Ne radi link. Tesko je tacno reci ko koga tu podrzava, skroz je nebitno. Bitno je da je u pitanju velika manipulacija naivnog naroda. Pocinjem da verujem da vrh drzave Izrael kontrolise Hamas u politicke svrhe.

Sta da ocekujes od deteta cija je majka psihijatar govedje medicine i koja prica kako su "homoseksualci dali veliki doprinos svetskoj kulturi".

https://youtu.be/... Novi deo!

Novi film
Trailer (eng.): https://www.youtu...tRdHtIS-WM
Film sa prevodom: https://biblijski...je-lanaca/

Какво је ваше мишљење о Јовану Рашковићу? Да ли је он био мудрија, дипломатска варијанта која нам је могла донијети више резултата него бусање у прса и рат?

Å ator od sastanka

U prilogu imate tekst o Å¡atoru od sastanka. Å ta se sve nalazilo i gde, od kog materijala je pravljeno kao i dimenzije.

Å ator od sastanka je model hrama na nebu.

Poslednja strana je skica kako je to izgledalo, odradio sam to kako bi lakše razumeli. Na internetu možete videti model šatora koji su neki pravili.

https://drive.goo...sp=sharing

https://youtu.be/... Izašao novi deo!

Bio je najbolji u tom trenutku pa je Bog radio preko njega koliko je mogao, ali je bio teoloski tanak pa zato rezultati nisu bili kao sto je trebalo da bude.

Miroljube da li danas postoje potomci Nemanjica?

https://youtu.be/...
Napredne evropske skole

U pripremi je knjiga "Zivot i obicaji Crnogoraca" koju je pisao Medakovic - sekretar Njegosa i knjaza Danila, oko 1850. godine. Evo kratkog isecka u kome opisuje Crnogorke:

Crnogorka

Ona je kći vrletnog zavičaja, ona je mati gorskog junaka, ona je domaćica u jadnom kršu, ona je uskoč­kinja koja je s ocem i braćom bežala i tražila drugi zavičaj u nevoljnom mestu, a ostavljajući sve miline ranijeg boravišta, navikla se svakoj nevolji i patnji. Ona je rađala junaka i podizala ga velikom mukom. Podižući mlado čedo, ona mu je još dok je bio u ko­levci ulivala osećanja vezana za postojbinu i junačke megdane. Njihajući ga peva mu junačke pesme, doji ga mlekom junačkim, puni mu srce onim što će ga podsti­cati na snagu junačku, uči ga kako će pasati oružje, kako li će krvnike gađati, kako li svetiti oca i brata i pokajati svoje stare.

Crnogorka je srednjega stasa, jake građe, a lica lepa i umiljata. Ponajviše je crnomanjaste puti. Od desete godine pušta kosu da joj raste. Kose je jake i guste, a i obrve su joj takve. Oči su joj pune živosti i vesele, svetle kao kristal na zrakama, u njima se i njena duša ogleda, a njima strelja srce u junaka.

Crnogorka nema nikakvog skupljeg nakita. Sve je na njoj jednostavno i sirotno, ali lep stas, čista krv, umiljat pogled vezan sa nevinim stidom nadmašuje sve lepe, ali mrtve nakite. Bog joj je dao prirodnu lepotu koja joj se ne može oduzeti. U hodu je laka i brza, u govoru skromna i umiljata, ali i otresita.

Krvi je vrlo vatrene, hitra je i plahovita, ali je ova poslednja osobina obično prikrivena, kao i kod ostalih žena.

Ona je u svemu ponosita, a diči se time što je Crno­gorka. Muža svoga poštuje i pokorava mu se toliko da je skoro njegova robinja. Bez muževog znanja neće ni­kud otići, a ono što muž kaže - to mora biti tako.

Crnogorka je pobožna, ali opet malo ide u crkvu. U svojoj pobožnosti retkih je vrlina: prolazeći pored crkve zaustavlja se, klanja se do zemlje, krsti se i tiho Bogu moli. U crkvi je poslednja, a Crnogorac stoji nap­red.

Ako li ide putom, a izdaleka vidi čoveka koji će joj preprečiti put, Crnogorka će se zaustaviti spram ukrsnice i sačekati dok on ne prođe preko puta. Kada joj se čovek primakao, pristupiće mu i celivati u ruku, pokloniti se i tek onda nastaviti svojim putom.

Crnogorka je pred strancem još stidljivija, tako da će mu pristupiti sa stidom i pogleda oborenog ka zem­lji.

Koliko god će muških ući u kuću, Crnogorka će svakoga celivati u ruku; to čini i kao devojka, i kao nevesta, i kao udovica, ali i kad postane starica.

Crnogorka nerado iz svoga zavičaj ide u tuđ svet, ali i ako ode, tvrdo se drži misli da se vrati. Ona mnogo tuguje za svojim zavičajem i rođacima, tako da će radije u siromaštvu i nevolji provoditi svoj jadni i čemerni život, nego u najvećoj sreći i slavi u tuđem svetu.

Crnogorka je dobra mati, ona dobro čuva i pazi de­cu, ona će pre gladovati, a decu nahraniti. Ona više miluje brata od muža, više brata no oca, a i brat je više ponesen za sestrom no za bratom. Milije joj je da rodi sina no kćer.

