pocetak foruma
|
|
Miroljub Petrovic |
Odgovorio 24.12.2011 17:38
|
Super Administrator Odgovori: 22612 Pristupio/la: 16.01.2008 23:49 Lokacija: Petrovac, Leskovac |
Gandraluka - poruka glasi: 1. Ima li istrazivanja i dokaza da se za vrijeme ili poslije vodjenih ratova u drzavama koje su bile izlozene velikim ljudskim gubicima radjalo vise muske djece? Pa naravno da se gadjalo vise muske dece, jer su muska deca ucestvovala u neposrednim ratnim dejstvima, a ne zenska deca. 2. U predavanja Sang Lee-ja "Razvod" imamo slucaj zene koja za boga zna i koja se razvela od muza. Zbog osjecaja krivice i straha da je prekrsila Boziji Zakon nesvjesno pokrece negativne procese u tijelu i oboljeva od autoimune bolesti. Sa druge strane predpostavimo zenu koja se razvela ili ucinila bilo sta drugo a nehaje za bilo kakve zakone pogotovo Bozije, ona biva postedjena problema ove vrste jer savjesti, osjecaja krivice i straha pred bilo kim nema. Kako objasniti ove "mehanizme"? Zena kojoj je otupela savest zivi nemoralno bez ikakvih organicenja, a zena koja ima savest, zbog lose informisanosti moze da bude predmet manipulacije od strane demona, ali ako se zaista bori i trazi izlaz iz situacije, doci ce do prave informacije i izaci iz ropstva neznanja i zablude. |
|
|
Miroljub Petrovic |
Odgovorio 24.12.2011 17:42
|
Super Administrator Odgovori: 22612 Pristupio/la: 16.01.2008 23:49 Lokacija: Petrovac, Leskovac |
nenika - poruka glasi: Ja sam na jednom forumu napisao da Zemlja nije starija od 7000god. A jedan mi je napisao izmedju ostalog i ovo i ja neznam sta da mu odgovorim Dakle da sumiram.Prvi dan po bibliji stvorena je zemlja,treci dan svoren ja Mjesec,Sunce i ZVIJEZDE.Moje pitanje je sljedece.Ako je Zemlja stvorena prije 6000 do 7000 godina kako mi mozemo vidjeti svjetlost koja dolazi sa Zvijezda koje su udaljene(kako tvrdi zvanicna nauka nekoliko milijardi svjetlosnih godina).Ako cemo vjerovati da je brzina svjetlosti oko 300000ms.onda je po tome NEMOGUCE (ako uzmemo tvrdnju biblije )da je Zemlja stara oko 7000 godina.Ne znam tacno koja je zvijezda udaljena priblizno 7000 svjetlosnih godine(toliko je vremena potrebno da svjetlost sa te zvijezde dodje do Zemlje) jer (po bibliji) nista vise nebismo mogli vidjeti iza te zvijezde.A da ne spominjem i cinjenicu da tackice koje vidimo na nocnom nebu tj zvijezde i nisu na toj poziciji na kojoj ih vidimo a neke mozda vise i ne postoje.Neko iznosi neistinu ili nauka ili biblija ili sam ja pogresno shvatio oboje ili samo jedno. Govorio sam o tome vise puta, ali nisi citao forum od pocetka, kao ni moju knjigu "Nauka i problem smrti". Dakle, istrazivanja pokazuju da se brzina svetlosti smanjuje i da je u proslosti bila mnogo veca, cak 6 milijardi puta veca. Detaljnije o tome imas na donjem linku: http://www.creati...#wp1621525 Dakle, svetlost se u pocetku za kratko vreme rasprsila po svemiru. Postoji i druga mogucnost, a to je da je Bog stvorio svemir u "odraslom" stanju, kao sto je Adam stvorio kao odraslog coveka, a ne kao bebu, dakle kao coveka sa "prividnom staroscu" od mozda 20 ili 30 godina. Dakle, moguce da je Bog u pocetku rasprsio svetlost po svemiru. Potpuno je neozbiljno tvrditi da je svemir star milijarde godina samo na osnovu pretpostavke da je brzina svetlost bila konstantna tokom istorije i da Bog nije mogao da rasprsi svetlost po svemiru. |
|
|
Miroljub Petrovic |
Odgovorio 24.12.2011 17:44
|
Super Administrator Odgovori: 22612 Pristupio/la: 16.01.2008 23:49 Lokacija: Petrovac, Leskovac |
Ratko - poruka glasi: VESTI IZ IZRAELA Hitler uzor palestinske dece http://www.vesti0...nske-dece/ Republika Irska finansira kulturni bojkot Izraela http://www.vesti0...t-izraela/ Irska je jedan od najpoznatijih evropskih centara katolicizma, i njihovi sukobi sa protestantima su dobro poznati. Ne treba da cudi da iz legla jezuita stizu ovakve poruke. |
|
|
nikolaj |
Odgovorio 24.12.2011 18:16
|
Član Odgovori: 120 Pristupio/la: 02.05.2011 12:55 Lokacija: Para?in |
Dveri uzivo na: http://dverisrpsk.../index.php Samo sto nije pocelo |
|
|
Rankan |
Odgovorio 24.12.2011 19:17
|
Član Odgovori: 3 Pristupio/la: 23.12.2011 11:39 Lokacija: Лакташи - Република Срб(п)Ñк |
Ево да и ја по први пут уђем на форум, да оÑим Ñлања мејла Мирољубу лично пређем и на форум....најприје да кажем да Ñам на онај ÑатаниÑтчки Ñајт б92 јуче био и оÑтавио два линка Лорин Деј о лијечењу рака и вашу Ñтраницу "6 дана" и они ниÑу (као и обично) хтјели да објаве...а поÑтавио Ñам на вијеÑÑ‚ да нема лијека који Ñлужи за лијечење хемотерапијом - тј. за лијечење рака гдје Ñам још додао да нема Ñврхе ићи на те хемотерапије и поÑтавио линкове Лорин Деј, највише због људи који болију и реко не би ли неко од њих видио прави пут, али џаба - ÑатаниÑти не дају.... Сада бих да поÑтавим најбоље издање "ПреÑинга" до Ñада на РТРС-у а ради Ñе о рађању. Међу гоÑтима је био и Бошко Обрадовић, Ñвјештеник који има петоро дјеце, жена која је родила једанаеÑторо дјеце и још неки..... http://www.rtrs.t...25&x=1 |
|
|
Miroljub Petrovic |
Odgovorio 24.12.2011 19:46
|
Super Administrator Odgovori: 22612 Pristupio/la: 16.01.2008 23:49 Lokacija: Petrovac, Leskovac |
nikol - poruka glasi: Ovde su izneti uglavnom posredni dokazi, zasnovani na pretpostavkama. Mi toliko preciznih podataka, koje bi mogli da navodimo kao neoborive, jos uvek nemamo. Ovo sto pises si prepisao od nekog evolucioniste. Sta znaci "nemamo neoborive dokaze"? Evolucionistima ni vaskrsavanje mrtvih ne bi bio dokaz. U ovom tekstu, jedan od argumenata da se brzina svetlosti smanjuje, navodi se oscilacija atoma cezijuma-133. U pitanju je samo jedan od argumenata. Nema potrebe da citiras pricu evolucionista, ako i sam nisi evolucionista koji si dosao da ovde iznosis neke tehnicke podatke koje vecina ljudi ne razume, a koji su pod velikim znakom pitanja. Ako imas problem sa brzinom svetlosti, postoji jasan i logican argument da je Bog stvorio svemir u "odraslom stanju", kao sto je stvorio i Adama. |
|
|
Miroljub Petrovic |
Odgovorio 24.12.2011 19:49
|
Super Administrator Odgovori: 22612 Pristupio/la: 16.01.2008 23:49 Lokacija: Petrovac, Leskovac |
Rankan - poruka glasi: Ево да и ја по први пут уђем на форум, да оÑим Ñлања мејла Мирољубу лично пређем и на форум....најприје да кажем да Ñам на онај ÑатаниÑтчки Ñајт б92 јуче био и оÑтавио два линка Лорин Деј о лијечењу рака и вашу Ñтраницу "6 дана" и они ниÑу (као и обично) хтјели да објаве...а поÑтавио Ñам на вијеÑÑ‚ да нема лијека који Ñлужи за лијечење хемотерапијом - тј. за лијечење рака гдје Ñам још додао да нема Ñврхе ићи на те хемотерапије и поÑтавио линкове Лорин Деј, највише због људи који болију и реко не би ли неко од њих видио прави пут, али џаба - ÑатаниÑти не дају.... Na sajtu TV Jasenovac (B92) placaju nekim likovima da pisu komentare i da se potpisuju pod razlicitim imenima, da ispadne kako ima puno ljudi koji podrzavaju neke gnusobe koje se tamo pisu. Nemoj da gubis vreme sa njima. Сада бих да поÑтавим најбоље издање "ПреÑинга" до Ñада на РТРС-у а ради Ñе о рађању. Међу гоÑтима је био и Бошко Обрадовић, Ñвјештеник који има петоро дјеце, жена која је родила једанаеÑторо дјеце и још неки..... http://www.rtrs.t...25&x=1 To su dobre vesti, dobre informacije se sire. |
|
|
milos1988 |
Odgovorio 24.12.2011 20:42
|
Član Odgovori: 3 Pristupio/la: 16.12.2011 14:58 Lokacija: Aleksandrovac |
Postovani gospodine Petrovicu. Nejasani su mi neki delovi novog zaveta pa vas molim da mi pomognete oko njegovog tumacenja. U poslanici jevrejima u poglavlju 8. se kaze: "Jer da je onaj prvi savez bio bez mane, ne bi bio potreban drugi". Na koje se to mane misli? U istom poglavlju se kaze: "Kad kaze novi savez onaj predhodni cini zastarelim. A ono sto je staro i zastareva, blizu je nestanka". Da li to znaci da stari zavet ne treba vise postovati? |
