Zene su nekad bile Kraljice!

https://vm.tiktok...ZM25YJabc/

Uskoro i kod nas,brze nego sto ocekujemo :
https://youtu.be/...

Jedno poglavlje iz knjige "Crtice iz zivota vojvode Koste Pecanca", koja je u pripremi. Poglavlje govori o borbama za oslobodjenje Nisa u Prvom svetskom ratu:

MALI VOJVODA
21. februara 1917. god. Niska tvrdja­va drhtala je od teske grmljavine. Preplaseni narod zavlacio se po podrumima trazeci u njima poslednja utocista. Crna slutnja parala je njihova srca. Znali su da ce im ova strahovita grmljavina doneti davno ocekivanu slobodu ili strasnu smrt. Osecali su svim bicem svojim bol za osvetnicima, i tiho, u mracnim i memljivim podrumima, saputali su molitve Tvorcu, zeleci iskreno pobedu nasih cetnika. I dok su moji neustrasivi cetnici vrsili jurise za jurisima na utvrdjeni Nis, zene i starci su se pobozno molili Bogu.
U jednoj zabacenoj Niskoj ulici, na kraju varosi, daleko od neprijateljskih vojnika, desava se ovo, sto je, mislim, jedinstveni primer u istoriji svih naroda.
Mali osmogodisnji Mika pokupio je nekoliko svojih drugova i s njima odluci da se stavi na stranu ustanika. Hrabra druzina izabere ga za vojvodu i nazovu ga Kosta Pecanac. Decko se primi titule i vodjstva i preze ozbiljno na posao. Naredi malim cetnicima da svaki od kuce ukrade po malo hrane i dodju na zborno mesto. Ovo je naredjenje brzo izvrseno i mladi cetnici podju leskovackim putem, u prav­cu Bubnja, gde se vodila ocajnicka bitka.
Ali u putu budu lose srece, jer naidju na nemacku artileriju koja je dejstvovala s Bubnja. Nemacki ih vojnici pohvataju i dovedu jednom oficiru. Kada ih oficir preko tumaca zapita kuda su posli, mali vojvoda odgovori: „Idemo vojvodi Pecancu u pomoc”. Oficir se blago nasmesi, pomilova ga i povuce malo za uvo i povede ih u zemunicu da ih zakloni od puscanih zrna. Uvece su pod strazom odvedeni u zatvor, u vojnicku kasarnu, a sutradan predati su svojim majkama s pretnjom da vise decu ne pustaju da lutaju. De­ca su bila sretna sto su pala u ruke Nemcima, koji su vrlo blago postupi­li sa njima, jer Nemci su gajili kud i kamo manje mrznje prema nama nego li Austrijanci i Bugari.
Ali, malisani ne klonuvsi duhom i ne izgubivsi nadu da ipak mogu pomoci srpskim cetnicima iako su bili ukoreni od svojih majki za njihov podvig, latise se drugoga posla.
Saznav­si da u niskoj bolnici ima dosta ranjenih cetnika, sklope zaveru da ih izvuku odatle. Stupe u dodir sa velikim jugoslovenskim rodoljubom dr Rojicem i uspu da prilican broj cetnika izvedu neopazeno iz bolence i odvedu svojim kucama. Iako su se maj­ke plasile za sebe i za svoju decu, deca pocivseg pop Luke Marjanovica i pop Jove prime ranjene cetnike u svoje kuce, a lekove su dobavljali pre­ko doktora Rojica i milosrdnih sestara. Ranjeni cetnici bili su vesto sklonjeni i prikriveni od Bugara, ta­ko da ih nisu mogli otkriti iako su u istoj kuci stanovali bugarski ofici­ri. Jedan od ovih cetnika, Ilija Babovic, i danas je ziv.
Vremenom su se ove decje grupice povecavale i njima su najvise pristupala deca poubijanih cetnika u Surdulici.
Kada sam 1918. godine usao u oslobodjeni Nis, sakupljeno je nekoliko tih hrabrih decaka i privedeni k me­ni. Medju njima bio je i mali nosilac moga imena. Tesko je reci sta sam ja, a sta su ova presrecna deca osecala ovoga momenta. Njihove male oci bile su uprte u mene i posmatrale me pogledom srece i ljubavi, i cinilo mi se kao da hoce da mi kazu: „Vojvodo, mi smo se trudili! Oprostite ako nismo savesno izvrsili svoju duznost”.
Posmatrao sam sa uzivanjem ove de­cake, a zatim, smatrajuci ih dostojnim ostalim mojim cetnicima, pruzio sam im vojnicki ruku i pozdravih se kao sa pravim ratnicima. Deca su ozbiljno i ponosno primala moju ruku, odgovarajuci odsecno na moje pozdra­ve.
Kada sam ih zapitao ko je od njih voj­voda Pecanac, mali Mikica saze glavu i stidljivo i uplaseno rece: „Ja nisam vojvoda Pecanac, ali me je drus­tvo tako nazvalo”. Malisan jedva primetno podize glavu, pogleda me ispod oka, kao da je hteo time da oseti, da procita s moga lica, sta ja mislim, pre nego sto bi cuo moje reci.
Odjednom, osmogodisnji vojvoda se uspravi, nasmesi i radosno usklik­nu: „Vi se vojvodo ne ljutite na mene” - „Ne sine, vec ti cestitam sto si ga dostojno nosio”, odgovorih mu ja i stegoh mu snazno rucicu...
Mladi Mika i danas je ziv, a zbog ovih njegovih podviga zovu ga Koma, sto je skracena rec od reci komita.