Vredna je Crnogorka u domu: ona kuva, sprema po kući, šije, veze, plete, prede i tke. Ide u pazare i uz velike strane nosi na leđima teška bremena; ide po vodu, u mlin, u drva za loženje i za stokom. Sve to ona radi, ali opet deluje u licu kao cvet. Jagodice su joj rumene. Malo od koje bolesti pati, a za stidnu bolest i ne zna; ako što i čuje o njoj, ona se stresa i odmah u pomoć priziva Boga i svece da je od toga sačuvaju.

Ne zna za rumenilo niti za belilo. Priroda joj je dala čisto rumenilo i telesnu lepotu, a ništa nije ružnije od mazanja i nalepljivanja.

Crnogorka ne otkriva unutrašnju ljubav, niti će je izgovoriti, već to u srcu nosi. Ako se nađe koji avli­jaš (neotesanko - Prir.) da joj se poprimakne sa na­merom da je miluje, ispružiće ruku koliko god može i udariti avlijaša po ustima da mu zvezde sevaju, a pod­viknuće mu: „Miči se, poganštino, psi ti se mesa naje­li, što si se pomamio, na čudo ti Đurđevdan došao, što misliš, ništa čoveče”. Avlijašu samo preostaje da sa velikim stidom ponese što mora, a ništa joj ne sme reći, niti zlim vraćati.

Ako li neki muški uvredi nečim Crnogorku, ona će početi da ga grdi što može žešće, tako da se on pos­tidi i uzmakne, da svoju bruku ne sluša i da još neko ne čuje šta se desilo. Crnogorka je ponajviše jakoga glasa. Neke govore toliko gromko, da čovek ponekad ne može razlikovati njihov glas od muškoga.

Kad Crnogorka putuje, obično ide peške, na ruci drži vunenu torbicu išaranu i okićenu vunenim re­sama, u kojoj nosi pletivo i idući plete.
Crnogorku može samo muž ili otac tući, drugi niko.

Kod Crnogoraca bi najsramotnije bilo da neko digne ruku na ženu jer ona ne nosi oružje. (U Rovcima ima jedna devojka koja je ostala bez braće, te se zarekla da će ostati u devojačkoj čistoti i svome ocu, umesto sina, biti zamena u viteškoj nevolji i na junačkom megdanu. Ona nosi muško odelo, paše oružje, a o ramenu nosi veliku pušku. Ovu sam momak-devojku viđao 1853. godine u Dubokom. Ima muško lice i delu­je ozbiljno. Ona puši duvan i svud ide sa ljudima, pa i u boj. Ništa što priliči gorštacima nije kod nje neobično. Kao neobično učinilo mi se kad joj je jedan zatražio duvan. „Daj mi, Milice, tobolac, da napu­nim”. Тад је могла имати око 35 година. Сва се дружина односи према њој као мушкарцу. Њена је намера да завет који је дала обдржава као светињу, а тај њен за­вет поштују и остали људи и неће га нипошто повре­дити).

Онде где се Црногорац боји од свога крвника (у засе­ди), он шаље Црногорку. Она иде слободно и не боји се пушке. Ако ли се човек боји да ће га ко убити и види крвника са натегнутом пушком, само нека се наслони на Црногорку - нипошто га Црногорац неће гађати.

У многим приликама показивала се Црногорка и јуна­ком и учесницом у одбрани врлетног завичаја, вере Хрис­тове и слободе јуначке.

Pisao je o tome prof. Bozidar Kljajevic u svojim knjigama, da su danasnji Bogunovici potomci Nemanjica.

Magarac poziva na "pomoc medjunarodne zajednice".

Crnogorci nešto spremaju predsedniku,nadam se da će pohapsiti bagru jer ako nam djilasovci dodju ugasili smo.

Ako mu se nesto desi, tu si ti da ga zamenis. Srbija ce da procveta sa tobom na celu.

https://drive.goo...sp=sharing

Ovo je moja prva knjiga koja je vezana za samoniklo jestivo bilje. Nadam se da će vam koristiti.
Gledao sam da tekst bude što kraći i da jasno definiše biljku, bez nekih suvišnih informacija ( za početnike ). Pored svake biljke sam napravio ikonicu, da bi mogli lakše da je zapamtite. Tekst je estetski sređen, pa može lako da se čita.

Biljke koje su obrađene u ovoj knjizi, su isključivo one na koje sam nalateo u proteklih godinu dana. To nisu sve biljke koje postoje. Sve slike su moje, zato su i te biljke obrađene.

Svaka cast, vrhunska knjiga jer poseduje i lepe i razumljive slike bez nepotrebnih informacija. Vidim na kraju knjige da organizujes i obilaske po prirodi. Ako je to tacno, onda mozemo da te reklamiramo? Mozda vikendom kad ne ides u ultra debilanu?

Tačno je. Održavam kurseve za samonikle jestive i lekovite biljke. Već skoro godinu dana. Ima više informacija u grupi Teokratski pokret, pošto sam i njih vodio.
Svako predavanje je snimano, u narednom periodu ću okačiti na yt