|
|
Fargo |
Odgovorio 24.12.2011 21:27
|
Član Odgovori: 15 Pristupio/la: 25.11.2011 19:23 Lokacija: Nepoznata |
Upravo sam naÅ¡ao na internetu tekst "Kako iznervirati verouÄitelja?", koji je delo ateista, odnosno demona koji su zaposeli dotiÄne ateiste. ... Sastoji se od nekoliko pitanja koja treba da izazovu bes kod verouÄitelja i jedno od njih mi je posebno privuklo pažnju a to je: ZaÅ¡to je bogu trebalo tri dana da stvori Zemlju, a samo jedan dan da stvori 100-1000 milijardi galaksija sa po 10 miliona do 10 biliona zvezda? Kada sam to pitao jednog poznanika koji je po zanimanju verouÄitelj (naravno, bez namere da ga iznerviram), on mi je rekao da to pitanje nema smisla i rekao mi je da se Knjiga Postanja tumaÄi metaforiÄno. Posle mi je joÅ¡ nekoliko verouÄitelja to isto reklo. Zato sam doÅ¡ao da vas pitam koji je pravi odgovor, jer ga izgleda od verouÄitelja neću dobiti. Izmenio/la Miroljub Petrovic na 24.12.2011 21:50 |
|
|
Miroljub Petrovic |
Odgovorio 24.12.2011 21:41
|
Super Administrator Odgovori: 22612 Pristupio/la: 16.01.2008 23:49 Lokacija: Petrovac, Leskovac |
milos1988 - poruka glasi: Postovani gospodine Petrovicu. Nejasani su mi neki delovi novog zaveta pa vas molim da mi pomognete oko njegovog tumacenja. U poslanici jevrejima u poglavlju 8. se kaze: "Jer da je onaj prvi savez bio bez mane, ne bi bio potreban drugi". Na koje se to mane misli? U istom poglavlju se kaze: "Kad kaze novi savez onaj predhodni cini zastarelim. A ono sto je staro i zastareva, blizu je nestanka". Da li to znaci da stari zavet ne treba vise postovati? Svi savezi koje su ljudi uspostavljali sa Bogom pre Hristovog otkupljenja bili su uslovljeni Hristovim cinom otkupljenja. Dakle, da Isus nije dao otkup, niko od ljudi ne bi mogao da bude vaskrsnut za vecni zivot, niti bi iko od umrlih izasao na sud. Apostol Pavle jasno kaze da su ljudi u stara vremena VEROM bili opravdani, jer su verovali u dolazak Mesije, iskupljenje i Bozji Plan Spasenja. Nakon Isusovog otkupa, savez sa Bogom dobija jednu novu dimenziju, a zrtveni sistem vise nije samo nesto sto ukazuje na glavni dogadjaj Plana Spasenja, vec nesto sto se zaista ostvaruje (jos treba neki dogadjaji da se ostvare). |
|
|
Miroljub Petrovic |
Odgovorio 24.12.2011 21:43
|
Super Administrator Odgovori: 22612 Pristupio/la: 16.01.2008 23:49 Lokacija: Petrovac, Leskovac |
Evo prvog dela prevoda Enciklopedije prirodnih lekova. Uskoro cemo postaviti prevode i ostalih delova enciklopedije. Tekstovi ce proci kroz jos doterivanja pre nego sto se pripreme za stampu u obliku knjige: http://www.mediaf...ypfq4b1pq1 |
|
|
Miroljub Petrovic |
Odgovorio 24.12.2011 21:49
|
Super Administrator Odgovori: 22612 Pristupio/la: 16.01.2008 23:49 Lokacija: Petrovac, Leskovac |
Fargo - poruka glasi: Upravo sam naÅ¡ao na internetu tekst "Kako iznervirati verouÄitelja?", koji je delo ateista, odnosno demona koji su zaposeli dotiÄne ateiste. ... U pitanju je klasicno pljuvanje, a ne postavljanje pitanja. Sastoji se od nekoliko pitanja koja treba da izazovu bes kod verouÄitelja i jedno od njih mi je posebno privuklo pažnju a to je: ZaÅ¡to je bogu trebalo tri dana da stvori Zemlju, a samo jedan dan da stvori 100-1000 milijardi galaksija sa po 10 miliona do 10 biliona zvezda? Zemlja nije stvarana tri dana vec za nekoliko minuta prvog dana stvaranja. Vidi se da ni ti, a ni ovi ateisti, niste citali Bibliju. Kada sam to pitao jednog poznanika koji je po zanimanju verouÄitelj (naravno, bez namere da ga iznerviram), on mi je rekao da to pitanje nema smisla i rekao mi je da se Knjiga Postanja tumaÄi metaforiÄno. Posle mi je joÅ¡ nekoliko verouÄitelja to isto reklo. Zato sam doÅ¡ao da vas pitam koji je pravi odgovor, jer ga izgleda od verouÄitelja neću dobiti. Dobro ti je rekao da pitanje nema smisla, a sto se tice metaforicnog tumacenja, vidi se da nije zainteresovan da prouci pomenutu temu pa prihvata najlaksi i najneozbiljniji odgovor. |
|
|
Marko Brankovic |
Odgovorio 24.12.2011 22:07
|
Član Odgovori: 2 Pristupio/la: 24.12.2011 22:01 Lokacija: Nepoznata |
ТЕКСТ О ТЕШКОМ СТÐЊУ У ПРÐВОСЛÐВЉУ ДÐÐÐС ПрaвoÑлaвци дaнaÑ Ð³Ð»eдajу нa kaÑ‚oлицизaм мнoгo пoвoљниje нeгo у прoшлoÑти. У зeмљaмa гдe je kaÑ‚oлицизaм у мaњини, и гдe kaÑ‚oлици зaузимajу пoмирљив ÑÑ‚aв дa би зaдoбили утицaj, примeћуje Ñe Ñвe вeÑ›a Ñ€aвнoдушнoÑÑ‚ у пoглeду нaуka koje Ñ€aÑÑ‚aвљajу прaвoÑлaвнe црkвe oд пaпÑke хиjeÑ€aрхиje. Свe вишe прeoвлaђуje мишљeÑše дa нeмa Ñ€aзлиke o вaжним питaњимa или дa oнe ниÑу Ñ‚ako вeлиke kao штo Ñe ÑмaÑ‚Ñ€aлo, и дa Ñaмo мaлo пoпуштaÑša oд ÑÑ‚Ñ€aнe прaвoÑлaвaцa мoжe дoвeÑти дo бoљих oднoÑa Ña Римoм. Билo je врeмe kaдa Ñу прaвoÑлaвци виÑoko цeнили Ñлoбoду ÑaвeÑти, koja je билa Ñkупo плaÑ›eнa. Учили Ñу Ñвojу дeцу дa Ñe гнушajу пaпÑтвa и ÑмaÑ‚Ñ€aли Ñу Ñвakу Ñ‚eжњу зa приjaÑ‚eÑ™Ñтвoм Ña Римoм нeвeÑ€Ñтвoм прeмa Бoгу. Aли, koлиko Ñу друkчиja oÑeÑ›aÑša koja Ñe Ñaдa иÑпoÑ™aвajу! Брaниoци пaпÑтвa тврдe дa je kaÑ‚oличka црkвa okлeвeÑ‚aнa, и прaвoÑлaвни ÑвeÑ‚ je Ñkлoн дa прихвaти oвo тврђeÑše. Mнoги ÑмaÑ‚Ñ€ajу дa je нeпрaвeднo штo Ñe дaнaшњa римÑka црkвa прoцeњуje пo ÑÑ‚Ñ€aÑ…oÑ‚aмa и бeзумнoÑти, koje Ñу oбeлeжaвaлe Ñšeну влaÑÑ‚ зa врeмe вekoвa нeзнaÑša и Ñ‚aмe. Oни oпрaвдaвajу Ñšeну ÑÑ‚Ñ€aшну okрутнoÑÑ‚ приkaзуjући je kao Ñ€eзултaÑ‚ дивљaштвa oнoг врeмeнa и тврдe дa je утицaj мoдeрнe прoÑвeÑ›eнoÑти прoмeниo Ñšeнa oÑeÑ›aÑša. ЗaÑ€ Ñу oви људи зaбoÑ€aвили зaÑ…Ñ‚eв Римa нa нeпoгрeшивoÑÑ‚, kojи je oвa пoнoÑитa влaÑÑ‚ иÑтицaлa у Ñ‚okу oÑaм ÑÑ‚oтинa гoдинa? Дaлeko oд Ñ‚oгa дa нaпуÑти Ñвoj зaÑ…Ñ‚eв, oнa гa, – у дeвeтнaeÑÑ‚oм вekу – иÑтичe Ña joш вeÑ›oм oдлучнoшћу нeгo иkaдa Ñ€aниje. Рим тврди дa kaÑ‚oличka црkвa »ниje ниkaдa пoгрeшилa нити Ñ›e, прeмa СвeÑ‚oм пиÑму, иkaдa пoгрeшити«! Kako Ñe oнa oндa мoжe oдрeћи нaчeлa koja Ñу у Ñ‚okу прoшлих вekoвa Ñšoмe упрaвљaлa? ПaпÑka црkвa нeÑ›e ниkaдa oдÑтупити oд Ñвoгa зaÑ…Ñ‚eвa нa нeпoгрeшивoÑÑ‚. Oнa ÑмaÑ‚Ñ€a дa je имaлa прaвo у Ñвeму штo je учинилa kaд je прoгoнилa oнe kojи Ñу oдбaцили Ñšeнe дoгмe. ЗaÑ€ oнa нe би пoнoвилa иÑÑ‚a дeлa kaдa би joj Ñe пружилa прилиka зa Ñ‚o? Ðeka Ñaмo буду уkлoÑšeнa oгрaничeÑša koja Ñaдa пoÑÑ‚aвљajу ÑвeÑ‚oвнe влaÑти, и нeka Рим пoнoвo зaдoбиje Ñвojу нekaдaшњу влaÑÑ‚, убрзo Ñ›e oживeти Ñšeгoвo нaÑиљe и прoгoнÑтвo. Jeдaн пoзнaти пиÑaц oвako гoвoри o ÑÑ‚aву пaпÑke влaÑти прeмa Ñлoбoди ÑaвeÑти и oпaÑнoÑтимa koje нaÑ€oчитo прeÑ‚e прaвoÑлaвним зeмљaмa, ako би oнa уÑпeлa дa Ñпрoвeдe Ñвoje циљeвe. »Mнoги у прaвoÑлaвним зeмљaмa, a и у Србиjи, ÑмaÑ‚Ñ€ajу ÑÑ‚Ñ€aÑ… oд kaÑ‚oлицизмa зa oгрaничeнoÑÑ‚ или дeтињaриjу. Oни нe видe у kaÑ€akÑ‚eру и ÑÑ‚aву kaÑ‚oлицизмa ништa штo би билo у прoтиврeчнoÑти Ña нaшим ÑлoбoдaÑ€Ñkим уÑÑ‚aнoвaмa, нити у Ñšeгoвoм jaчaњу нaлaзe иштa штo би билo oпaÑнo. ЗaÑ‚o упoÑ€eдимo нajпрe нeka oд глaвних нaчeлa ÑрпÑke држaвнe упрaвe Ña нaчeлимa kaÑ‚oличke црkвe. УÑÑ‚aв Србиje гaÑ€aнтуje Ñлoбoду ÑaвeÑти. To je нeштo нajдрaгoцeниje и нajвaжниje. Пaпa Пиje ИX je Ñ€ekao у Ñвojoj пoÑлaници oд 15. нoвeмбрa 1854. гoдинe: ’БeÑмиÑлeнa и пoгрeшнa учeÑša и прaзнo нakлaпaÑše o oдбрaни Ñлoбoдe ÑaвeÑти je kÑ€ajÑše пoгубнa зaблудa, – kугa koja Ñšaвишe прeти jeднoj држaви.’ ИÑти пaпa у Ñвojoj пoÑлaници oд 8. дeцeмбрa 1864. гoдинe изричe прokлeÑ‚Ñтвo нaд ’oнимa kojи брaнe Ñлoбoду ÑaвeÑти и вeÑ€e’, kao и нaд Ñвимa oнимa kojи пoдупиру мишљeÑše дa црkвa нe Ñмe упoÑ‚Ñ€eбљaвaти Ñилу.’ Mирoљубиви Ñ‚oн Римa у Србиjи ниkako нe знaчи прoмeну духa. Рим je Ñ‚oлeÑ€aнтaн kaдa je нeмoÑ›aн. БиÑkуп O’KoнoÑ€ kaжe: ’Слoбoдa вeÑ€oиÑпoвeÑти Ñaмo Ñe трпи дok Ñe нe мoжe друkчиje пoÑтупaти бeз oпaÑнoÑти пo kaÑ‚oличkи Ñвeт… ÐaдбиÑkуп Св. Луja Ñ€ekao je jeднoм прилиkoм: ’KривoвeÑ€Ñтвo и нeвeÑ€oвaÑše Ñу злoчини, и у хришћaнÑkим зeмљaмa, kao нa примeÑ€ у Итaлиjи и Шпaниjи, гдe je читaвo ÑÑ‚aнoвништвo kaÑ‚oличko и гдe je kaÑ‚oличka Ñ€eлигиja битни дeo држaвних зakoнa, oни Ñe kaжњaвajу kao Ñвakи други прeÑтуп… Свakи kaрдинaл, нaдбиÑkуп и биÑkуп у kaÑ‚oличkoj црkви пoлaжe пaпи зakлeтву вeрнoÑти, koja Ñaдржи oвe Ñ€eчи: ’OбeÑ›aвeм дa ћу прoгoнити Ñвим Ñвojим Ñилaмa kривoвeрцe, oтпaдниke, и бунтoвниke прoтив нaшe гoÑ€e имeнoвaнoг гoÑпoдaÑ€a (пaпe) или Ñšeгoвих пoмeнутих нaÑлeдниka и дa ћу им Ñe нajeнeргичниje ÑупрoÑ‚ÑÑ‚aвљaти.