju čuda, već ono na šta se poziva apostol Pavle koji kaze da je dogadjaj o kom govore Dela 13:41 ispunjenje starozavetnog stiha, sto jednostavno nije tacno.



E, ovde postoji problem. U prvom slučaju je jedno čudo (Avakum govori o odlasku u vavilonsko ropstvo (koje se desilo ubrzo po izricanju proročanstva), a apostol Pavle, koji se poziva na ovaj stih, govori da se to, o čemu govori Avakum, ispunilo sad posle Isusa. Ne može nešto da se ispuni (neko čudo u koje ne bi poverovali) a odlazak Jevreja u vavilonsko ropstvo da se ne ispuni.
Dva totalno različita konteksta.

A druga stvar je što ne citira pravilno proročku reč i menja stihove (ne govorim o redosledu reči ili o nečemu drugom, već o promeni značenja teksta). Evo uporedo stih Avakum 1:5 i Dela 13:41.

1:5 „Pogledajte narode (nije vokativ, dakle ne kaže: „pogledajte, Jevreji,“ već: pogledajte druge narode)! Posmatrajte i gle -
dajte se u čudu! Čudite se, jer se u vaše dane (u dane Avakuma)
izvršava delo u koje ne biste poverovali
ni da vam neko o njemu priča! 6 Jer evo, po -
dižem Haldejce, narod okrutan i neobuzdan,
koji prolazi prostranstvima zemaljskim da
zauzme naselja koja mu ne pripadaju

A Pavle u Delima 13:40-41 kaže:
Zato pazite da na vas ne dođe ono što je rečeno
u Prorocima (dakle, poziva se na Avakuma 1:5):
41 ‘Gledajte, vi koji prezire-
te! Čudite se i nestanite! Jer u vaše dane
izvršavam delo u koje ne biste poverovali
ni da vam neko sve o njemu ispriča’.*”

Evo, pored toga što se Avakum 1:5 ne odnosi na doba posle Isusa, već na odlazak Jevreja u vavilonsko ropstvo, dodatni problem je što Pavle dodaje proročkoj reči (iako je Bog to izričito zabranio u Tori 5. Mojs. 4:2) i menja značenje plus vadi ovaj stih iz konteksta.

Zanimljiva kritika verodostojnosti terorističkog napada u Parizu :
https://www.youtu...AblRqbte6c

Da li ogromna kolicina stresa u jednom trenutku(npr strah po zivot deteta ili tome slicno) ostavlja trajne posledice po coveko zdravlje ili se telo moze brzo da se oporavi.

Imam jos neka pitanja ako moze.
Ima mnogo ljudi koji veruju u Boga i idu kroz zivot sa tom verom, medjutim svaki covek svremena na vreme moze da "padne" da mu se javi sumnja. Da li se tebi Miroljube tako nekad nesto desi, da li ti se desi da nekad preispitujes sebe i svoju veru ili si to odavno prevazisao i sada si uvek sa Bogom?

Kako Bog gleda na to kada ga opsujes, (nikada ustima svojim nisam opsovao Boga i volim ga svim srcem) ali desilo mi se to da sam bio u drustvu momka koji je jednom opsovao Boga i kada sam krenuo kuci pomislio sam u sebi, zasto je to on uradio?, zasto je opsovao Boga tako i tako! I istog trenutka sam skapirao da sam i ja to uradio time sto sa ponovio njegove reci i pojeo sam se ziv! Od tada je proslo dosta vremena i meni ponovo dolaze takve misli, kao da mi je djavo ubacio gramofonsku plocu koja se ponavlja, zbog toga se jedem ali opet ne uspevam da to izbacim i samo se nadam da ce Bog da mi oprosti - bar se tome nadam ili i ja da pripremam asbesne gace.

Da li mislis da na svaku dobronamernu i iskrenu molitvu a koja nije u suprotnosti sa Bozijim karakterom Bog uslisava. (tipa da nerotkinja dobije dete i da se gladan najede)

Očigledno da ne razumeš šta je paralelizam u hebrejskom jeziku jer nisi čitao forum, a mogao si i na internetu da se informišeš. U pitanju je stil izražavanja gde određene izjave mogu da se nadovezuju po istom smislu, ili da se višestruko prepliću. Najprostiji primer bi bio tipa (Psalam 139,13):
a) Jer si ti stvorio bubrege moje,
a) zaklanjao si me u utrobi majke moje.