Dobra i ova pesma

https://youtu.be/...

Nova sjajna kratka knjizica koju je napisao vojvoda Kosta Pecanac:

https://drive.goo...bRk7s/view

Sve knjige o vojvodi Kosti Pecancu mogu se preuzeti na sajtu:

https://kostapeca...

Iz Njegosevih pisama:

"Crna Gora je urna u koju je silno ime Dusanovo pribjeglo, u kojoj se svesteno hrani vitesko ime Obilica i Skenderbega."

Jasno je da je Avganistan pod okupacijom americkih satanista koji koriste talibane, kao religiozne fanatike, koje su doveli na vlast, da kompromituju islam.

Nisam siguran je li neko ve? pitao, na kojem se drvetu Juda objesio?

Na kruski, tako je nastala izreka: "Pao s kruske!"

Javni toaleti u Jerusalimu:
U 11:18 min govori se o toaletu iz vremena vavilonske opsade grada

https://youtu.be/...

Automatizovani lift koji se koristi na Sabat :
https://youtube.c...ture=share

Postovanje zanima me vase misljenje o prodaji majica sa natpisom tipa patriotskim Skenderbeg,Milos Obilic,Wagner,Rusija itd posto sam razmisljao da radim sa tim usput..koje majice su najbolje da se koriste za to?

Preporucujem majice i stampu kod Stamparije Krunic, kod njih stampa Aleksandar Avramov majice za Fondaciju Lazarica, i to su jako kvalitetne majice, vrlo prijatne. Kontakt je:



To moze da bude dobar posao, ako se uradi lep dizajn majica i uradi lep veb sajt.

Pozdrav gospodine Petrovicu, zanima me nesto sto niste puno komentarisali. Andrew Tate. Na jednom vecerenjem podkastu ste spomenuli kako je buzdovan, promovisan od strane medija i da treba da ide kod Peranovica. Takodje ste spomenuli da su vam mnogi rekli da prica slicno kao i vi. Ne znam da li pratite situaciju, ali svi svetski ili "mainstream" mediji ga konstantno napadaju. BBC, Vice, CNN, The Guardian, Daily Mail... U proslosti ste govorili:" ako imas nesto pozitivno reci za nekog-reci, ako ne onda nemoj ništa reci". Zašto nipodastavati nekog zbog nekih dela koja i nisu najbolja, a preskociti sve dobro sto je rekao ili uradio?