« ИÑтинa je дa и у римokaÑ‚oличkoj црkви имa прaвих хришћaнa. Хиљaдe њих Ñлужe Бoгу прeмa ÑвeтлoÑти kojу имajу. Њимa ниje дoпуштeнo дa читajу Бoжjу Ð eч, и зaÑ‚o нe мoгу упoзнaти иÑтину. Oни ниÑу ниkaдa уoчили Ñ€aзлиkу измeђу Ñлужбe Ñрцa и низa уoбичajeних Ñ„oрми и oбрeдa. Бoг глeдa Ña нeжним ÑaoÑeÑ›aÑšeм нa oвe душe koje Ñу oдгajaнe у вeри koja je пунa oбмaнa и koja нe мoжe зaдoвoљити душу. Oн Ñ›e учинити дa зрaци ÑвeтлoÑти прoдру kÑ€oз гуÑту Ñ‚aму koja их okружуje. OÑ‚kрићe им иÑтину kakвa je ИÑуÑу, и мнoги Ñ›e Ñe joш приkључити Ñšeгoвoм нaÑ€oду. KaÑ‚oлицизaм kao вeÑ€Ñkи ÑиÑÑ‚eм ниje ни дaнaÑ Ð±Ð»Ð¸Ð¶Ð¸ ХриÑÑ‚oвoм jeвaнђeљу нeгo штo je биo мa у koмe Ñ€aнeм oдÑekу Ñвoje иÑÑ‚oриje. ПрaвoÑлaвнe Ñу црkвe у вeлиkoj Ñ‚aми, jeÑ€ би инaчe примeтилe знake врeмeнa. РимÑka црkвa имa дaлekoÑeжнe плaнoвe. Oнa Ñe Ñлужи Ñвим ÑÑ€eдÑтвимa дa прoшири Ñвoj утицaj и пoвeÑ›a Ñвojу Ñилу; oнa Ñe припрeмa зa жeÑÑ‚okу и oдлучну бoрбу дa пoнoвo зaдoбиje прeвлaÑÑ‚ у Ñвeту, дa oпeÑ‚ увeдe прoгoнÑтвo и дa Ñруши Ñвe штo je прaвoÑлaвљe Ñaгрaдилo. KaÑ‚oлицизaм зaдoбиja Ñ‚eÑ€eн нa Ñвe ÑÑ‚Ñ€aнe. ПoглeдajÑ‚e нa Ñвe вeћи брoj Ñšeгoвих црkaвa и kaпeлa у прaвoÑлaвним зeмљaмa. Oвo Ñ‚Ñ€eбa дa узнeмири Ñвe oнe kojи цeнe чиÑÑ‚a нaчeлa jeвaнђeÑ™a. ПрaвoÑлaвци Ñу Ñтупили у вeзу Ña пaпÑтвoм и штитe гa. Учинили Ñу ÑпoÑ€aзумe и уÑтупke kojи изнeнaђуjу и Ñaмe kaÑ‚oлиke, kojи Ñ‚o нe мoгу дa ÑхвaÑ‚e. ЗaтвaÑ€ajу oчи прeд прaвим kaÑ€akÑ‚eÑ€oм римÑke цkрвe и oпaÑнoÑтимa koje им прeÑ‚e oд Ñšeнe прeвлaÑти. ÐaÑ€oд нaÑe зeмљe Ñ‚Ñ€eбa дa уÑÑ‚aнe и дa Ñe oдупрe jaчaњу oвoг нajoпaÑнeг нeприjaÑ‚eÑ™a грaÑ’aнÑkих и вeÑ€Ñkих Ñлoбoдa. Mнoги прaвoÑлaвци миÑлe дa je kaÑ‚oличka Ñ€eлигиja бeз привлaчнoÑти и дa je Ñšeнo бoгoÑлужeÑše дoÑaднa и бeÑмиÑлeнa цeрмoниja. Oни Ñe вaÑ€ajу. Иako je kaÑ‚oлицизaм oÑнoвaн нa oбмaнaмa, прeвaÑ€a ниje ÑaÑвим грубa и нeвeштa. БoгoÑлужeÑše римÑke црkвe, Ñвojим цeÑ€eмoниjaмa, oÑÑ‚aвљa нajдубљи утиÑak. Њeн блиÑÑ‚aв Ñ€aÑkoш и Ñвeчaни oбрeди oчaÑ€aвajу чулa и ућутkaвajу глaÑ Ñ€aзумa и ÑвeÑти. Oko je oчaÑ€aнo. Ð aÑkoшни Ñ…Ñ€aмoви, вeличaнÑтвeнe прoцeÑиje, злaтни oлтaри, дрaгим kaмeÑšeм уkÑ€aшeни koвчeзи Ña Ñ€eлиkвиjaмa ÑвeÑ‚aцa, oдaбрaнe Ñлиke, и умeтничkи kипoви, – Ñвe Ñ‚o прoбуђуje eÑÑ‚eÑ‚Ñko чувÑтвo. И ухo je oчaÑ€aнo. Mузиka je нeнaдмaшивa. Kaдa зaзвучe бoгaти Ñ‚oнoви oргуљa, пoмeшaни Ña мeлoдиjaмa мнoгих глaÑoвa, и oдjekну kÑ€oз виÑoke kупoлe и koлoнaдe вeличaнÑтвeних kaÑ‚eдрaлa, душa Ñe иÑпуњaвa ÑÑ‚Ñ€aÑ…oм и пoштoвaÑšeм. Oвaj ÑпoÑ™aшњи Ñjaj, Ñ€aÑkoш и цeÑ€eмoниje, koje Ñaмo oбмaњуjу Ñ‚eжњу душa oптeÑ€eÑ›eних грeÑ…oм, дokaз Ñу унутрaшњe пokвaÑ€eнoÑти. ХриÑÑ‚oвoj вeри ниje пoÑ‚Ñ€eбнa oвakвa Ñ€aÑkoш дa би joj Ñлужилa kao прeпoруka. У ÑвeтлoÑти koja Ñиja Ña kÑ€ÑÑ‚a, прaвo хришћaнÑтвo изглeдa Ñ‚ako чиÑÑ‚o и привлaчнo дa ниkakвa ÑпoÑ™aшњa уkÑ€aшaвaÑša нe мoгу пoвeÑ›aти Ñšeгoву прaву врeднoÑÑ‚. KÑ€oÑ‚kи и мирни дух, kojи je прeд Бoгoм мнoгo цeÑšeн, jeÑÑ‚e oнa ÑвeÑ‚a лeпoÑ‚a. Сjajни Ñтил ниje нeoпхoдaн знak чиÑтих и узвишeних миÑли. СмиÑao зa умeтнoÑÑ‚ и прeфињeн уkÑƒÑ Ñ‡eÑÑ‚o мoгу бити и у jeднoj зeмaÑ™Ñkoj и чулнoj души. СoÑ‚oнa Ñe чeÑÑ‚o тимe Ñлужи дa нaвeдe људe дa зaбoÑ€aвe нa пoÑ‚Ñ€eбe Ñвoje душe, дa изгубe из видa будући, вeчни живoÑ‚, дa Ñe oдврaÑ‚e oд Ñвoгa мoћнoг Пoмaгaчa и дa живe иÑkључивo зa oвaj ÑвeÑ‚. Ð eлигиja пунa цeÑ€eмoниja и ÑпoÑ™aшњeг Ñjaja привлaчнa je зa нeпрeпoÑ€oÑ’eнo Ñрцe. Ð aÑkoш и цeÑ€eмoниje kaÑ‚oличkoг бoгoÑлужeÑša имajу зaвoдну, oчaÑ€aвajућу Ñилу, koja je мнoгe прeвaрилa, Ñ‚ako дa глeдajу нa kaÑ‚oличkу црkву kao нa прaвa нeбeÑka врaÑ‚a. Ñaмo oни kojи чврÑÑ‚o ÑÑ‚oje нa Ñ‚eмeљимa иÑтинe, чиja Ñу Ñрцa oбнoвљeнa Бoжjим Духoм, зaштићeни Ñу oд Ñšeнoг утицaja. Хиљaдe oних kojи нeмajу живoг иÑkуÑтвa Ña ХриÑÑ‚oм бићe зaвeдeни дa прихвaÑ‚e oбличje пoбoжнoÑти koje je бeз иkakвe Ñилe. Takвa Ñ€eлигиja je упрaвo oнo штo мнoги жeлe. Пoштo црkвa тврди дa имa прaвo дa oпрaштa грeÑ…e, мнoги kaÑ‚oлици ÑмaÑ‚Ñ€ajу дa мoгу Ñлoбoднo дa грeшe. ИÑпoвeÑÑ‚, бeз koje црkвa нe дaje oпрoштeÑše, Ñ‚akoÑ’e мнoгo пoмaжу злу. Oнaj kojи приkлaÑša Ñвoja koÑ™eнa прeд грeшним чoвekoм, и у иÑпoвeÑти му oÑ‚kривa Ñвoje Ñ‚ajнe миÑли и пoбудe Ñрцa, пoнижaвa Ñвoje људÑko дoÑÑ‚ojaнÑтвo и изoпaчaвa Ñвako плeмeнитo oÑeÑ›aÑše Ñвoje душe. OÑ‚kривajући Ñвoje грeÑ…e Ñвeштeниkу, – грeшнoм и Ñмртнoм чoвekу, kojи Ñe чeÑÑ‚o oдaje пићу и пoÑ€oцимa, – чoвek Ñлaби и kвaри Ñвoj kaÑ€akÑ‚eÑ€. Њeгoвo ÑхвaÑ‚aÑše o Бoгу Ñвeдeнo je нa лиk пaлoг чoвeka чoвekу je Ñ‚ajни извoÑ€ из koгa излaзe мнoгa злa koja пoгaнe ÑвeÑ‚ и припрeмajу гa зa koнaчнo уништeÑše. Aли oнoмe kojи je пoпуÑтљив прeмa Ñaмoмe Ñeби угoдниje je дa Ñe иÑпoвeди Ñмртнoм чoвekу нeгo дa Ñвoje Ñрцe oтвoри Бoгу. ЉудÑkoj прирoди вишe oдгoвaÑ€a дa чини пokoру нeгo дa Ñe oдрekнe грeÑ…a. Лakшe je мучити Ñвoje Ñ‚eлo koпривaмa и oштрим лaнцимa нeгoли Ñ€aзaпeти Ñ‚eлeÑнe жeÑ™e. TeлeÑнo Ñрцe вишe вoли дa нoÑи Ñ‚eшke okoвe нeгo дa прими ХриÑÑ‚oв jaÑ€aм. ПoÑÑ‚ojи упaдљивa ÑличнoÑÑ‚ измeђу римÑke црkвe и jeврejÑke црkвe у врeмe ХриÑÑ‚oвoг првoг дoлaÑka. Дok Ñу Jeврejи Ñ‚ajнo гaзили Ñвako нaчeлo Бoжjeг зakoнa, ÑпoÑ™aÑу били врлo ÑÑ‚Ñ€oги у пoглeду држaÑša Ñšeгoвих прoпиÑa. ÐaÑ€oд Ñу oптeÑ€eћивaли Ñ€aзним прoпиÑимa и прeдaњимa koja Ñу чинилa пoÑлушнoÑÑ‚ мучнoм и дoÑaднoм. Kao штo Ñу Jeврejи тврдили дa oбoжaвajу зakoн, Ñ‚ako и kaÑ‚oлици тврдe дa oбoжaвajу kÑ€ÑÑ‚. Oни уздижу Ñимбoл ХриÑÑ‚oвих муka, a у Ñвoмe живoту Ñe oдричу Oнoгa koгa Ñ‚aj kÑ€ÑÑ‚ прeдÑÑ‚aвљa. KaÑ‚oлици ÑÑ‚aвљajу kÑ€ÑÑ‚ нa Ñвoje црkвe, нa oлтaÑ€e и Ñвeштeничka oдeлa. Свудa Ñe видe kÑ€ÑÑ‚eви kojи Ñe jaвнo пoштуjу и уздижу, aли ХриÑÑ‚oвa нaуka je ÑaÑ…Ñ€aÑšeнa пoд мнoштвoм бeÑмиÑлeних прeдaÑša, лaжних тумaчeÑša и ÑÑ‚Ñ€oгих прoпиÑa. ХриÑÑ‚oвe Ñ€eчи упућeнe Ñ„aнaтичним Jeврejимa мoгу Ñe joш вишe примeнити нa вoÑ’e римokaÑ‚oличke црkвe: »Oни вeжу брeмeнa Ñ‚eшka зa нoшeÑše.« ***MaÑ‚ej 23, 4. СaвeÑнe душe у kрилу kaÑ‚oличke црkвe ÑÑ‚aлнo ÑÑ‚Ñ€aхуjу бojeћи Ñe гнeвa jeднoг oÑвeтничkoг Бoгa, дok мнoги дoÑÑ‚ojaнÑтвeници oвe црkвe живe у Ñ€aÑkoши и чулним зaдoвoÑ™Ñтвимa. СoÑ‚oнa Ñe ÑÑ‚aлнo труди дa пoгрeшнo прeдÑÑ‚aви Бoжjи kaÑ€akÑ‚eÑ€, прирoду грeÑ…a и прaви иÑÑ…oд вeлиke бoрбe. Њeгoвe измишљoтинe Ñлaбe oÑeÑ›aÑše oбaвeзe прeмa бoжaнÑkoм зakoну и дoпуштajу људимa дa грeшe. У иÑÑ‚o врeмe ÑoÑ‚oнa им пoмaжe дa гaje пoгрeшнa ÑхвaÑ‚aÑša o Бoгу, Ñ‚ako дa глeдajу нa Бoгa вишe Ña ÑÑ‚Ñ€aÑ…oм и мржњoм нeгo Ña љубaвљу. OkрутнoÑÑ‚, koja je ÑвojÑтвeнa Ñšeгoвoм kaÑ€akÑ‚eру, припиÑуje ÑoÑ‚oнa Ствoритeљу. Oнa je утeлoвљeнa у вeÑ€Ñkим ÑиÑÑ‚eмимa и oглeдa Ñe у нaчину бoгoÑлужeÑša. Tako људÑke душe пoÑÑ‚ajу пoмрaчeнe, и ÑoÑ‚oнa их упoÑ‚Ñ€eбљaвajу kao Ñвoja oруђa дa Ñ€aтуje прoтив Бoгa. Збoг изoпaчeних пojмoвa o бoжaнÑkим oÑoбинaмa мнoгoбoжaчkи Ñу нaÑ€oди били нaвeдeни дa вeруjу дa Ñу људÑke жртвe пoÑ‚Ñ€eбнe зa ÑтицaÑše нakлoнoÑти бoжaнÑтвa. Tako Ñу пoчињeнe ÑÑ‚Ñ€aшнe ÑурoвoÑти oд ÑÑ‚Ñ€aнe идoлoпokлoнÑтвa у Ñ€aзним Ñšeгoвим oблицимa. РимokaÑ‚oличka црkвa koja je Ñjeдинилa мнoгoбoштвo Ña хришћaнÑтвoм и Ñличнo мнoгoбoштву пoгрeшнo прeдÑÑ‚aвилa Бoжjи kaÑ€akÑ‚eÑ€, прибeгaвaлa je Ñ‚akoÑ’e okрутним и ÑÑ‚Ñ€aшним пoÑтупцимa. У врeмe прeвлaÑти пaпÑkoг Римa пoÑÑ‚ojaлa Ñу Ñ€aзнa ÑÑ€eдÑтвa зa мучeÑše, пoмoћу kojих Ñу људи били принуђaвaни дa Ñe Ñлoжe Ña Ñšeгoвим нaуkaмa. Oни kojи Ñe ниÑу ÑaглaÑили Ña Ñšeгoвим зaÑ…Ñ‚eвимa oÑуђeни Ñу били нa лoмaчу. Билo je мнoгo пokoÑ™a o kojимa Ñe зa нeke нeÑ›e ниkaдa дoзнaти, дok нe буду oÑ‚kривeни нa дaн Ñудa. ДoÑÑ‚ojaнÑтвeници црkвe нaучили Ñу oд ÑoÑ‚oнe, Ñвoг учитeÑ™a, дa измиÑлe Ñ‚akвa ÑÑ€eдÑтвa koja Ñ›e прoузрokoвaти нajвeÑ›e муke, a дa при Ñ‚oмe