Dakle, imamo dve izjave koje imaju slično značenje, a koje se pojavljuju jedna za drugom.

Malo složeniji slučaj je kao u Psalmu 51:
a) Smiluj mi se, Bože
b) po milosti svojoj
b) po velikom milosrđu svome
a) izbriši prestupe moje.

Ovde imamo da se prvi i četvrti deo stiha odnose na isti zahtev, a drugi i treći se odnose na istu konstataciju. Ovo su najjednostavniji primeri paralelizma da bi razumeo biblijski tekst o kojem pričamo. Postoje i složeniji oblici paralelizma. A nekada su čitavi stihovi i odeljci uključeni u paralelizam.

Kada su u pitanju proročke knjige, one se ne mogu razumeti tako što se uzme jedan stih i on tumači bez ikakvog predznanja. Evo da ukratko navedem koja su osnovna predznanja potrebna da bi se razumeo biblijski tekst proročkih knjiga (o tome sam već govorio na forumu, ali ne na jednom mestu):

Nakon čovekove pobune u Edenu, Bog je ljudima dao detaljna uputstva o Planu Spasenja, o dolasku Mesije, o zakonima kako treba da žive u uslovima pobune i dr. Sve te informacije nisu u početku zapisivane već su se prenosile usmenim putem, jer je to bilo dovoljno. Noje je učio od svog oca koji je direktno razgovarao sa Adamom, a Avram je učio direktno od Noja. Tek kada su Avramovi potomci izvedeni iz egipatskog ropstva, zakoni i Božja obećanja, vezano za Plan Spasenja i dr, bili su zapisani.

Da je to tako vidimo na brojnim primerima. Noje je znao za podelu na čiste i nečiste životinje, Avram je davao desetak, ljudi su prinosili žrtve itd, i sve to prema instrukcijama koje će kasnije biti zapisane u vreme Mojsija.

Takođe, stvari vezano za Plan Spasenja i dolazak Mesije, i sve drugo, bilo je poznato ljudima i pre nego što su Mojsije i proroci zapisivali svoje knjige. Tu mislim da glavne događaje iz Plana Spasenja. Da će Mesiju roditi devica znalo se pre nego što su proroci zapisali u Bibliji. Ako pogledamo istoriju neznabožačkih naroda možemo da vidimo da je Sotona stalno pokušavao da simulira i izvrće poruke koje Bog šalje ljudima.

Najpre je preko Kaina pokušao da iskrivi značenje žrtvenog sistema pa je naučio Kaina da prinese plodove zemlje, umesto plodove stada (čista životinja je simbol Mesije, a ne povrće i žiratice).

Zatim je stalno učio ljude da obožavaju mrtvu materiju i stvorenja, a ne Tvorca, pa su ljudi najviše obožavali sunce i životinje. Onda imamo da je Nimrodova žena Semiramida tvrdila da je bezgrešno začela Tamuza, i da je ona ta devica koja će roditi Mesiju, a da je Tamuz Mesija. Kada su Vavilonjani rasejani po celom svetu, obožavanje majke i deteta je nastavljeno u svim narodima, a priča o bezgrešnom začeću tih "boginja" je nastavila da se priča po narodima.

Kalendar i praznici su izmenjeni kod neznabožaca, itd, itd.

Pre 3.500 godina Mojsije zapisuje prve knjige Biblije, jer usmena tradicija više ne može da bude potpuno pouzdana, a kasnije i proroci zapisuju mnoge stvari koje su ljudima bile poznate, kao i neke stvari vezano za lokalne događaje, kao što je povratak Jevreja iz Vavilona u vreme persijskog cara.

Dakle, kada jedan nepismeni jevrejski pastir iz 15. veka pre Hrista, ili iz 1. veka, čita Mojsija i proroke, i kada Petar Vlahović iz 21. veka čita isti tekst, postoji velika razlika, jer nepismeni jevrejski pastiri imaju predznanje, oni su od malih nogu učeni religiji, Planu Spasenja, znaju hebrejski jezik da govore (ne znaju da čitaju i pišu, što nije mnogo bitno u tom trenutku), znaju jezičke strukture svog maternjeg jezika, a u biblijskim knjigama imaju nacrtano o stvarima sa kojima su već upoznati, samo što je ovde nacrtano da se ne bi zaboravilo, kao i da buduće generacije, koje odrastu sa lošim vaspitanjem, mogu da čitaju Bibliju i Božje poruke, i da krenu pravim putem.