Posle svega sto sam o njemu rekao, mogu samo da zakljucim da ti mozak jako slabo radi. Taj buzdovan promovise destrukciju svojim zivotom, svojim izgledom, svojim ponasanjem, pusenjem tompusa, tetovazama, majmunisanjem, i onda on krene ad prica kako sistem ne valja, a on radi sve ono sto sistem zeli da goveda rade. To je kao ovi ulicari sto protestvuju po Beogradu, oni se kao bune protiv sistema, a zive nemoralno bas kako sistem zeli. Taj buzdovan je kompromitacija za istinu, kao sto su mnogi danasnji hriscanski svestenici kompromitacija za hriscanstvo. Ukljuci malo mozak, ili predji na neki drugi forum gde se skupljaju dijabolici.

RENE DEKART, O TVORCU
Dekart je otac racionalizma. Svi znamo njegovu recenicu "mislim dakle postojim". Dekart kaze, jedina stvar u koju mogu biti apsolutno siguran jeste da postojim, ali do cinjenice da postojim sam dosao svojim umom, dakle mislim-postojim. Po Dekartu ljudski RAZUM je mera za svaku istinu, pošto sam do saznanja da postojim došao svojim RAZUMOM, kako mogu znati šta je to što postoji u mojem umu. Šta se to nalazi u našem umu, kako to što se nalazi u našem umu dolazi do našeg uma, pitao se Dekart ?

Dekart se ovakvim razmišljanjem suprostavio britanskim empiristima, Džonu Loku, Dejvidu Hjumu. Empiristi su verovali da sve što postoji u našem umu je došlo putem EMPIRIJE ili putem ISKUSTAVA. Dete se rada kao "tabula rasa" kao cisti list papira a onda društvo, roditelji i porodica pišu po tom cistom listu papira.

Zato empisti kažu ništa nije postojalo u umu što pre toga nije postojalo u EMPIRIJI odnosno ISKUSTVU.
Ove tvrdnje empirista bile su suprotnost Dekartovom racionalizmu koji je tvrdio da se covek ne radja kao "tabula rasa" vec da postoji nesto u ljudskom umu pre rodenja i zivotnog iskustva.
Na ovu tvrdnju empirijalista Rene Dekart ima odgovor, Rene polazi od pitanja sta postoji u ljudskom umu. Dekart ce zato empiristima Dekartu, Loku i Hjumu postaviti pitanje,... pošto vi tvrdite da sve što postoji u ljudskom umu pre toga je postalo u ljudskom ISKUSTVU, šta cemo sa onim što postoji u ljudskom umu a nema ga u iskustu ?

Odakle je to došlo u ljudski um? Kako se stvorilo u ljudskom umu? Onda je Rene Dekart dao nekoliko primera, najosnovniji primer je Bog, da li je neko nekada video Boga u ISKUSTVU? Ideje su ništa i moramo znati odakle dolaze, zar ne? Ako Boga nema u iskustvu kako se on stvorio u ljudskom umu? Odakle ta ideja Boga, ideja o jednom apsolutm bicu, sveznajuceg, sveprisutnog. Kada po pitanju Boga iskustvo ne postoji, niko ga nije video. Dekart navodi primer covekovog iskustva sa vecnim, da li je neko nekada video nešto vecno ? Pa odakle onda ideja vecnosti u ljudskom umu, pita se Dekart. Odakle ideja Boga u ljudskom umu. Odakle ideja apsolutne ljubavi u ljudskom umu? Ljudi na zemlji nisu zadovoljni pravdom, zašto svi ljudi žele da pravda vlada na zemlji. Odakle ljudima ideja za apsolutnom pravdom ?
Dekart ce tvrditi da izmedu coveka i boga postoji analogija, on je verovao da je Bog koji je Tvorac svega utisnuo u nas ideju vecnost i da smo mi stvoreni po slici božijoj. Dekartov stav o tome da je Tvorac u svakog coveka utisnuo ove ideje potvrduje i biblijska Knjiga propovednika.

Dekart kaže: "Znam da sam prolazno, ograniceno bice i svestan sam toga, ali u sebi, u svom umu, imam koncept beskrajnoga bica, vecnnog bica, savršenog bica u svakom smislu iako sam ja nesavršen. Nemoguce je da nešto stvori nešto vece od sebe iz sopstvenih izvora, stoga ovo savršeno bice mora da postoji i mora da je UGRADILO U MENE SVEST O SEBI kao što umetnik se potpisuje na svom delu."