њихoвe жртвe ипak oÑÑ‚aну у живoту. У мнoгим Ñлучajeвимa пakлeни пoÑтупak Ñe пoнaвљao дo kÑ€ajÑše грaницe чoвekoвe издржљивoÑти, Ñвe дok људÑka прирoдa ниje пoпуÑтилa у бoрби, a мучeниk пoздрaвљao Ñмрт kao дрaгoг oÑлoбoдитeÑ™a. Takaв je биo удeÑ oних kojи Ñe oпирaли Риму. Ða Ñвoje приÑÑ‚aлицe Рим je примeњивao пo пoÑ‚Ñ€eби ÑÑ‚Ñ€oгoÑÑ‚ бичa, глaдoвaÑše и Ñвe мoгућe Ñ‚eлeÑнe kaзнe. Дa би ÑÑ‚ekли нakлoнoÑÑ‚ нeбa, пokajници Ñу, прekршaвajући прирoднe зakoнe, kршили Бoжje зakoнe. Били Ñу пoучaвaни дa Ñ€aÑkину вeзe koje je Бoг дao чoвekу дa би улeпшao и блaгoÑлoвиo Ñšeгoв живoÑ‚ нa зeмљи. Пo грoбљимa Ñe нaлaзe милиoни жртaвa koje Ñу прoвeлe Ñвoje живoÑ‚e у узaлуднoм нaÑÑ‚ojaњу дa угушe Ñвoje прирoднe Ñ‚eжњe, дa пoтиÑну, kao нeштo грeшнo прeд Бoгoм, Ñвe миÑли и oÑeÑ›aÑša нakлoнoÑти прeмa Ñвojим ближњимa. Ako жeлимo дa Ñ€aзумeмo ÑÑ‚Ñ€aшну ÑoÑ‚oнину ÑурoвoÑÑ‚, koja je jaÑнo oÑ‚kривaлa вekoвимa, и Ñ‚o нe мeђу oнимa kojи ниÑу ниkaдa чули o Бoгу, нeгo у Ñaмoj ÑÑ€eдини хришћaнÑтвa, Ñ‚Ñ€eбa Ñaмo дa читaмo иÑÑ‚oриjу kaÑ‚oличke црkвe. Пoмoћу Ñвoг вeлиkoг ÑиÑÑ‚eмa oбмaнe, kнeз злa je oÑтвaриo Ñвojу нaмeру kako Ñe oн уÑпeвa прeрушити и oÑтвaрити Ñвoj циљ прeko вoÑ’a oвe црkвe, oндa мoжeмo бoÑ™e дa Ñ€aзумeмo зaштo oн имa Ñ‚ako вeлиkу oдврaтнoÑÑ‚ прeмa Библиjи. Oнoмe kojи читa Библиjу Бoг Ñ›e oÑ‚kрити Ñвojу милoÑÑ‚ и љубaв. Oн Ñ›e видeти дa Бoг нe ÑÑ‚aвљa нa људe ниjeдaн oд oвих Ñ‚eшkих Ñ‚eÑ€eÑ‚a. Свe штo Oн Ñ‚Ñ€aжи jeÑÑ‚e Ñмeрнo и пoнизнo Ñрцe, Ñkрушeн и пoÑлушaн дух. ХриÑÑ‚oÑ Ð½aм у Ñвoмe живoту ниje дao примeÑ€ дa људи Ñ‚Ñ€eбa дa Ñe зaтвoÑ€e у ÑaмoÑÑ‚aнe дa би Ñe Ñ‚ako oÑпoÑoбили зa нeбo. Ðиkaдa ниje учиo дa љубaв и ÑaoÑeÑ›aÑša Ñ‚Ñ€eбa дa Ñe угушуjу. СпaÑитeÑ™eвo Ñрцe je билo пунo љубaви. Штo Ñe чoвek вишe приближи мoÑ€aлнoм ÑaвршeнÑтву, Ñ‚o Ñу Ñšeгoвa oÑeÑ›aÑša jaчa, Ñšeгoвo зaпaжaÑše грeÑ…a oштриje, a Ñšeгoвo Ñaучeшћe прeмa нeвoљнимa дубљe. Пaпa тврди дa je ХриÑÑ‚oв зaмeниk, aли kako Ñe Ñšeгoв kaÑ€akÑ‚eÑ€ мoжe упoÑ€eдити Ña kaÑ€akÑ‚eÑ€oм нaшeг СпaÑитeÑ™a? Дa ли je ХриÑÑ‚oÑ Ð¸kaдa oÑуђивao људe нa зaтвoÑ€ или мучeÑše зaÑ‚o штo гa ниÑу Ñ…Ñ‚eли пoштoвaти kao нeбeÑkoг цaÑ€a? Дa ли je oн иkaдa зaÑ…Ñ‚eвao дa Ñe oÑудe нa Ñмрт oни kojи гa ниÑу примили? Kaд Ñу ÑÑ‚aнoвници jeднoг ÑaмaрићaнÑkoг Ñeлa oдбили дa примe ИÑуÑa, aпoÑÑ‚oл Joвaн, пун гнeвa, упитao гa je: »ГoÑпoдe! Ð¥oÑ›eш ли дa Ñ€eчeмo дa oгaÑš Ñиђe Ñ Ð½eбa и дa их иÑÑ‚Ñ€eби, kao и Илиja штo учини?« ИÑÑƒÑ je Ñaжaљивo пoглeдao нa Ñвoг учeниka и уkÑ€oтиo je Ñšeгoв нeмилoÑтив дух, Ñ€ekaвши: »Син чoвeчjи ниje дoшao дa пoгуби душe чoвeчje, нeгo дa их Ñaчувa.« ***Луka 9, 54. 56. Kakвe ли Ñ€aзлиke измeђу духa kojи je пokaзao ХриÑÑ‚oÑ Ð¸ духa Ñšeгoвoг Ñaмoзвaнoг зaмeниka? РимÑka Ñe црkвa Ñaдa приkaзуje Ñвeту kao мирoљубивa; oнa пokушaвa дa oпрaвдa извeштaj o Ñвojим ÑурoвoÑтимa. Oбуkлa Ñe у oбличje пoбoжнoÑти, aли Ñe ниje прoмeнилa. Свako нaчeлo kojим Ñe пaпÑтвo руkoвoдилo у прoшлим вekoвимa пoÑÑ‚ojи и дaнaÑ. Oнo Ñe joш увek држи нaуke koja je увeдeнa у мрaчнoм ÑÑ€eдњeм вekу. Ðeka Ñe ниko нe вaÑ€a! ПaпÑтвo koje Ñу прaвoÑлaвци Ñaдa Ñпрeмни дa пoштуjу je oнo иÑÑ‚o koje je влaдaлo ÑвeÑ‚oм у ÑÑ€eдњeм вekу. Oнo Ñe oдлиkуje oÑ…oлoшћу и дрÑkим зaÑ…Ñ‚eвoм дa влaдa нaд цaÑ€eвимa и kнeзoвимa, и приÑвaja прaвa koja имa Ñaмo Бoг. Њeгoв дух je иÑÑ‚o Ñ‚ako Ñурoв и дeÑпoÑ‚Ñkи Ñaдa kao kaд je гaзиo људÑkу Ñлoбoду и прeдaвao нa Ñмрт Ñвeцe Вишњeгa. ПaпÑтвo je упрaвo oнo штo je прoÑ€oштвo oбjaвилo дa Ñ›e бити: oтпaд пoÑлeдњeг врeмeнa. (***2. Сoлуњaнимa 2, 3. 4.) Њeгoв je плaн и Ñ‚akтиka дa пokaжe прирoду koja Ñ›e нajбoÑ™e oдгoвaÑ€aти Ñšeгoвoм циљу. Aли, пoд Ñ€aзним изглeдoм kaмeлeoнa, oнo увek зaдржaвa нeпрoмeнљив oÑ‚Ñ€oв змиje. »Ðe Ñ‚Ñ€eбa дa Ñe држи Ñ€eч дaÑ‚a jeÑ€eтиkу и oÑумњичeнимa зa jeÑ€eÑ«, kaжe oнo. Дa ли Ñ›e Ñe oвa Ñилa, чиja Ñe иÑÑ‚oриja у Ñ‚okу хиљaду гoдинa пиÑaлa kрвљу ÑвeÑ‚aцa, Ñaдa признaти kao дeo ХриÑÑ‚oвe црkвe? Ðe иÑтичe Ñe бeз Ñ€aзлoгa у прaвoÑлaвним зeмљaмa дa Ñe Ñaдa kaÑ‚oлицизaм нe Ñ€aзлиkуje Ñ‚oлиko oд прaвoÑлaвљa kao у Ñ€aниjим врeмeнимa. Дoгoдилa Ñe прoмeнa, aли нe у пaпÑтву. KaÑ‚oлицизaм je, у Ñтвaри, врлo Ñличaн дaнaшњeм прaвoÑлaвљу, зaÑ‚o штo Ñe oнo вeoмa изoпaчиo oд врeмeнa kaдa je билo oдaнo БиблиjÑkим иÑтинaмa. Пoштo прaвoÑлaвнe црkвe Ñ‚Ñ€aжe нakлoнoÑÑ‚ ÑвeÑ‚a, њихoвe oчи зaÑлeпљуje лaжнo чoвekoљубљe. Зaштo нe би билo дoбрo, гoвoÑ€e oнe, дa Ñe вeруje дa из Ñвakoгa злa мoжe изaћи дoбрo? И, kao нeизoÑÑ‚aвнa пoÑлeдицa Ñ‚oгa, oнe нaпokoн пoчињу дa зakључуjу дa из Ñвakoг дoбрoг излaзи злo. УмeÑÑ‚o дa брaнe вeру »koja je jeднoм дaÑ‚a Ñвeтимa«, oни Ñe Ñaдa гoÑ‚oвo извињaвajу прeд Римoм збoг Ñвoг нeпoвoљнoг мишљeÑša o Ñšeму у мoлe зa oпрoштeÑše збoг Ñвoje Ñлeпe Ñ€eвнoÑти. Ð’eлиkи брoj људи, чak и oних kojи нeмajу пoвoљнo мишљeÑše o пaпÑтву, нe бoje Ñe Ñšeгoвe Ñилe и утицaja. Mнoги иÑтичу дa je духoвнa и мoÑ€aлнa Ñ‚aмa, koja je влaдaлa зa врeмe ÑÑ€eдњeг вeka, пoвoљнo утeцaлa нa ширeÑše Ñšeгoвих дoгми, Ñšeгoвих ÑуjeвeÑ€ja и угњeÑ‚aвaÑša, и дa вeÑ›a прoÑвeÑ›eнoÑÑ‚ нoвoгa дoбa, ÑвeoпÑÑ‚a Ñ€aширeнoÑÑ‚ знaÑša и Ñвe вeÑ›a Ñлoбoдa у вeÑ€Ñkим Ñтвaримa чинe нeмoгућим дa пoнoвo зaвлaдa нeтрпeљивoÑÑ‚ и тирaниja. Сaмa пoмиÑao дa би Ñe oвakвo ÑÑ‚aÑše мoглo oпeÑ‚ врaтити излaжe Ñe пoдÑмeху. ИÑтинa je дa oвoм пokoÑ™eњу Ñвeтли вeлиka духoвнa, мoÑ€aлнa и вeÑ€Ñka ÑвeтлoÑÑ‚. Сa oтвoÑ€eних ÑÑ‚Ñ€aницa ÑвeÑ‚e Бoжje Ñ€eчи изливa Ñe нa зeмљу нeбeÑka ÑвeтлoÑÑ‚. Aли нe Ñ‚Ñ€eбa зaбoÑ€aвити дa штo je вeÑ›a ÑвeтлoÑÑ‚, Ñ‚o je вeÑ›a и Ñ‚aмa oних kojи je изoпaчуjу или oдбaцуjу. ПрoучaвaÑše Библиje уз мoлитву пokaзaлo би прaвoÑлaвцимa прaви kaÑ€akÑ‚eÑ€ пaпÑтвa, и Ñ‚o би учинилo дa Ñe згрaжajу нaд њим и дa гa избeгaвajу. Aли мнoги Ñe ÑмaÑ‚Ñ€ajу Ñ‚ako мудримa дa нe oÑeÑ›ajу пoÑ‚Ñ€eбу дa пoнизнo Ñ‚Ñ€aжe oд Бoгa дa их вoди у иÑтину. Иako Ñe хвaлe Ñвojoм прoÑвeÑ›eнoшћу, ипak нe пoзнajу ни СвeÑ‚oг пиÑмa ни Ñилe Бoжje. Жeлeћи дa нeчим умирe Ñвojу ÑaвeÑÑ‚, oни Ñ‚Ñ€aжe oнo штo je нajмaÑše духoвнo и штo изиÑkуje нajмaÑše пoнижeÑša. Oнo штo oни жeлe jeÑÑ‚e дa зaбoÑ€aвe нa Бoгa, aли дa изглeдa kao дa гa Ñe joш ÑeÑ›ajу. ПaпÑтвo je врлo пoгoднo дa зaдoвoљи жeÑ™e Ñ‚akвих људи. Oнo oдгoвaÑ€a Ñ‚eжњaмa двиjу групa људи kojи oбухвaÑ‚ajу ÑkoÑ€o цeo ÑвeÑ‚: oнимa kojи жeлe дa буду ÑпaÑeни Ñвojим личним зaÑлугaмa и oнимa kojи Ñ…oÑ›e дa буду ÑпaÑeни у Ñвojим грeÑимa! Tу je Ñ‚ajнa Ñšeгoвe мoћи. ИÑÑ‚oриja дokaзуje дa je врeмe вeлиke духoвнe Ñ‚aмe билo пoвoљнo зa уÑпeÑ… пaпÑтвa. Aли будућнoÑÑ‚ Ñ›e пokaзaти дa je врeмe вeлиke духoвнe ÑвeтлoÑти иÑÑ‚o Ñ‚ako пoвoљнo зa Ñšeгoв уÑпeÑ…. У прoшлим вekoвимa, kaдa Ñу људи били бeз Бoжje Ð eчи и бeз пoзнaвaÑša Ñšeгoвe иÑтинe, њихoвe oчи Ñу билe зaÑлeпљeнe, и хиљaдe њих Ñу пaли у мрeжe, jeÑ€ ниÑу видeли зaмke koje Ñу им билe пoÑÑ‚aвљeнe. У oвoмe пokoÑ™eњу имa мнoгo њих чиje Ñу oчи зaÑлeпљeнe бљeÑkoм људÑkих Ñ‚eoриja, Ñ‚akoзвaним »лaжним знaÑšeм«. Oни нe oпaжajу зaмkу, и пaдajу у њу kao дa Ñу зaÑлeпљeни. Бoг Ñ…oÑ›e дa умнe ÑпoÑoбнoÑти ÑмaÑ‚Ñ€aмo СтвoритeÑ™eвим дaÑ€oм и дa их упoÑ‚Ñ€eбљaвaмo у Ñлужби прaвдe и иÑтинe. Aли kaдa Ñe гaje oÑ…oлoÑÑ‚ и чaÑÑ‚oљубљe, и kaд људи уздижу Ñвoje личнe Ñ‚eoриje изнaд Бoжje Ñ€eчи, oндa Ñ€aзум мoжe дa учини вeћу штeту нeгo нeзнaÑše. Tako Ñ›e Ñe лaжнa нaуka нaшeг дoбa, koja пoÑ‚koпaвa вeру у Библиjу, пokaзaти врлo уÑпeшнa у припрeмaњу путa зa прихвaÑ‚aÑše пaпÑтвa, Ña Ñвим Ñšeгoвим привлaчним цeÑ€eмoниjaмa, kao штo je oгрaничaвaÑše знaÑša у ÑÑ€eдњeм вekу дoпринeлo Ñšeгoвoм уздизaњу. У пokÑ€eтимa kojи Ñe Ñ€aзвиjajу у нaшe врeмe у Ð eпублици Србиjи, a kojи нaÑÑ‚oje дa уÑÑ‚aнoвe дa црkвeни oбичajи дoбиjу пoтпoру држaвe, прaвoÑлaвци иду ÑÑ‚oпaмa kaÑ‚oлиka. Штa вишe, oни oтвaÑ€ajу врaÑ‚a пaпÑтву дa би oнo у прaвoÑлaвнoj Србиjи зaдoбилo врхoвну влaÑÑ‚ РимÑka црkвa, Ña Ñвojим oгрaнцимa пo цeлoм Ñвeту, Ñaчињaвa oгрoмну oргaнизaциjу, koja Ñe нaлaзи пoд нaдзoÑ€oм пaпÑke ÑÑ‚oлицe и Ñ‚Ñ€eбa дa Ñлужи Ñšeнoм интeÑ€eÑу. Mилиoни Ñšeних члaнoвa у Ñвим зeмљaмa ÑвeÑ‚a пoучaвajу Ñe дa Ñу дужни дa пokaжу пoдaничkу пokoрнoÑÑ‚ пaпи. Ma kojoj нaÑ€oднoÑти припaдaли и мa kakaв биo oблиk њихoвe влaдe, oни Ñ‚Ñ€eбa дa ÑмaÑ‚Ñ€ajу aутoтритeÑ‚ црkвe вeћим oд Ñвakoг другoг. Иako Ñe зakлињу држaви нa вeрнoÑÑ‚, ипak изнaд Ñвeгa ÑÑ‚ojи зaвeÑ‚ пoÑлушнoÑти Риму, kojи их oÑлoбaÑ’a Ñвake oбaвeзe koja ниje у ÑaглaÑнoÑти Ña интeÑ€eÑимa Римa. ИÑÑ‚oриja нaм Ñвeдoчи o вeштим и упoрним нaпoримa пaпÑтвa дa Ñe увучe у пoÑлoвe држaвa и, зaдoбивши oÑлoнaц, дa Ñ€aди нa oÑтвaÑ€eњу Ñвojих циљeвa, чak пo цeни прoпaÑти принчeвa и нaÑ€oдa. Гoдинe 1204. изнудиo je пaпa Инoцeнтиje III oд ПeÑ‚Ñ€a II, цaÑ€a AÑ€oгaнÑkoг, дa пoлoжи oву нeoбичну зakлeтву. »Ja, ПeÑ‚aÑ€, цaÑ€ AÑ€aгoнÑkи, признajeм и oбeÑ›aвaм мoмe гoÑпoдaру, пaпи Инoцeнтиjу, Ñšeгoвим kaÑ‚oличkим нaÑлeдницимa и римÑkoj црkви ÑÑ‚aлну вeрнoÑÑ‚ и пoÑлушнoÑÑ‚. вeрнo ћу чувaти Ñвoje цaÑ€Ñтвo у пoÑлушнoÑти прeмa Ñšeму, Ñkупoцeну вeру ћу брaнити, a kривoвeÑ€Ñkу пokвaÑ€eнoÑÑ‚ гoнити.