Važno je zapaziti da oni koji su odrasli u jevrejskoj sredini, poznaju hebrejski jezik, od malih nogu slušaju biblijske priče, imaju prednost u odnosu na one koji nisu odrasli u takvoj sredini. Zato neznabošci treba da uče iz Biblije i od Jevreja, da bi razumeli Božju poruku u potpunosti. Biblija je prevashodno pisana za Jevreje, koji treba da budu videlo drugim narodima, pa da se i drugi narodi okrenu Bogu Stvoritelju.

(Naravno da Bog brine i o narodima koji nemaju kontakt sa Jevrejima i Biblijom, i o tome postoje brojni primeri. Da navedem samo jedan, kada su hrišćanski misionari otišli u jedno domorodačko pleme u Africi, iako su domoroci bili nepismeni poznavali su odlično Bibliju. Misionari su bili šokirani njihovim znanjem, a onda su saznali da se Bog obraća u snu njihovom poglavici i uči ga svim zakonima koji su zapisani u Bibliji. Dakle, Bog ima bezbrojne načine da svakoga uputi u dobru informaciju, ako ovaj pokaže interesovanje.)

Da su i neznabošci mogli da znaju o Mesiji, svedoči dolazak tri neznabožačka cara u posetu Isusu prilikom Njegovog rođenja. Dakle, svako može da čita biblijski tekst i da ga razume, ako hoće. Moguće da su ovi neznabošci znali o dolasku Mesije na osnovu svojih legendi, a ne na osnovu hebrejskih spisa.

I sa ovim predznanjem dolazimo na tekst iz Jeremije 31. poglavlje. U ovom poglavlju, kao i u mnogim poglavljima proročkih knjiga, imamo opis nekoliko događaja koji su isprepletani (paralelizam), a odnose se na slične stvari (Plan Spasenja). Sve proročke knjige govore o nekoliko događaja:

1) izlazak iz vavilonskog ropstva u vreme Persijanaca
2) prvi dolazak Mesije na svet
3) izlazak iz Velikog Vavilona kada Bog bude okupio svoj narod iz svih naroda
4) obraćenje Izraela
5) drugi dolazak Mesije na svet (Drugi Hristov dolazak)
6) treći dolazak Mesije na svet (Treći Hristov dolazak i obnova planete Zemlje)

Navodni "problem" sa razumevanjem Jeremije i drugih proročkih knjiga Starog zaveta, je "problem" sa razumevanje Otkrivenja, gde takođe imamo paralelizam, odnosno, opis više događaja u jednom tekstu, a onaj koji poznaje hebrejski način izražavanja, i ima osnovna znanja iz teologije, moći će da razume poruku.

Poznato je da biblijski tekst u početku nije imao stihove i poglavlja, niti tačke i zareze, već su postojale samo knige sa "sirovim" tekstom. Jevrejima to nije bio problem, jer im je bio poznat taj način izražavanja (koji mi zovemo paralelizam) i znali su da povezuju stihove - koji se odnosi na koji događaj.

Za lakše razumevanje Jeremije 31,15 možda da navedem stih iz Otkrivenja 8,1: "I kad otvori sedmi pečat, nasta tišina na nebu oko pola sata."

Ovaj stih nije direktno povezan ni sa prethodnim stihovima, ni sa stihovima koji idu posle njega, iako velika većina (neobrazovanih) teologa povezuje taj stih. On tu stoji nezavisno od stihova oko njega (pre njega se govori o spašenima koji su preneti na Nebo, a posle njega se govori o strašnim događajima koji će uslediti pre Hristovog drugog dolaska). Ali, onaj ko razume biblijski tekst i ima teološko predznanje, znaće da poveže stih iz 8,1 sa drugim stihovima koji se odnose na pečate.