« Oвo Ñe Ñлaжe Ña тврђeњимa у пoглeду мoћи римÑkoг првoÑвeштeниka дa oн имa »зakoнÑko прaвo дa oбaÑ€a цaÑ€eвe« и дa »мoжe дa oÑлoбoди пoдaниke oд њихoвe зakлeтвe вeрнoÑти прeмa нeпрaвeдним влaдaримa.« Ðeka Ñe нe зaбoÑ€aви дa Ñe Рим хвaли упрaвo тимe штo Ñe ниkaдa нe мeÑša. Принципи Гргурa ВИИ и ИнoÑ›eнтиja III Ñу joш увek принципи римokaтличke црkвe. Kaдa би имaлa Ñилу, црkвa би Ñ‚e принципe Ñпрoвoдилa иÑÑ‚oм eнeргиjoм kojoj je Ñ‚o чинилa у прoшлим вekoвимa. ПрaвoÑлaвци мaлo знajу штa Ñ€aдe kaдa прихвaÑ‚ajу пoмoÑ› Римa. Дok oни глeдajу дa пoÑтигну Ñвoj циљ, Рим Ñ‚eжи дa учврÑти Ñвojу Ñилу дa би пoврaтиo Ñвojу изгубљeну влaÑÑ‚. Ðeka Србиja уÑвojи принцип пo koмe црkвa мoжe дa koнтрoлишe држaву; нeka Ñe вeÑ€Ñkи прoпиÑи нaмeћу oд ÑÑ‚Ñ€aнe грaÑ’aнÑkих зakoнa; уkÑ€aÑ‚ko, нeka aутoритeÑ‚ црkвe и држaвe имa влaÑÑ‚ нaд Ñaвeшћу и пoбeдa Римa у oвoj зeмљи бићe oÑигурaнa. Бoжja Ñ€eч je упoзoрилa нa нeпoÑÑ€eдну oпaÑнoÑÑ‚ koja Ñe приближaвa; ako Ñe oвa oпoмeнa oдбaци, прaвoÑлaвнa Србиja Ñ›e иÑkуÑити kakвe Ñу Ñтвaрнe нaмeÑ€e Римa, aли oндa Ñ›e бити прekaÑнo дa Ñe избeгнe Ñšeгoвa зaмka. MoÑ› Римa нeпримeтнo Ñ€aÑÑ‚e. Њeгoвa учeÑša имajу вeлиkи утицaj нa зakoнoдaвнe Ñkупштинe, нa црkвe и нa људÑka Ñрцa. Oн пoдижe Ñвoje виÑoke и oгрoмнe грaÑ’eвинe, у чиjим Ñ›e Ñe Ñ‚ajним пoдзeмним прoÑÑ‚oриjaмa пoнoвити Ñšeгoвa прeÑ’aшњa прoгoнÑтвa. Tajнo и нeпримeтнo учвршћуje oн Ñвoje Ñнaгe дa би oÑтвaриo Ñвoje циљeвe и извршиo нaпaд kaд дoÑ’e oдлучни чaÑ. Свe штo oн жeли jeÑÑ‚e дa имa пoгoдниjи пoлoжaj, a Ñ‚aj му Ñe вeÑ› пружa. Mи Ñ›eмo уÑkoÑ€o видeти и oÑeтити штa je нaмeÑ€a Римa. Ko будe Ñ…Ñ‚eo дa вeруje и дa будe пoÑлушaн Бoжjим Ñ€eчимa, нaвући Ñ›e тимe нa Ñeбe ругaÑše и прoгoнÑтвo. |
|
|
Marko Brankovic |
Odgovorio 24.12.2011 22:08
|
Član Odgovori: 2 Pristupio/la: 24.12.2011 22:01 Lokacija: Nepoznata |
TEKST O TESKOM STANJU U PRAVOSLAVLJU DANAS Pravoslavci danas gledaju na katolicizam mnogo povoljnije nego u proÅ¡losti. U zemljama gde je katolicizam u manjini, i gde katolici zauzimaju pomirljiv stav da bi zadobili uticaj, primećuje se sve veća ravnoduÅ¡nost u pogledu nauka koje rastavljaju pravoslavne crkve od papske hijerarhije. Sve viÅ¡e preovlaÄ‘uje miÅ¡ljenje da nema razlike o važnim pitanjima ili da one nisu tako velike kao Å¡to se smatralo, i da samo malo popuÅ¡tanja od strane pravoslavaca može dovesti do boljih odnosa sa Rimom. Bilo je vreme kada su pravoslavci visoko cenili slobodu savesti, koja je bila skupo plaćena. UÄili su svoju decu da se gnuÅ¡aju papstva i smatrali su svaku težnju za prijateljstvom sa Rimom neverstvom prema Bogu. Ali, koliko su drukÄija osećanja koja se sada ispoljavaju! Branioci papstva tvrde da je katoliÄka crkva oklevetana, i pravoslavni svet je sklon da prihvati ovo tvrÄ‘enje. Mnogi smatraju da je nepravedno Å¡to se danaÅ¡nja rimska crkva procenjuje po strahotama i bezumnosti, koje su obeležavale njenu vlast za vreme vekova neznanja i tame. Oni opravdavaju njenu straÅ¡nu okrutnost prikazujući je kao rezultat divljaÅ¡tva onog vremena i tvrde da je uticaj moderne prosvećenosti promenio njena osećanja. Zar su ovi ljudi zaboravili zahtev Rima na nepogreÅ¡ivost, koji je ova ponosita vlast isticala u toku osam stotina godina? Daleko od toga da napusti svoj zahtev, ona ga, – u devetnaestom veku – istiÄe sa joÅ¡ većom odluÄnošću nego ikada ranije. Rim tvrdi da katoliÄka crkva »nije nikada pogreÅ¡ila niti će, prema Svetom pismu, ikada pogreÅ¡iti«! Kako se ona onda može odreći naÄela koja su u toku proÅ¡lih vekova njome upravljala? Papska crkva neće nikada odstupiti od svoga zahteva na nepogreÅ¡ivost. Ona smatra da je imala pravo u svemu Å¡to je uÄinila kad je progonila one koji su odbacili njene dogme. Zar ona ne bi ponovila ista dela kada bi joj se pružila prilika za to? Neka samo budu uklonjena ograniÄenja koja sada postavljaju svetovne vlasti, i neka Rim ponovo zadobije svoju nekadaÅ¡nju vlast, ubrzo će oživeti njegovo nasilje i progonstvo. Jedan poznati pisac ovako govori o stavu papske vlasti prema slobodi savesti i opasnostima koje naroÄito prete pravoslavnim zemljama, ako bi ona uspela da sprovede svoje ciljeve. »Mnogi u pravoslavnim zemljama, a i u Srbiji, smatraju strah od katolicizma za ograniÄenost ili detinjariju. Oni ne vide u karakteru i stavu katolicizma niÅ¡ta Å¡to bi bilo u protivreÄnosti sa naÅ¡im slobodarskim ustanovama, niti u njegovom jaÄanju nalaze iÅ¡ta Å¡to bi bilo opasno. Zato uporedimo najpre neka od glavnih naÄela srpske državne uprave sa naÄelima katoliÄke crkve. Ustav Srbije garantuje slobodu savesti. To je neÅ¡to najdragocenije i najvažnije. Papa Pije IX je rekao u svojoj poslanici od 15. novembra 1854. godine: ’Besmislena i pogreÅ¡na uÄenja i prazno naklapanje o odbrani slobode savesti je krajnje pogubna zabluda, – kuga koja njaviÅ¡e preti jednoj državi.’ Isti papa u svojoj poslanici od 8. decembra 1864. godine izriÄe prokletstvo nad ’onima koji brane slobodu savesti i vere’, kao i nad svima onima koji podupiru miÅ¡ljenje da crkva ne sme upotrebljavati silu.’ Miroljubivi ton Rima u Srbiji nikako ne znaÄi promenu duha. Rim je tolerantan kada je nemoćan. Biskup O’Konor kaže: ’Sloboda veroispovesti samo se trpi dok se ne može drukÄije postupati bez opasnosti po katoliÄki svet… Nadbiskup Sv. Luja rekao je jednom prilikom: ’Krivoverstvo i neverovanje su zloÄini, i u hrišćanskim zemljama, kao na primer u Italiji i Å paniji, gde je Äitavo stanovniÅ¡tvo katoliÄko i gde je katoliÄka religija bitni deo državnih zakona, oni se kažnjavaju kao svaki drugi prestup… Svaki kardinal, nadbiskup i biskup u katoliÄkoj crkvi polaže papi zakletvu vernosti, koja sadrži ove reÄi: ’Obećavem da ću progoniti svim svojim silama krivoverce, otpadnike, i buntovnike protiv naÅ¡e gore imenovanog gospodara (pape) ili njegovih pomenutih naslednika i da ću im se najenergiÄnije suprotstavljati.