U Jeremiji 31. poglavlju opisuje se nekoliko događaja, od onih koje sam gore naveo da se njima bave proročke knjige. Stih 31,15 je nezavisan od ostalih događaja, to se jasno vidi iz konteksta:

15. stih: „Ovako kaže Gospod: ‘U Rami se čuje glas, naricanje i gorko plakanje. Rahela plače za svojim sinovima. Neće da se uteši za svojim sinovima, jer ih više nema’.”

Sledeći stih je klasičan paralelizam gde postoji zajednički detalj - "plač", ali su opisana dva različita događaja:

16. stih: Ovako kaže Gospod: „Ne plači više i nemoj suze liti, jer postoji nagrada za tvoja dela’, govori Gospod. ‘Oni će se vratiti iz neprijateljske zemlje.’

O plaču zbog rasejanja u druge zemlje se govori na mnogim mestima u Bibliji. Međutim, plač u Rami je očigledno nešto specifično, jer nije se plakalo samo u jednom malom selu, nego po svim selima i gradovima zbog rasejanja.

"Plač u Rami" je klasičan primer "znaka", kao što je događaj opisan u Isaiji 34,4 gde se kaže: "Raspašće se sva nebeska vojska. Nebesa će se saviti kao svitak, a sva
njihova vojska popadaće kao što suvo lišće opada s loze i kao što sasušene smokve padaju s drveta."

Dakle, plač u nekom malom selu ne može nikako da bude povezan sa plačem celog naroda zbog rasejanja. Određeni specifični događaji, kao ovaj u Rami, raspad nebesa i dr, predstavljaju znak da će se desiti nešto što se očekuje da će se desiti. Takvi događaji obično nisu tačno vremenski i datumski određeni, ali kad vidimo da se to desi, onda znamo da je to ono što je Bog nagovestio. Slično imamo i u Mateju 24,15 gde se kaže da kad ljudi vide "gnusobu pustošnu da stoji na svetom mestu" treba da beže u brda itd.


Vidim da si postao stručnjak za grčki jezik. Ceo Novi zavet su pisali Jevreji, kao i Stari zavet, i to na hebrejskom jeziku, i pusti grčki jezik. Isus jasno govori o dva događaja - o razorenju Jerusalima i o svom Drugom dolasku. Učenici su ga pitali o Njegovom drugom dolasku, a On im govori o oba događaja - o razorenju Hrama kao o slici Njegovog drugog dolaska.

Da spomenem stihove koji se u Mateju 24 odnose na razorenje Jerusalima, sa naznakom da su u pitanju veoma slični događaji sa Hristovim drugim dolaskom (paralelizam):

Matej 24:
2 A on im reče: „Vidite li sve ovo? Zaista vam kažem, sve će se ovde srušiti, neće ostati ni kamen na kamenu.”
9 Tada će vas predati na muke i ubijaće vas
10 Tada će se mnogi rasrditi, jedan drugoga izdati i jedan drugoga mrzeti.
16 Tada stanovnici Judeje neka beže u planine, 17 a ko bude na krovu ne ka ne silazi da uzme nešto iz svoje kuće,
18 i ko bude u polju neka se ne vraća da uzme svoj ogrtač. 19 Teško trudnim ženama i dojiljama u te dane. 20 Molite se da to vaše bežanje ne bude u zimu ili na Šabat
34 Zaista vam ka žem da ova generacija neće proći dok se sve ovo ne desi.

Isti princip imamo i u Luki 21.

Isus jasno govori učenicima o velikom otpadu koji postoji u tom trenutku u Izraelu i da će se desiti veliko uništenje, a ne da će Mesija da izbavi neposlušan narod od ropstva, što su oni očekivali. U isto vreme govori i o Svom drugom dolasku.


Po tebi je Isus lažovčina, a ti si veći stručnjak za teologiju od Njega. Isus je došao na Jubilarnu godinu, koja je ukazivala na Njegov dolazak, i čita tekst koji je vezan za dolazak Mesije na Jubilarnu godinu. Jasno je da će Njegov i prvi i drugi dolazak (a verovatno i treći) biti na Jubilarnu godinu. Njegov prvi dolazak nije bio "dolazak suda" i zato je izostavljen taj deo teksta, a oni koji su poznavali teologiju znali su i o dolasku Mesije, i o danu suda kada se bude desilo vaskrsenje (pogledaj šta kaže Lazareva sestra).