« Istina je da i u rimokatoliÄkoj crkvi ima pravih hrišćana. Hiljade njih služe Bogu prema svetlosti koju imaju. Njima nije dopuÅ¡teno da Äitaju Božju ReÄ, i zato ne mogu upoznati istinu. Oni nisu nikada uoÄili razliku izmeÄ‘u službe srca i niza uobiÄajenih formi i obreda. Bog gleda sa nežnim saosećanjem na ove duÅ¡e koje su odgajane u veri koja je puna obmana i koja ne može zadovoljiti duÅ¡u. On će uÄiniti da zraci svetlosti prodru kroz gustu tamu koja ih okružuje. Otkriće im istinu kakva je Isusu, i mnogi će se joÅ¡ prikljuÄiti njegovom narodu. Katolicizam kao verski sistem nije ni danas bliži Hristovom jevanÄ‘elju nego Å¡to je bio ma u kome ranem odseku svoje istorije. Pravoslavne su crkve u velikoj tami, jer bi inaÄe primetile znake vremena. Rimska crkva ima dalekosežne planove. Ona se služi svim sredstvima da proÅ¡iri svoj uticaj i poveća svoju silu; ona se priprema za žestoku i odluÄnu borbu da ponovo zadobije prevlast u svetu, da opet uvede progonstvo i da sruÅ¡i sve Å¡to je pravoslavlje sagradilo. Katolicizam zadobija teren na sve strane. Pogledajte na sve veći broj njegovih crkava i kapela u pravoslavnim zemljama. Ovo treba da uznemiri sve one koji cene Äista naÄela jevanÄ‘elja. Pravoslavci su stupili u vezu sa papstvom i Å¡tite ga. UÄinili su sporazume i ustupke koji iznenaÄ‘uju i same katolike, koji to ne mogu da shvate. Zatvaraju oÄi pred pravim karakterom rimske ckrve i opasnostima koje im prete od njene prevlasti. Narod nase zemlje treba da ustane i da se odupre jaÄanju ovog najopasneg neprijatelja graÄ‘anskih i verskih sloboda. Mnogi pravoslavci misle da je katoliÄka religija bez privlaÄnosti i da je njeno bogosluženje dosadna i besmislena cermonija. Oni se varaju. Iako je katolicizam osnovan na obmanama, prevara nije sasvim gruba i neveÅ¡ta. Bogosluženje rimske crkve, svojim ceremonijama, ostavlja najdublji utisak. Njen blistav raskoÅ¡ i sveÄani obredi oÄaravaju Äula i ućutkavaju glas razuma i svesti. Oko je oÄarano. RaskoÅ¡ni hramovi, veliÄanstvene procesije, zlatni oltari, dragim kamenjem ukraÅ¡eni kovÄezi sa relikvijama svetaca, odabrane slike, i umetniÄki kipovi, – sve to probuÄ‘uje estetsko Äuvstvo. I uho je oÄarano. Muzika je nenadmaÅ¡iva. Kada zazvuÄe bogati tonovi orgulja, pomeÅ¡ani sa melodijama mnogih glasova, i odjeknu kroz visoke kupole i kolonade veliÄanstvenih katedrala, duÅ¡a se ispunjava strahom i poÅ¡tovanjem. Ovaj spoljaÅ¡nji sjaj, raskoÅ¡ i ceremonije, koje samo obmanjuju težnju duÅ¡a opterećenih grehom, dokaz su unutraÅ¡nje pokvarenosti. Hristovoj veri nije potrebna ovakva raskoÅ¡ da bi joj služila kao preporuka. U svetlosti koja sija sa krsta, pravo hrišćanstvo izgleda tako Äisto i privlaÄno da nikakva spoljaÅ¡nja ukraÅ¡avanja ne mogu povećati njegovu pravu vrednost. Krotki i mirni duh, koji je pred Bogom mnogo cenjen, jeste ona sveta lepota. Sjajni stil nije neophodan znak Äistih i uzviÅ¡enih misli. Smisao za umetnost i prefinjen ukus Äesto mogu biti i u jednoj zemaljskoj i Äulnoj duÅ¡i. Sotona se Äesto time služi da navede ljude da zaborave na potrebe svoje duÅ¡e, da izgube iz vida budući, veÄni život, da se odvrate od svoga moćnog PomagaÄa i da žive iskljuÄivo za ovaj svet. Religija puna ceremonija i spoljaÅ¡njeg sjaja privlaÄna je za nepreporoÄ‘eno srce. RaskoÅ¡ i ceremonije katoliÄkog bogosluženja imaju zavodnu, oÄaravajuću silu, koja je mnoge prevarila, tako da gledaju na katoliÄku crkvu kao na prava nebeska vrata. samo oni koji Ävrsto stoje na temeljima istine, Äija su srca obnovljena Božjim Duhom, zaÅ¡tićeni su od njenog uticaja. Hiljade onih koji nemaju živog iskustva sa Hristom biće zavedeni da prihvate obliÄje pobožnosti koje je bez ikakve sile. Takva religija je upravo ono Å¡to mnogi žele. PoÅ¡to crkva tvrdi da ima pravo da opraÅ¡ta grehe, mnogi katolici smatraju da mogu slobodno da greÅ¡e. Ispovest, bez koje crkva ne daje oproÅ¡tenje, takoÄ‘e mnogo pomažu zlu. Onaj koji priklanja svoja koljena pred greÅ¡nim Äovekom, i u ispovesti mu otkriva svoje tajne misli i pobude srca, ponižava svoje ljudsko dostojanstvo i izopaÄava svako plemenito osećanje svoje duÅ¡e. Otkrivajući svoje grehe sveÅ¡teniku, – greÅ¡nom i smrtnom Äoveku, koji se Äesto odaje piću i porocima, – Äovek slabi i kvari svoj karakter. Njegovo shvatanje o Bogu svedeno je na lik palog Äoveka Äoveku je tajni izvor iz koga izlaze mnoga zla koja pogane svet i pripremaju ga za konaÄno uniÅ¡tenje. Ali onome koji je popustljiv prema samome sebi ugodnije je da se ispovedi smrtnom Äoveku nego da svoje srce otvori Bogu. Ljudskoj prirodi viÅ¡e odgovara da Äini pokoru nego da se odrekne greha. LakÅ¡e je muÄiti svoje telo koprivama i oÅ¡trim lancima negoli razapeti telesne želje. Telesno srce viÅ¡e voli da nosi teÅ¡ke okove nego da primi Hristov jaram. Postoji upadljiva sliÄnost izmeÄ‘u rimske crkve i jevrejske crkve u vreme Hristovog prvog dolaska. Dok su Jevreji tajno gazili svako naÄelo Božjeg zakona, spoljasu bili vrlo strogi u pogledu držanja njegovih propisa. Narod su opterećivali raznim propisima i predanjima koja su Äinila posluÅ¡nost muÄnom i dosadnom. Kao Å¡to su Jevreji tvrdili da obožavaju zakon, tako i katolici tvrde da obožavaju krst. Oni uzdižu simbol Hristovih muka, a u svome životu se odriÄu Onoga koga taj krst predstavlja. Katolici stavljaju krst na svoje crkve, na oltare i sveÅ¡teniÄka odela. Svuda se vide krstevi koji se javno poÅ¡tuju i uzdižu, ali Hristova nauka je sahranjena pod mnoÅ¡tvom besmislenih predanja, lažnih tumaÄenja i strogih propisa. Hristove reÄi upućene fanatiÄnim Jevrejima mogu se joÅ¡ viÅ¡e primeniti na voÄ‘e rimokatoliÄke crkve: »Oni vežu bremena teÅ¡ka za noÅ¡enje.« ***Matej 23, 4. Savesne duÅ¡e u krilu katoliÄke crkve stalno strahuju bojeći se gneva jednog osvetniÄkog Boga, dok mnogi dostojanstvenici ove crkve žive u raskoÅ¡i i Äulnim zadovoljstvima. Sotona se stalno trudi da pogreÅ¡no predstavi Božji karakter, prirodu greha i pravi ishod velike borbe. Njegove izmiÅ¡ljotine slabe osećanje obaveze prema božanskom zakonu i dopuÅ¡taju ljudima da greÅ¡e. U isto vreme sotona im pomaže da gaje pogreÅ¡na shvatanja o Bogu, tako da gledaju na Boga viÅ¡e sa strahom i mržnjom nego sa ljubavlju. Okrutnost, koja je svojstvena njegovom karakteru, pripisuje sotona Stvoritelju. Ona je utelovljena u verskim sistemima i ogleda se u naÄinu bogosluženja. Tako ljudske duÅ¡e postaju pomraÄene, i sotona ih upotrebljavaju kao svoja oruÄ‘a da ratuje protiv Boga. Zbog izopaÄenih pojmova o božanskim osobinama mnogobožaÄki su narodi bili navedeni da veruju da su ljudske žrtve potrebne za sticanje naklonosti božanstva. Tako su poÄinjene straÅ¡ne surovosti od strane idolopoklonstva u raznim njegovim oblicima. RimokatoliÄka crkva koja je sjedinila mnogoboÅ¡tvo sa hrišćanstvom i sliÄno mnogoboÅ¡tvu pogreÅ¡no predstavila Božji karakter, pribegavala je takoÄ‘e okrutnim i straÅ¡nim postupcima. U vreme prevlasti papskog Rima postojala su razna sredstva za muÄenje, pomoću kojih su ljudi bili prinuÄ‘avani da se slože sa njegovim naukama. Oni koji se nisu saglasili sa njegovim zahtevima osuÄ‘eni su bili na lomaÄu. Bilo je mnogo pokolja o kojima se za neke neće nikada doznati, dok ne budu otkriveni na dan suda. Dostojanstvenici crkve nauÄili su od sotone, svog uÄitelja, da izmisle takva sredstva koja će prouzrokovati najveće muke, a da pri tome njihove žrtve ipak ostanu u životu. U mnogim sluÄajevima pakleni postupak se ponavljao do krajnje granice Äovekove izdržljivosti, sve dok ljudska priroda nije popustila u borbi, a muÄenik pozdravljao smrt kao dragog osloboditelja. Takav je bio udes onih koji se opirali Rimu. Na svoje pristalice Rim je primenjivao po potrebi strogost biÄa, gladovanje i sve moguće telesne kazne. Da bi stekli naklonost neba, pokajnici su, prekrÅ¡avajući prirodne zakone, krÅ¡ili Božje zakone. Bili su pouÄavani da raskinu veze koje je Bog dao Äoveku da bi ulepÅ¡ao i blagoslovio njegov život na zemlji. Po grobljima se nalaze milioni žrtava koje su provele svoje živote u uzaludnom nastojanju da uguÅ¡e svoje prirodne težnje, da potisnu, kao neÅ¡to greÅ¡no pred Bogom, sve misli i osećanja naklonosti prema svojim bližnjima. Ako želimo da razumemo straÅ¡nu sotoninu surovost, koja je jasno otkrivala vekovima, i to ne meÄ‘u onima koji nisu nikada Äuli o Bogu, nego u samoj sredini hrišćanstva, treba samo da Äitamo istoriju katoliÄke crkve. Pomoću svog velikog sistema obmane, knez zla je ostvario svoju nameru kako se on uspeva preruÅ¡iti i ostvariti svoj cilj preko voÄ‘a ove crkve, onda možemo bolje da razumemo zaÅ¡to on ima tako veliku odvratnost prema Bibliji. Onome koji Äita Bibliju Bog će otkriti svoju milost i ljubav. On će videti da Bog ne stavlja na ljude nijedan od ovih teÅ¡kih tereta. Sve Å¡to On traži jeste smerno i ponizno srce, skruÅ¡en i posluÅ¡an duh. Hristos nam u svome životu nije dao primer da ljudi treba da se zatvore u samostane da bi se tako osposobili za nebo. Nikada nije uÄio da ljubav i saosećanja treba da se uguÅ¡uju. Spasiteljevo srce je bilo puno ljubavi. Å to se Äovek viÅ¡e približi moralnom savrÅ¡enstvu, to su njegova osećanja jaÄa, njegovo zapažanje greha oÅ¡trije, a njegovo sauÄešće prema nevoljnima dublje. Papa tvrdi da je Hristov zamenik, ali kako se njegov karakter može uporediti sa karakterom naÅ¡eg Spasitelja? Da li je Hristos ikada osuÄ‘ivao ljude na zatvor ili muÄenje zato Å¡to ga nisu hteli poÅ¡tovati kao nebeskog cara? Da li je on ikada zahtevao da se osude na smrt oni koji ga nisu primili? Kad su stanovnici jednog samarićanskog sela odbili da prime Isusa, apostol Jovan, pun gneva, upitao ga je: »Gospode! HoćeÅ¡ li da reÄemo da oganj siÄ‘e s neba i da ih istrebi, kao i Ilija Å¡to uÄini?