Dakle, Isus nije lažovčina, nego si ti saznao dve stvari iz teoligije, truješ se lažima na satanističkim sajtovima, i onda padaš u vatru i pričaš gluposti.


Ovako može da priča samo neko ko je teološki nepismen ili polupismen. Još su Adam i Noje znali o Prvom, Drugom i Trećem dolasku Mesije, a kamoli Jevreji iz 6. veka pre Hrista. Sve proročke knjige jasno i razdvojeno govore o ovim, i drugim događajima, a to što se laik iz matematike, koji zna samo tablicu množenja, pravi pametan da zna da rešava diferencijalne jednačine, to je slika neznabožačke teologije koja na kraju kulminira mržnjom prema pravom Bogu (jevrejskom Bogu) i Njegovom narodu.


Pusti ti "uobičajenu interpretaciju". Na ovom forumu se ne bavimo uobičajenim interpretacijama. Primer paralelizma iz ovog poglavlja, o kojem sam govorio na forumu, odnosi se naročito na poslednja dva stiha, gde se prvi delovi stihova odnose na jedan događaj, a drugi delovi na drugi događaj, a generalno se bave sličnom pričom. Slične strukture imamo i ranije.

Sa gornjim obrazloženjima sam objasnio i ostale tvoje prigovore, pa ako budeš imao još nekih pitanja, javi, ali gledaj da budeš koliko-toliko pristojan. Ja sam spreman da ti odgovaram na pitanja, ali ako budeš bio drzak, i ako se budeš osiono ponašao, onda ćeš biti uskraćen za moje odgovore.

Teško može jedan trenutak stresa da dramatično naruši zdravlje, ali ako se to ponavlja, onda nastaju problemi.

Najvažnija stvar za Boga je ljudski karakter. Čovek stalno prolazi kroz iskušenja da bi izgradio karakter i da bi duhovno ojačao. Samo znanje je nedovoljno za izgradnju karaktera. Znanje je potrebno da kad dođe iskušenje radimo u smeru izgradnje karaktera. Ljudi stiču znanja, a ona su u funkciji izgradnje karaktera. I kada čovek prestane da izgrađuje karakter, onda više ne dobija ni nova znanja, jer nije u stanju da živi po znaju koje ima. To sam najbolje video na primeru nekih mojih bivših saradnika koji su učili od mene. Došli su do određenog znanja, ali nisu više hteli da unapređuju svoj karakter, i ostali su duhovni i intelektualni patiuljci u odnosu na one koji su nastavili da izgrađuju karakter i da stiču nova znanja. Oni jesu džinovi za teološki nepismene ljude, ali vremenom degradiraju i sve se više približavaju onima koji su teološki nepismeni, pa po karakteru postanu i gori od njiih.

Dakle, kad ti dođe iskušenje, to znači da treba da stisneš zube, da se moliš Bogu, da se duhovno hraniš, da radiš dobre stvari i tako ćeš postati duhovno jači, a to iskušenje će ti biti dobro iskustvo i mehanizam da postaneš bolji.


To te demoni opsedaju glupostima. Bavi se pametnim stvarima i znaj da Bog na tebe gleda kao što ti gledaš na svoje dete, i još bolje od toga. Neće Bog da povredi svoje dete zbog neke sitne gluposti. Važno je da se dete drži svog Oca i da se trudi da bude što bolji.


Bog uslišava svaku iskrenu molitvu jer gleda na ljudsko srce, a ne toliko na ono što čovek izgovara, i daje čoveku ono što je najbolje za njega.

Mislim Miroljube da je razlog to sto te Petar i jos neki clanovi pitaju u vezi Isusa i nekh drugih stvari je to jer na fejsbuku Njegos i njegova ekipa,daju druga objasnjenja nekih delova Biblije.

Nije nikakav problem da bilo ko pita, sta god zeli. Ja samo trazim minimum kulture i ozbiljnosti. Ne moramo oko nicega da se slazemo, ali mozemo da komuniciramo na normalan nacin. Dakle, ako ima pitanja, samo izvolite. Kako mi se ismejavao jedan moj poznanik: "Evo ga Miroljub, vatrogasac svake jeresi!" Tako je, kad nema niko drugi, evo Miroljuba.