« Isus je sažaljivo pogledao na svog uÄenika i ukrotio je njegov nemilostiv duh, rekavÅ¡i: »Sin ÄoveÄji nije doÅ¡ao da pogubi duÅ¡e ÄoveÄje, nego da ih saÄuva.« ***Luka 9, 54. 56. Kakve li razlike izmeÄ‘u duha koji je pokazao Hristos i duha njegovog samozvanog zamenika? Rimska se crkva sada prikazuje svetu kao miroljubiva; ona pokuÅ¡ava da opravda izveÅ¡taj o svojim surovostima. Obukla se u obliÄje pobožnosti, ali se nije promenila. Svako naÄelo kojim se papstvo rukovodilo u proÅ¡lim vekovima postoji i danas. Ono se joÅ¡ uvek drži nauke koja je uvedena u mraÄnom srednjem veku. Neka se niko ne vara! Papstvo koje su pravoslavci sada spremni da poÅ¡tuju je ono isto koje je vladalo svetom u srednjem veku. Ono se odlikuje ohološću i drskim zahtevom da vlada nad carevima i knezovima, i prisvaja prava koja ima samo Bog. Njegov duh je isto tako surov i despotski sada kao kad je gazio ljudsku slobodu i predavao na smrt svece ViÅ¡njega. Papstvo je upravo ono Å¡to je proroÅ¡tvo objavilo da će biti: otpad poslednjeg vremena. (***2. Solunjanima 2, 3. 4.) Njegov je plan i taktika da pokaže prirodu koja će najbolje odgovarati njegovom cilju. Ali, pod raznim izgledom kameleona, ono uvek zadržava nepromenljiv otrov zmije. »Ne treba da se drži reÄ data jeretiku i osumnjiÄenima za jeres«, kaže ono. Da li će se ova sila, Äija se istorija u toku hiljadu godina pisala krvlju svetaca, sada priznati kao deo Hristove crkve? Ne istiÄe se bez razloga u pravoslavnim zemljama da se sada katolicizam ne razlikuje toliko od pravoslavlja kao u ranijim vremenima. Dogodila se promena, ali ne u papstvu. Katolicizam je, u stvari, vrlo sliÄan danaÅ¡njem pravoslavlju, zato Å¡to se ono veoma izopaÄio od vremena kada je bilo odano Biblijskim istinama. PoÅ¡to pravoslavne crkve traže naklonost sveta, njihove oÄi zaslepljuje lažno Äovekoljublje. ZaÅ¡to ne bi bilo dobro, govore one, da se veruje da iz svakoga zla može izaći dobro? I, kao neizostavna posledica toga, one napokon poÄinju da zakljuÄuju da iz svakog dobrog izlazi zlo. Umesto da brane veru »koja je jednom data svetima«, oni se sada gotovo izvinjavaju pred Rimom zbog svog nepovoljnog miÅ¡ljenja o njemu u mole za oproÅ¡tenje zbog svoje slepe revnosti. Veliki broj ljudi, Äak i onih koji nemaju povoljno miÅ¡ljenje o papstvu, ne boje se njegove sile i uticaja. Mnogi istiÄu da je duhovna i moralna tama, koja je vladala za vreme srednjeg veka, povoljno utecala na Å¡irenje njegovih dogmi, njegovih sujeverja i ugnjetavanja, i da veća prosvećenost novoga doba, sveopsta raÅ¡irenost znanja i sve veća sloboda u verskim stvarima Äine nemogućim da ponovo zavlada netrpeljivost i tiranija. Sama pomisao da bi se ovakvo stanje moglo opet vratiti izlaže se podsmehu. Istina je da ovom pokoljenju svetli velika duhovna, moralna i verska svetlost. Sa otvorenih stranica svete Božje reÄi izliva se na zemlju nebeska svetlost. Ali ne treba zaboraviti da Å¡to je veća svetlost, to je veća i tama onih koji je izopaÄuju ili odbacuju. ProuÄavanje Biblije uz molitvu pokazalo bi pravoslavcima pravi karakter papstva, i to bi uÄinilo da se zgražaju nad njim i da ga izbegavaju. Ali mnogi se smatraju tako mudrima da ne osećaju potrebu da ponizno traže od Boga da ih vodi u istinu. Iako se hvale svojom prosvećenošću, ipak ne poznaju ni Svetog pisma ni sile Božje. Želeći da neÄim umire svoju savest, oni traže ono Å¡to je najmanje duhovno i Å¡to iziskuje najmanje poniženja. Ono Å¡to oni žele jeste da zaborave na Boga, ali da izgleda kao da ga se joÅ¡ sećaju. Papstvo je vrlo pogodno da zadovolji želje takvih ljudi. Ono odgovara težnjama dviju grupa ljudi koji obuhvataju skoro ceo svet: onima koji žele da budu spaseni svojim liÄnim zaslugama i onima koji hoće da budu spaseni u svojim gresima! Tu je tajna njegove moći. Istorija dokazuje da je vreme velike duhovne tame bilo povoljno za uspeh papstva. Ali budućnost će pokazati da je vreme velike duhovne svetlosti isto tako povoljno za njegov uspeh. U proÅ¡lim vekovima, kada su ljudi bili bez Božje ReÄi i bez poznavanja njegove istine, njihove oÄi su bile zaslepljene, i hiljade njih su pali u mreže, jer nisu videli zamke koje su im bile postavljene. U ovome pokoljenju ima mnogo njih Äije su oÄi zaslepljene bljeskom ljudskih teorija, takozvanim »lažnim znanjem«. Oni ne opažaju zamku, i padaju u nju kao da su zaslepljeni. Bog hoće da umne sposobnosti smatramo Stvoriteljevim darom i da ih upotrebljavamo u službi pravde i istine. Ali kada se gaje oholost i Äastoljublje, i kad ljudi uzdižu svoje liÄne teorije iznad Božje reÄi, onda razum može da uÄini veću Å¡tetu nego neznanje. Tako će se lažna nauka naÅ¡eg doba, koja potkopava veru u Bibliju, pokazati vrlo uspeÅ¡na u pripremanju puta za prihvatanje papstva, sa svim njegovim privlaÄnim ceremonijama, kao Å¡to je ograniÄavanje znanja u srednjem veku doprinelo njegovom uzdizanju. U pokretima koji se razvijaju u naÅ¡e vreme u Republici Srbiji, a koji nastoje da ustanove da crkveni obiÄaji dobiju potporu države, pravoslavci idu stopama katolika. Å ta viÅ¡e, oni otvaraju vrata papstvu da bi ono u pravoslavnoj Srbiji zadobilo vrhovnu vlast Rimska crkva, sa svojim ograncima po celom svetu, saÄinjava ogromnu organizaciju, koja se nalazi pod nadzorom papske stolice i treba da služi njenom interesu. Milioni njenih Älanova u svim zemljama sveta pouÄavaju se da su dužni da pokažu podaniÄku pokornost papi. Ma kojoj narodnosti pripadali i ma kakav bio oblik njihove vlade, oni treba da smatraju autotritet crkve većim od svakog drugog. Iako se zaklinju državi na vernost, ipak iznad svega stoji zavet posluÅ¡nosti Rimu, koji ih oslobaÄ‘a svake obaveze koja nije u saglasnosti sa interesima Rima. Istorija nam svedoÄi o veÅ¡tim i upornim naporima papstva da se uvuÄe u poslove država i, zadobivÅ¡i oslonac, da radi na ostvarenju svojih ciljeva, Äak po ceni propasti prinÄeva i naroda. Godine 1204. iznudio je papa Inocentije III od Petra II, cara Aroganskog, da položi ovu neobiÄnu zakletvu. »Ja, Petar, car Aragonski, priznajem i obećavam mome gospodaru, papi Inocentiju, njegovim katoliÄkim naslednicima i rimskoj crkvi stalnu vernost i posluÅ¡nost. verno ću Äuvati svoje carstvo u posluÅ¡nosti prema njemu, skupocenu veru ću braniti, a krivoversku pokvarenost goniti.« Ovo se slaže sa tvrÄ‘enjima u pogledu moći rimskog prvosveÅ¡tenika da on ima »zakonsko pravo da obara careve« i da »može da oslobodi podanike od njihove zakletve vernosti prema nepravednim vladarima.« Neka se ne zaboravi da se Rim hvali upravo time Å¡to se nikada ne menja. Principi Grgura VII i Inocentija III su joÅ¡ uvek principi rimokatliÄke crkve. Kada bi imala silu, crkva bi te principe sprovodila istom energijom kojoj je to Äinila u proÅ¡lim vekovima. Pravoslavci malo znaju Å¡ta rade kada prihvataju pomoć Rima. Dok oni gledaju da postignu svoj cilj, Rim teži da uÄvrsti svoju silu da bi povratio svoju izgubljenu vlast. Neka Srbija usvoji princip po kome crkva može da kontroliÅ¡e državu; neka se verski propisi nameću od strane graÄ‘anskih zakona; ukratko, neka autoritet crkve i države ima vlast nad savešću i pobeda Rima u ovoj zemlji biće osigurana. Božja reÄ je upozorila na neposrednu opasnost koja se približava; ako se ova opomena odbaci, pravoslavna Srbija će iskusiti kakve su stvarne namere Rima, ali onda će biti prekasno da se izbegne njegova zamka. Moć Rima neprimetno raste. Njegova uÄenja imaju veliki uticaj na zakonodavne skupÅ¡tine, na crkve i na ljudska srca. On podiže svoje visoke i ogromne graÄ‘evine, u Äijim će se tajnim podzemnim prostorijama ponoviti njegova preÄ‘aÅ¡nja progonstva. Tajno i neprimetno uÄvršćuje on svoje snage da bi ostvario svoje ciljeve i izvrÅ¡io napad kad doÄ‘e odluÄni Äas. Sve Å¡to on želi jeste da ima pogodniji položaj, a taj mu se već pruža. Mi ćemo uskoro videti i osetiti Å¡ta je namera Rima. ko bude hteo da veruje i da bude posluÅ¡an Božjim reÄima, navući će time na sebe ruganje i progonstvo. |
|
|
Miroljub Petrovic |
Odgovorio 24.12.2011 23:02
|
Super Administrator Odgovori: 22612 Pristupio/la: 16.01.2008 23:49 Lokacija: Petrovac, Leskovac |
Marko Brankovic - poruka glasi: ТЕКСТ О ТЕШКОМ СТÐЊУ У ПРÐВОСЛÐВЉУ ДÐÐÐС .... Odlican tekst, samo si trebao da ga postavis na linku kao pdf, ali moze i ovako. |
|
|
Fargo |
Odgovorio 25.12.2011 07:56
|
Član Odgovori: 15 Pristupio/la: 25.11.2011 19:23 Lokacija: Nepoznata |
Miroljub Petrovic - poruka glasi: Zemlja nije stvarana tri dana vec za nekoliko minuta prvog dana stvaranja. Vidi se da ni ti, a ni ovi ateisti, niste citali Bibliju. Ja sam samo preneo pitanja kakva su u originalu. Ili su ti ateisti to napisali iz Äistog neznanja, ili su pod Zemljom podrazumevali i život i sve Å¡to Äini tu Zemlju, a ne samo kamen koji je nastao u prvih nekoliko minuta stvaranja. Ono Å¡to je mene sada zainteresovalo je to Å¡to je pisanje ovakvog teksta siguran simptom posednutošću (bar po onome Å¡to ste vi pisali). Kako to da demoni koji su za ovo odgovorni nisu proÄitali Bibliju, da dotiÄnog ateistu malo smislenije navedu na to Å¡to radi. Drugo pitanje je kako su i kada ti demoni uopÅ¡te nastali. Ono Å¡to me posebno zanima je koliko tih demona ima. Ljudi na svetu je skoro 7 milijardi, a od toga je veliki broj nehrišćana i greÅ¡nih hrišćana. Da li ima dovoljno demona da tolike ljude drže pod svojom kontrolom? |
|
|
Miroljub Petrovic |
Odgovorio 25.12.2011 08:16
|
Super Administrator Odgovori: 22612 Pristupio/la: 16.01.2008 23:49 Lokacija: Petrovac, Leskovac |
Fargo - poruka glasi: Miroljub Petrovic - poruka glasi: Zemlja nije stvarana tri dana vec za nekoliko minuta prvog dana stvaranja. Vidi se da ni ti, a ni ovi ateisti, niste citali Bibliju. Ja sam samo preneo pitanja kakva su u originalu. Ili su ti ateisti to napisali iz Äistog neznanja, ili su pod Zemljom podrazumevali i život i sve Å¡to Äini tu Zemlju, a ne samo kamen koji je nastao u prvih nekoliko minuta stvaranja. Ono Å¡to je mene sada zainteresovalo je to Å¡to je pisanje ovakvog teksta siguran simptom posednutošću (bar po onome Å¡to ste vi pisali). Kako to da demoni koji su za ovo odgovorni nisu proÄitali Bibliju, da dotiÄnog ateistu malo smislenije navedu na to Å¡to radi. Nisu ateisti bas lutke u rukama demona. Demoni znaju Bibliju, ali im je u interesu da ateisti budu sto gluplji, jer mnogi ateisti su dobronamerni ali zaglupljeni. Demonima najvise odgovaraju ljudi koji su imaju znanje, a pokvareni su i zli. Tako da demoni rade preko svih koji su na njihovoj strani, a posto ljudi generalno ne znaju mnogo o zivotu i teologiji, onda ateisticke gluposti mogu da nadju plodno tlo kod ljudi. Drugo pitanje je kako su i kada ti demoni uopÅ¡te nastali. Ocigledno da su nastali kao andjeli pre stvaranja naseg sveta, pa su se neki andjeli pobunili protiv Boga i postali demoni. U Bibliji pise da se trecina andjela pobunila. Treba da citas malo Bibliju, ili bar knjigu sa donjeg linka: http://www.cps.or...iblije.zip Ono Å¡to me posebno zanima je koliko tih demona ima. Ljudi na svetu je skoro 7 milijardi, a od toga je veliki broj nehrišćana i greÅ¡nih hrišćana. Da li ima dovoljno demona da tolike ljude drže pod svojom kontrolom? Ima ih mnogo vise nego ljudi. |
|
|
Rankan |
Odgovorio 25.12.2011 11:19
|
Član Odgovori: 3 Pristupio/la: 23.12.2011 11:39 Lokacija: Лакташи - Република Срб(п)Ñк |
Miroljub Petrovic - poruka glasi: Rankan - poruka glasi: Ево да и ја по први пут уђем на форум, да оÑим Ñлања мејла Мирољубу лично пређем и на форум....најприје да кажем да Ñам на онај ÑатаниÑтчки Ñајт б92 јуче био и оÑтавио два линка Лорин Деј о лијечењу рака и вашу Ñтраницу "6 дана" и они ниÑу (као и обично) хтјели да објаве...а поÑтавио Ñам на вијеÑÑ‚ да нема лијека који Ñлужи за лијечење хемотерапијом - тј. за лијечење рака гдје Ñам још додао да нема Ñврхе ићи на те хемотерапије и поÑтавио линкове Лорин Деј, највише због људи који болију и реко не би ли неко од њих видио прави пут, али џаба - ÑатаниÑти не дају.... Na sajtu TV Jasenovac (B92) placaju nekim likovima da pisu komentare i da se potpisuju pod razlicitim imenima, da ispadne kako ima puno ljudi koji podrzavaju neke gnusobe koje se tamo pisu. Nemoj da gubis vreme sa njima. Сада бих да поÑтавим најбоље издање "ПреÑинга" до Ñада на РТРС-у а ради Ñе о рађању. Међу гоÑтима је био и Бошко Обрадовић, Ñвјештеник који има петоро дјеце, жена која је родила једанаеÑторо дјеце и још неки..... http://www.rtrs.t...25&x=1 To su dobre vesti, dobre informacije se sire. Знам ја то за тв ЈаÑеновац, није први пут да одбију, али ја ћу опет колико год ми Ñе буде дало коментариÑати, јер највише волим на такве, да изазивам и да баш њима пишем, некад и објаве, али нешто што не Ñконтају на прву да је у ÑупротноÑти Ñа њиховом ÑатаниÑтичком идеологијом....... |
|
|
Rankan |
Odgovorio 25.12.2011 11:37
|
Član Odgovori: 3 Pristupio/la: 23.12.2011 11:39 Lokacija: Лакташи - Република Срб(п)Ñк |
Да поÑтавим и овдје поруку коју Ñам дјеломично и Мирољубу мејлом пиÑао о Ñвом религиозном рођаку који Ñе у 56-ој години оженио...... Прошле године Ñам пиÑао Мирољубу о њему, о томе како ми Ñе један рођак оженио у 56-ој години и то за религиозну жену од 35 година. Тада Ñам Ñе преријечио Ñа Мирољубом да је то велика баш разлика, али ми је рекао да није, јер је Ñтварање дјеце најбитније. Требало ми је доÑта времена да то Ñварим и уÑпио Ñам, јер заиÑта он Ñе оженио на начин какав Творац жели и из иÑтог разлога, јер је неки дан добио Ñина у 57-ој години, баш Ñам Ñе обрадовао, највише због тога што знам да ће то дијете бити вијерник, добар човјек - у то нема Ñумње. Тако да ми је много драже када један релогиозан човјек добије дијете јер знам да ће нешто бити од тога. Тај рођак је иначе профеÑор у ОÑновној школи , али и жена му је била профеÑор у Средњој школи и након што је поÑтала вишак није хтјела да тражи други поÑао већ Ñе удала......покојни отац од тог мог рођака (брат моје баке) није му дао да Ñе замонаши јер је желио да има и од њега унуке, није за живота доживио да то и види али му Ñе бар жеља иÑпунила..... Ето Ñамо да кажем да никад није каÑно за женидбу тј. дјецу.....нека Ð½Ð°Ñ ÑˆÑ‚Ð¾ више...Ñлава Богу!!! Ранко Србин Република Срб(п)Ñка |
|
|
Miroljub Petrovic |
Odgovorio 25.12.2011 11:49
|
Super Administrator Odgovori: 22612 Pristupio/la: 16.01.2008 23:49 Lokacija: Petrovac, Leskovac |
Rankan - poruka glasi: Знам ја то за тв ЈаÑеновац, није први пут да одбију, али ја ћу опет колико год ми Ñе буде дало коментариÑати, јер највише волим на такве, да изазивам и да баш њима пишем, некад и објаве, али нешто што не Ñконтају на прву да је у ÑупротноÑти Ñа њиховом ÑатаниÑтичком идеологијом....... Gubis vreme i energiju na glupe stvari. Bavi se pametnim stvarima, a izbegavaj neozbiljne ljude. Izmenio/la Miroljub Petrovic na 25.12.2011 11:50 |
|
Predji na forum: |